ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
Направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду.
Учи сваког дана у планираном термину!
Направи план учења: где ћеш учити, шта и којим редоследом.
Најбоље је учити за столом, јер одржава будност.
Поред себе држи само предмете неопходне за учење.
Увек учи у истом радном простору или кутку, добро осветљеном и проветреном.
Обезбеди што мирније услове за учење - без музике и телефонских позива.
Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш!
Ако ти је „кондиција“ за учење слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш.
Прво, док си одморан, учи градиво које је теже.
Пре учења новог градива, подсети се шта си претходно учио из тог предмета.
Немој да учиш сродне наставне предмете један за другим, да ти се не би све побркало!
Прави паузе између учења различитог градива, тако смањујеш вероватноћу да се претходно учено градиво заборави или побрка са новим.
Немој да учиш ноћу! Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење, па ће ти бити много теже да запамтиш градиво.
Немој да планираш учење одмах после ручка!
Доказано је да је најефикасније време за учење од 8-11h и поподне од 16-19h.
Ако нешто не разумеш – питај некога да ти објасни!!!
ЈОШ НЕКОЛИКО КОРИСНИХ САВЕТА ЗА УСПЕШНИЈЕ УЧЕЊЕ
Кад год осетиш физички умор или да почињеш да се кочиш од седења, устани, протегни се, скачи, уради неколико чучњева, дотакни прсте на ногама без савијања колена, диши дубоко...Можеш повремено и да одеш на трчање, тако да ти кисеоник „проструји“ телом и мозгом.
Узимај мање оброке, узимај их често ако си гладан, немој да се изгладњујеш, али не треба ни да се преједеш.
Намирнице које су „добре за мозак“: риба, овсене пахуљице, мусли, банана, авокадо, прокељ, зелена салата, диња, кикирики, чај од нане.
Свеж ваздух помаже да будеш концентрисан, зато често проветравај просторију у којој учиш.
Редовно и довољно спавај – када се физички не осећаш добро, када си неиспаван, ни мозак не функционише најбоље.
СТЕПЕНИЦЕ УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Постоји седам различитих начина усвајања знања који су међусобно повезани и од чије усклађености зависи успех у учењу. Они се могу применити у већини наставних предмета и ко их поштује може у краћем времену научити више, боље разумети, дуже памтити и теже заборављати!
СЛУШАЊЕ – онога што наставник предаје на часу.
ЧИТАЊЕ – истог дана код куће прочитати оно што је наставник тог дана испредавао:
најпре, прочитати градиво у целини
затим, поделити целину у неколико мањих логичких целина
на крају, све целине објединити и поново прочитати најтеже делове
ПОДВЛАЧЕЊЕ – у сваком пасусу подвући најважнију информацију, фиксирати и запамтити оно што чини костур једне лекције.
БЕЛЕЖЕЊЕ – прављење личних бележака о прочитаном градиву, „упаковати“ оно што је основно и око чега се окупљају остали подаци; научи да правиш "мапе ума", ручно или у електронској форми, смишљај асоцијације...
ПРЕСЛИШАВАЊЕ – помаже нам да запазимо делове које нисмо разумели или запамтили. Прво преслишавање може бити наглас, уз гледање бележака или подвучених места у уџбенику, а друго преслишавање се врши у себи, са затвореном књигом и без теза.
ДИСКУСИЈА – заједничко учење и преслишавање са друговима, следи после индивидуалног учења.
РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА – највиши ниво активности, уједно и провера да ли научено знање умемо да применимо.
ШТА НИКАКО НЕ РАДИТИ У ТОКУ УЧЕЊА
Не заборавити да свакодневно постоје провере знања, оне вребају и када не мислиш о њима.
Не размишљај о страху од одговарања или теста знања током учења!!!
Не постављај себи превелике дневне захтеве и неоствариве циљеве.
Не прекидај учење чим нешто не разумеш, мозгај или неког питај – то није срамота!
Не буди малодушан због тежине градива или заборављања, све се може научити и сви заборављају.
Не брзај само напред у градиву, нема ништа без активног понављања.
Не одустај од учења због забаве или других послова, најпре учење, па онда награда.
Не ослањај се превише на туђе белешке, оне могу бити успутни продукт туђег учења, бележењем се учи.
Не веруј својим другарима да врло мало уче, сви волимо да се хвалимо!
Не одбијај помоћ и савете!
Немој да правиш паузе током првог сата учења, као ни превише дугачке паузе!
Направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду.
Учи сваког дана у планираном термину!
Направи план учења: где ћеш учити, шта и којим редоследом.
Најбоље је учити за столом, јер одржава будност.
Поред себе држи само предмете неопходне за учење.
Увек учи у истом радном простору или кутку, добро осветљеном и проветреном.
Обезбеди што мирније услове за учење - без музике и телефонских позива.
Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш!
Ако ти је „кондиција“ за учење слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш.
Прво, док си одморан, учи градиво које је теже.
Пре учења новог градива, подсети се шта си претходно учио из тог предмета.
Немој да учиш сродне наставне предмете један за другим, да ти се не би све побркало!
Прави паузе између учења различитог градива, тако смањујеш вероватноћу да се претходно учено градиво заборави или побрка са новим.
Немој да учиш ноћу! Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не за учење, па ће ти бити много теже да запамтиш градиво.
Немој да планираш учење одмах после ручка!
Доказано је да је најефикасније време за учење од 8-11h и поподне од 16-19h.
Ако нешто не разумеш – питај некога да ти објасни!!!
ЈОШ НЕКОЛИКО КОРИСНИХ САВЕТА ЗА УСПЕШНИЈЕ УЧЕЊЕ
Кад год осетиш физички умор или да почињеш да се кочиш од седења, устани, протегни се, скачи, уради неколико чучњева, дотакни прсте на ногама без савијања колена, диши дубоко...Можеш повремено и да одеш на трчање, тако да ти кисеоник „проструји“ телом и мозгом.
Узимај мање оброке, узимај их често ако си гладан, немој да се изгладњујеш, али не треба ни да се преједеш.
Намирнице које су „добре за мозак“: риба, овсене пахуљице, мусли, банана, авокадо, прокељ, зелена салата, диња, кикирики, чај од нане.
Свеж ваздух помаже да будеш концентрисан, зато често проветравај просторију у којој учиш.
Редовно и довољно спавај – када се физички не осећаш добро, када си неиспаван, ни мозак не функционише најбоље.
СТЕПЕНИЦЕ УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Постоји седам различитих начина усвајања знања који су међусобно повезани и од чије усклађености зависи успех у учењу. Они се могу применити у већини наставних предмета и ко их поштује може у краћем времену научити више, боље разумети, дуже памтити и теже заборављати!
СЛУШАЊЕ – онога што наставник предаје на часу.
ЧИТАЊЕ – истог дана код куће прочитати оно што је наставник тог дана испредавао:
најпре, прочитати градиво у целини
затим, поделити целину у неколико мањих логичких целина
на крају, све целине објединити и поново прочитати најтеже делове
ПОДВЛАЧЕЊЕ – у сваком пасусу подвући најважнију информацију, фиксирати и запамтити оно што чини костур једне лекције.
БЕЛЕЖЕЊЕ – прављење личних бележака о прочитаном градиву, „упаковати“ оно што је основно и око чега се окупљају остали подаци; научи да правиш "мапе ума", ручно или у електронској форми, смишљај асоцијације...
ПРЕСЛИШАВАЊЕ – помаже нам да запазимо делове које нисмо разумели или запамтили. Прво преслишавање може бити наглас, уз гледање бележака или подвучених места у уџбенику, а друго преслишавање се врши у себи, са затвореном књигом и без теза.
ДИСКУСИЈА – заједничко учење и преслишавање са друговима, следи после индивидуалног учења.
РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА – највиши ниво активности, уједно и провера да ли научено знање умемо да применимо.
ШТА НИКАКО НЕ РАДИТИ У ТОКУ УЧЕЊА
Не заборавити да свакодневно постоје провере знања, оне вребају и када не мислиш о њима.
Не размишљај о страху од одговарања или теста знања током учења!!!
Не постављај себи превелике дневне захтеве и неоствариве циљеве.
Не прекидај учење чим нешто не разумеш, мозгај или неког питај – то није срамота!
Не буди малодушан због тежине градива или заборављања, све се може научити и сви заборављају.
Не брзај само напред у градиву, нема ништа без активног понављања.
Не одустај од учења због забаве или других послова, најпре учење, па онда награда.
Не ослањај се превише на туђе белешке, оне могу бити успутни продукт туђег учења, бележењем се учи.
Не веруј својим другарима да врло мало уче, сви волимо да се хвалимо!
Не одбијај помоћ и савете!
Немој да правиш паузе током првог сата учења, као ни превише дугачке паузе!
