Јован Стерија Поповић
(1806-1856)
Први је српски комедиограф који је стварао у другој половини 20. века. Родио се у Вршцу 1806. године у трговачкој породици као Јован Поповић Стеријин. Отац му је био Грк, а мајка Српкиња. Нажалост, рано је остао без мајке. Основну и средњу школу учио је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а онда је завршио права у словачком граду Кежмароку. Од малих ногу био је слабог телесног састава и крхког здравља. Посебно је имао проблема са једном руком. Једно време је био приватни наставник и адвокат у родном месту, а онда је у Крагујевцу радио као професор. Био је и начелник Министарства просвете. На том положају је био осам година, почев од 1842. Био је главни организатор српске средњошколске наставе. Он је иницијатор оснивања САНУ које се тада звало Друштво српске словесности. Наравно, био је и члан ове Академије. Покретач је и идеје стварања Народне библиотеке у Београду и Народног музеја, такође у Београду, а учествовао је и у организовању првог београдског театра (Позориште на Ђумруку). (ђумрук турска реч, а у 19. веку ова реч се користила за царину). Реч је о бившем складишту царинарнице на Сави у Београду Када је одиграна 4.12.1841. Стеријина представа „Смрт Стефана Дечанског”, штампан је први позоришни плакат (афиша) и први пут су наплаћиване улазнице. Поред Стерије, у организацији позоришта учествовао је глумац и редитељ Атанасије Николић.
Стерија је од 1848. године у Вршцу, усамљен и разочаран. Умире 1856. године.
Сматра се оснивачем српске драме, али пре свега треба запамтити да је наш први комедиограф. Прва његова комедија је „Лажа и паралажа”, а за њом су комедије „Тврдица” („Кир Јања”), „Покондирена тиква” и „Зла жена”. Познате су и његове комедије „Кир Јања” и „Родољупци”. У свим својим делима исмевао је мане тадашњег војвођанског друштва: помодарство, лаж, тврдичлук, лажни патриотизам…
У његовом родном месту налази се Народно позориште у коме се често одржавају представе према његовим делима.
Јован Стерија Поповић
Покондирена тиква
Ова комедија је написана 1830, а објављена је 1838. године у Новом Саду.
Поводом 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, 1956. године компонована је истоимена комична опера.
Ова комедија је први пут изведена на позоришној сцени 1. марта 1842. године у Београду.
И данас се ова комедија често нађе на репертоару Народног позоришта у Београду.
У овом делу аутор исмева главну јунакињу, Фему, која, лудујући за „ноблесом”, настоји да побегне из свог занатлијског (опанчарског) света и да се пробије у више друштвене кругове.
Грађанско друштво Војводине у 19. веку се богатило и почело да се преко сваке мере поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима су исмевали ту појаву.
ПОСЛУШАЈ РАДИО-ДРАМУ
ШТА ЗНАЧИ ИЗРАЗ: Кад се тиква покондири?
Кондир је бокал. Тиква такође служи за чување воде, али ма колико је украшавали она никад није тако префињена и скупоцена као кондир.
НЕПОЗНАТЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ
ДЕЈСТВО – чин
|
ПЕДИНТЕР – слуга, послужитељ
|
Фемино порекло и прошлост
|
Фема као „ноблес“
|
ЛИКОВИ
Фема - богата опанчарева удовица
Евица - Фемина кћи
Митар - Фемин брат
Василије - Евичин вереник
Јован - шегрт
Анчица - служавка
Сара - користољубива скоројевићка
Светозар Ружичић - беспосличар, скоројевић
Зашто је Фема смешна?
Шта је то што је чини комичном?
ФЕМИН РЕЧНИК
Анчица = Анчицкен
бонжур = божур
алабонер = алибунар
презент = президент
филозоф = вилозоф
епитет = епикет
комплимент = компламент
много = млого
грубијан = гурбијан
Размисли о начину на који Стерија изазива смех код читалаца. Пронађи конкретне примере у тексту, којима ћеш објаснити следеће типове комике (за сваку врсту комике се потруди да наведеш што више примера):
-комику која извире из радње – смех изазива нека ситуација са занимљивим (неочекиваним, наглим) обртом
-комику која извире из карактера – смех изазивају нечије карактерне особине (које су углавном пренаглашене)
-комику која извире из начина на који је језик употребљен – смех изазива говор јунака, досетке, духовити разговори, неспоразуми у комуникацији (Посебно обрати пажњу на Фемин говор и њен изговор страних речи – зашто их употребљава и зашто таква употреба изазива смех.)
