Како се живело у Србији у 13. веку
Храна
Храни је у средњем веку исказивано велико поштовање, пре свега зато што се тешко и мукотрпно производила, а истовремено је била и својеврстан статусни симбол, пошто није свако могао да једе све. Данас наравно није тако и практично сви једу све што могу и желе, док је у средњовековној епохи тако нешто била "немогућа мисија", јер се тачно знало која је врста хране намењена владарима, ратницима или њеним произвођачима, а подела у тој области била је чак и према полној припадности. "Владар је толико морао да једе месо и толико је месо било репрезентативно да је чак и воће морало да буде од меса", у то време за даме припремани компоти, лепи џемови као и карамелизовани кремови, јер је било потребно термички обрадити шећер, пошто ватра значи стишавање моћи, својствене владарима. Истраживањем српске средњовековне гастрономије реконструисан је "фантастичан колач од брескве", на основу коштице плода те воћке, нађене у старом Расу у 12. веку, ту посластицу истраживачи у шали назвали "Јевдокејина бресква", према Јевдокеји Немањић, првој византијској принцези у дому Немањићa. Тај моћни хлеб, односно колач, садржи интегрално брашно, орахе, бадеме, шећер, мед, кандирано воће, бибер и друге зачине, у ове крајеве донели су га крсташи на свом путу ка Светој земљи. Тај концентровани специјалитет, јаког укуса и велике храњиве вредности, јео се у врло малој количини (коцкица или две) али је у то време озбиљна витешка храна за дуге и тешке ратничке походе.
Одећа
Грчки утицај се посебно могао применити у женским хаљинама, које су прекривале тело од грла до ножних прстију, а преко хаљине носиле су разнобојне украшене огртаче. Око струка су везивале каишеве који су висили напред, а главу су чувале памучним капама са којих је платно висило преко рамена. Мушка гардероба се састојала из истих делова, с тим што се њихове тунике нису пружале до пода, већ до испод колена, а каиш није имао висећи део напред. Ципеле полако добијају шпицасти облик, по коме је Средњи век познат. Материјали коришћени за израду најчешће су били памук, платно, конопља, кожа, вуна, крзно и свила. Док су сиромашнији сталежи сами израђивали своју гардеробу од јефтиних материјала, племићи су често били украшени свилом и крзном, а имали су своје шнајдере.
Свакодневни живот у средњем веку – медицина, мода…
Већина становништва живела је на селу. Села су била врло непривлачна насеља са грубим пространим кућицама, врло прљавих зидова споља. Становништво је свакодневно јело 20 декаграма грубог хлеба уз мало сира, млека, меса, маслаца, поврћа и одређене количине слабог пива. Није било ни виљушки ни тањира. Носили су одећу коју су сами правили од лана и конопља. Племићки дворци су били саграђени од камена. Имали су квалитетан кров, украсне црепове, а подови су били прекривени сламом или рогозом. Племство се хранило пиринчем који је био веома цењен. Јела су била зачињена мирођијом, бибером, црвеним и жутим шафраном. Пило се вино и пиво.
Медицина
Током раног средњег века,становништво градова и села ослањало се на народну медицину. Биљке које су користили су: камилица, рен, босиљак, купус, детелина, коморач. На пример за купус се веровало да лечи од дијареје, проблема са бубрезима, органима за варење. Осим коришћења биљака користили су се мноштво лекова животињског порекла. На пример, ако некога уједе пас он треба да поједе длаке тог пса што га је ујео. Постојали су и лекови који терају демоне, вештице и ђаволе, нпр. бели лук. Куга је харала светом у средњем веку. Њени симптоми су били ужасне главобоље,праћене знојем и дрхтавицом али и гнојним отоцима. Патње жртве су се завршавале смрћу и агонијом.
Мода
Током средњег века, одело је постало одраз богатства и друштвеног положаја. Најфинији материјали свила и крзно лакше су могли да се набаве. У Италији се о облачењу водило много више рачуна него било где у Европи. Да би се видело како читаво домаћинство одише богаством добростојеће породице су послугу облачиле у раскошну одећу.
