Кад књиге буду у моди
​Пеђа Трајковић
(Котор, 1956) 

​​-песник, сатиричар, карикатуриста, илустратор за децу и драмски писац.

Књиге за децу: Ко муче ко мјауче, Буквар бонтона, Деца света, Мали буквар  и друге...

ДА СЕ ПОДСЕТИМО

СТРОФА је мисаоно и емотивно ритмичка целина састављена од два или више стихова.

СТИХ је основна ритмичка целина, један ред у песми.

Ивана Пантелић (прилагођени материјал)

                       Прва строфа
​

​
​Ако се једном догоди
да све по чудима крене,
да књиге буду у моди --
библиотеке ће, уместо чланове,
уписивати фанове
и литерарне манекене!
​

Размисли: 
Зашто је потребно да све крене по чудима да би књиге биле у моди? Зашто сада књиге нису у моди? Може ли то неким чудом да се измени? Ко су фанови и литерарни манекени? Да ли си ти нечији фан? 

Поента строфе, (и песме): 
Библиотеке су, нажалост, застареле и потребно је чудо да се то промени.

​Друга строфа:

Песник се обраћа читаоцима (да ли су то само деца)? 
Чиме остварује повезаност између аутора и публике.
​Он користи поређење (вијугају као пруге) да дочара колико људи данас нису чланови библиотеке.

Размисли: 
Колико би дуга пруга била заиста која би осликавала ред људи који одједном почињу да читају?
Замисли свет у којем сви почињу да читају књиге.
​Шта би се догодило? 

​Трећа строфа:

Зашто оним тетама тамо самоћа лица у строгост намршти?

Шта је неопходно једном библиотекару?
​
Како би изгледао твој идеалан библиотекар?
​А библиотека? 

​Обрати пажњу на то да песник користи термин сонет (то је облик песме од четрнаест стихова: два катрена и два терцета).

Подсети се
ДИСТИХ: строфа од два стиха
ТЕРЦЕТ: строфа од три стиха
КАТРЕН: строфа од четири стиха

Библиотекари су намрштени, библиотеке празне, шта онда људи раде?

​Четврта и пета строфа:

​Замислите, људи, та чудеса,
све девојчице седе за лектиром
и уместо тричаријама ес-ем-еса,
напајају се Сервантесом и Шекспиром.

Замислите, рецимо, дечаке оне
којима нису једино штиво
кладионичких тикета колоне
и блентаве рекламе за пиво,
већ Андрића читају
и све живо!
​

Чиме се ти занимаш? Да ли си чуо за Сервантеса, познатог шпанског писца, или за Шекспира, познатог енглеског писца?
Зашто дечаци читају рекламе за пиво и тикете?
Јесу ли то сва интересовања данашњих младих?
Шта песник поручује овим замишљањима?
Шта си ти читао од Андрића? ​

​Шеста строфа:

Метафором номинатив, уморан до неба, описује се стање граматичке описмењености. Да ли су теби драги падежи? Умеш ли да их користиш? Која је веза између падежа и књига? У ком је падежу именица у следећем стиху: 
​Замислите како ће се читалачкој младежи...
Да ли знаш како се употребљава глагол ТРЕБАТИ који је употребљен у овој строфи?

Глагол ТРЕБАТИ је неличан глаголски облик, те ћемо га користити увек у облику: требало би, требало би да када уз њега постоји допуна ГЛАГОЛОМ; када га допуњујемо ИМЕНИЦОМ, онда је личан глаголски облик и може се рећи: требам, требаш и сл.

Пример: Требало би да више читам књиге. Требам неку добру књигу. 

​Седма строфа:

Ова песма је изузетно ритмична, а то се постиже: понављањем (замислите), римама (цуре:фризуре; бригу:књигу) и стилским фигурама: епитетима (редове дуге, колоне недогледне, лепотице цуре), метафорама (самоћа лица, експлозија читача) и поређењима (вијугају као пруге).

​Подсетимо се:
Рима је гласовно подударање на крајевима стиха.

Врсте риме

Парна рима: када се римују последње речи два узастопна стиха.

Укрштена: када се римују први и трећи, други и четврти крај стиха.

​Обгрљена: када се римују први и четврти, други и трећи крај стиха.

Која је овде рима заступљена? 

​Осма строфа:

​Замислите, министар са портфељом,
који се досад о свему питао,
све знао, чуо и видео,
одлучи да се поздрави са фотељом,
јер као дете није прочитао
Душка и Ршума,
па се постидео.

​Ко је то министар са портфељом? Шта мислиш, да ли су министри начитани? Да ли би неки министар заиста отишао са своје позиције јер није читао Душка и Ршума? 
Каква је слика света коју песник приказује? Да ли ти се допада песма? Да ли ти се допада слика датог света?

Вежба из граматике:

Напиши у инфинитиву све глаголе из последње строфе.
Одреди ове глаголе према виду.
Да ли је глагол поздравити у стиху одлучи да се поздрави са фотељом, прелазан или непрелазан? По чему то одређујемо?
​

Вежба из књижевности:

Осмисли краћи састав или песму о неком књижевном делу које је на тебе оставило снажан утицај. Можеш и илустровати.
​

Погледај снимак са јутјуб канала Институције на којем је приказано зашто је важно да читамо (обрати пажњу - како је у првим секундама снимка написана конкструкција са мном. :)).

ПРОЧИТАЈ И ОВО

11 НАУЧНИХ ЧИЊЕНИЦА О ЧИТАЊУ

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

КАД КЊИГЕ ОПЕТ БУДУ У МОДИ

Пеђа Трајковић
​(1956)

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: хумористичка песма за децу

Тема: лепота читања, знања, књига
​
Мотиви: читање, знање, библиотека, деца

Версификација: 8 строфа (4-10 стихова у строфама)
Рима: укрштена (неправилна)
Стих: неједнака дужина стихова (6-12 слогова)  

Епитети: редове дуге, зграде старе, колоне недогледне, блентаве рекламе Епитет: најчешће стоји уз именицу и сликовито и на нов начин је описује

Поређење (компарација): Замислите само редове дуге
                                                   Како опседају те зграде старе
                                                   Па вијугају као пруге
Поређење (компарација): два појма се пореде по сличности
1.појам који се пореди,
2.појам са којим се пореди,
​3.поредбена веза (као, попут...)