Покушај да направиш ДРВО ПРОБЛЕМА
1. КОЈИ ПРОБЛЕМ ПОКРЕЋЕ ДЕЛО?
2. ШТА СУ УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА?
3. КОЈЕ СУ ПОСЛЕДИЦЕ?
УЗРОЦИ
|
ПРОБЛЕМ
|
ПОСЛЕДИЦЕ
|
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Да ли је исто бити образован и бити интелигентан?
Да ли дружење са квалитетним/неквалитетеним особама може да утиче добро/лоше на нас?
НАШЕ ФЕМЕ
Да ли постоје јавне личности или људи из твог окружења са сличним особинама као у Стеријиној драми?
Да ли међу њима више припадник мушког или женског рода?
Какав је њихов:
-однос према одевању
-језик којим се служе
-однос према свом пореклу, култури и традицији своје породице/народа
-однос према новцу, материјалним стварима
Ако желиш да мењаш свет, пођи од себе
Буди искрен/а према себи и размисли шта би мењао/мењала код себе како не би постао/ла Фема?
Које особине и навике би требало неговати и јачати како не бисмо постали "скоројевићи"?
Потражи значење речи "скоројевић".
КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВИ
ДРАМА је књижевно дело у стиху или прози писано у дијалозима и намењено извођењу на позорници и филму. Заснива се на сукобу личности. Драма се чита, али је пре свега намењена позорници, а улогу ликова преузимају глумци.
Основне драмске врсте су:
ТРАГЕДИЈА је драмско дело које приказује дубока човекова преживљавања и обично се завршава смрћу главног јунака. Патња и страдање човека изузетних особина представљени су као последица његовог слободног и херојског деловања.
КОМЕДИЈА исмева људске мане и недостатке појединца и друштва: тврдичлук, похлепа, лажљивост, незнање, завист…. Комично је све оно у чему постоји несклад између жеља и одлука једне личности и њених могућности; оно што се противи осећању природности. Комедија се дели на:
ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ има одлике и трагедије и комедије. Озбиљнија је од комедије, али није трагедија. Представља оштар сукоб између добра и зла. Много је сукоба између људи и њихових мишљења, а често је и супротстављање разних друштвених слојева и професија. Пример ове драме је „Свети Георгије убива аждаху” Душана Ковачевића, а према овом делу направљен је и филм.
ГЛУМА – игра глумаца у позоришту, посебна уметност;
СЦЕНСКИ ГОВОР – говор глумаца на сцени, користи се дијалог, некада и монолог
(МОНОДРАМА), а дескрипције и нарације нема јер глумци сами себе сликају;
ЧИНОВИ – подела радње драме;
СЦЕНЕ, ПОЈАВЕ или ПРИЗОРИ – улазак или излазак једног глумца унутар чинова;
ЈЕДИНСТВО РАДЊЕ – обавезно, а некада је постојало и ЈЕДИНСТВО ВРЕМЕНА и ЈЕДИНСТВО МЕСТА;
ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ) – пишчева тумачења глумцима о одећи или понашању, али и читаоцима;
МИЗАНСЦЕНА – распоред личности на позорници;
АФИША – плакат или оглас; попис драмских лица, имена глумаца, редитељ
КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ
увод (експозиција)
заплет
врхунац (кулминација)
неочекивани обрт (перипетија)
расплет
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
Јован Стерија Поповић
(1806-1856)
ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Дело је написано 1830, али је објављено тек 1838.
Књижевни род: драма (3 чина)
Књижевна врста: комедија карактера или психолошка комедија. Она исмева мане појединаца, помодарство, покондиреност.
Тема одломка: Фемин комичан покушај да од припросте опанчарице постане "ноблес" дама
Ликови:
Фема - богата опанчарева удовица
Евица - Фемина кћи
Митар - Фемин брат
Василије - Евичин вереник
Јован - шегрт
Анчица - служавка
Фема:
|
Евица:
|