Владар,двор и дворски живот
Са својом породицом и дворанима владар је живео на двору који је поред просторија за станованје имао више службених просторија за обављање државних послова. Двор је био раскошно узграђен и украшен уметничким делима. Владара су окруживали дворани: угледна властела, понекад и црквени веродостојници. Дворани су били високи државни службеници који су пратили владара. У личној служби владара налазили су се поверљиви људи с нижим звањима као што су: коњушар, пехарник и собар. Сваки јавни наступ владара имао је свечано обележје.Цвечаност (церемонија)одвијала се по утврђеним ппавилима, било да је реч о наступу на државном сабору, издавању усмених наредби, додељивању повеља, учествовању у поворкама, обредима, витешким турнирима, или пак у лову. Док су дворани често проводили живот у доколици, забавама и играма, сваког озбољниг државника чекали су неодложни послови. Бреме учесталих државних обавеза, понекад су и дуга одсуствовања због ратних похода, остављали су владару мало времена за приватни живот и породицу.
Властела
Крупна властела настојала је да у свему опонаша врховног господара. Они су окупљали сроднике и угледнике из покрајина којима су управљали као врховни господари. Дворови крупне властеле личили су на владарски двор. Током средњег века изграђен је иделан лик витеза као храбтог и племенитог ратника. Витез храбро ратује за свог господра али у обичном животу он се понаша углађено и уљудно. Своју снагу и надмоћ користи да би заштитион немоћне. Витешке повиге и врлине, који не одговарају стварности, препричавали су и опевали оновременци.
У средњовековном граду
Средњовековни град био је пренасељен иако је у просеку имао мање од пет хиљада становника. Највећи део времена они су проводили у кућама где су им биле радње. Оне су се налазиле у приземљу које се називало трем,док се на спратовима становало. Радње и гостионице су се рано затварале. Било је не могуће радити под исувише лошим светлом. На улицу се излазило са упаљеним бакљама или фењерима. У средњовековном граду није било канала за одвођење прљавштине и отицање воде. Грађани су кроз прозор на улицу бацали отпатке и смеће. Улицама су лутале свиње, гуске и кокоши тражећи храну. Град је због нечистоће био веома погодан за ширење болести. Болести нису штеделе ни село ни град,али у граду су се брже шириле. Од XIII века постепено се мењао живот у градовим. Они мењају и изглед. Почињу да се граде поплочане улице и раскошне јавне грађевине.
Начин становања
Куће су биле различите величине-од велелепних палата до уџерца са једном просторијом. Станови су били неугодни и мрачни. Од броја просторија зависила је њихова намена. Водило се рачуна о радним просторијама. Трговци и занатлије становали су на спрату док су послове обављали у приземљу. На селу се педност давала радним просторијама и оставама, док се становало у скученим условима.
Приватни живот
Кућа и стан су основна језгра приватног живота. У кући или у стану живеле су уже или шире породице. Уже породице су се углавном састојале од брачног пара са децом, чешће су насељавале град него село. На селу се око истог огњишта окупљало више сродника. Они су чинили породичну задругу. Списатељи XV века подржавали су заједнички живот шире породице: „Желим да сви моји живе под истим кровом,да се греју на истој ватри и да једу за истом трпезом.“ Приватни живот уже или шире породице постајао је богатији проширивањем круга пријатеља, затим солидарним и присним односом са суседима. Високо се ценило кумство као духовно сродство. Кумовима су увек била отворена врата. Приватни живот у строго затвореном простору, иза дворичен ограде и браве, имао је своје наличје. Потпуно затворен приватни живот могао је да сакрива нежељене сукобе, јаче изражене у кући ного на јавном месту. Довољно говори чињеница да је жена током средњег века била у изузетно подређеном положају, док је отац породице био неприкосновен господар у кући. Његова реч се слушала без поговора. Такав однос у породици наслеђен је из обичајног права.
Квиз о Светом Сави 1
Квиз 5. разред
|
Квиз о Светом Сави 2
Квиз 6-8. разреда
|
