ДУШАН ВАСИЉЕВ
Душан Васиљев рођен је у Кикинди 1900. Основну школу је завршио у родном граду, а грађанску и државну учитељску школу завршио је у Темишвару. Пред крај Првог светског рата ратовао је као аустријски војник на италијанском фронту. После рата одлази у Београд и уписује правни факултет, али не завршава студије. Радио је као учитељ у Ченеју, где се и оженио, а потом је био наставник грађанске школе у Ковину. Умире у родном граду мучен грудобољом 27. марта 1924.
Прославио се песмом „Човек пева после рата” (1920). Нажалост, умро је пре него што је стигао да објави своје песме. Његове „Изабране песме” изашле су девет година после његове смрти. Иако је умро јако млад, написао је око 300 песама, двадесетак новела и четири драме.
Шта је за тебе домовина?
На шта прво помислиш када чујеш реч домовина?
Објасни порекло речи ДОМОВИНА и ОТАЏБИНА.
Како се осећаш када чујеш нашу химну?
ДОМОВИНА
(послушај песму)
Материјал: ШКОЛАПЛУС
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТA: родољубива песма
ТЕМА: искрена, дубока осећања и непомућена љубав песника и лирског субјекта према родној груди – домовини
ИДЕЈА: песникова жеља да изрази своја снажна осећања према домовини.
Размисли о порукама ове песме.
МОТИВИ: груда, љубав, класје, птице, звона, мајчин загрљај, жеље тајне
Песничке слике:
1. Домовина није само географски појам
2. Домовина је део наших живота, наша прошлост и наша садашњост
3. Домовина је наша будућност
ЈЕЗИЧКОСТИЛСКА анализа
ЕПИТЕТ
– мртвом, гвозденом, летњих, бесних, мајчиног, тајне, бескрајне. Песма јје богата епитетима.
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
– „Домовина… Нас гвозденом руком веже”, облак плови, туга птица, бесне олује, магла плови.
ОНОМАТОПЕЈА
–КЛАСЈЕ БУЈА, ТРЕСАК ОЛУЈА, ЗВОНА ЗАЗВОНЕ.
ВЕРСИФИКАЦИЈА
Наука која се бави проучавањем строфа, стихова, слогова и риме.
Врста строфе: катрен (строфа од четири стиха)
Врста риме: укрштена (римује се 1. и 3. стих, 2. и 4. стих)
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Домовина се брани лепотом/књигом и знањем
ДА СЕ ПОДСЕТИМО
СТИХ
СТИХ је један ред у песми.
Врста стиха одређује се према броју слогова у стиху (Приликом поделе на слогове имајте у виду правило о подели слогова – сваки сог има самогласник који је носилац слога, а понекад носилац слога може бити и слоготворно Р).Ја – но – сим – кле – тве- свих – пат- ња – и- му – ка (11 слогова, дакле, стих је једанаестерац)
Врсте стихова:
четверац – стих од четири слога
петерац – стих од пет слогова
шестерац – стих од шест слогова
седмерац – стих од седам слогова
осмерац – стих од осам слогова
деветерац – стих од девет слогова
десетерац (стих наше народне поезије) – стих од десет слогова
једанаестерац – стих од једанаест слогова
дванаестерац – стих од дванаест слогова
тринаестерац – стих од тринаест слогова
четрнаестерац – стих од четрнаест слогова
петнаестерац – стих од петнаест слогова
шеснаестерац – стих од шеснаест слогова
СТРОФА
СТРОФА представља целину од више стихова. Стихови су у строфи обједињени истим ритмом и најчешће чине једну мисаону целину.Врста строфе се одређује према броју стихова у строфи.С обзиром на број стихова, разликују се следеће врсте строфа:
• моностих – строфа од једног стиха,
• дистих – строфа од два стиха,
• терцет – строфа од три стиха,
• катрен – строфа од четири стиха,
• квинта – строфа од пет стихова,
• секстина – строфа од шест стихова,
• септима – строфа од седам стихова,
• октава – строфа од осам стихова,
• нона – строфа од девет стихова,
• децима – строфа од десет стихова.
РИМА
РИМА је гласовно подударање речи које се јавља најчешће на крају два или више стихова.Врсте риме према распореду:
1. парна – римују се 2 узастопна стиха (АА)“У мени цвиле душе милиона;
Мој сваки уздах, свака суза бона
Њиховим болом вапије и иште…”
2. укрштена – римују се 1. и 3.стих, и 2. и 4.стих(АБАБ)“Ја осећам данас да у мeни тече
крв предака мојих јуначких и грубих.
И разумем добро, у то мутно вече,
зашто бојне игре у детињству љубих.”
3. обгрљена – римују се 1. и 4.стих, и 2. и 3.стих (АББА)“Не плачем само с болом свога срца
Рад’ земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.”
4. нагомилана – римује се више узастопних стихова (АААА)
5. леонинска – остварује се у средини и на крају једног стиха
(Б.Радичевић, Кад млидијах умрети –
Дође доба да идем у гроба)
Према броју римованих слогова, рима може бити:
мушка – подударање у једном слогу (луг-друг)
женска – подударање у два слога (рука-лука)
дактилска – подударање у 3 слога (хаљина-даљина)
Напомена:
– Када су речи једнаке, онда је лако утврдити број римованих слогова:
да-љи-на / ха-љи-на (три слога се поклапају – рима је дактилска)
– Када су речи различите дужине, број римованих слогова одређује се тако што се посматрају слогови који се поклапају.
ми-ли-о-на / бо-на (два слога се поклапају – рима је женска)
ПРАВИЛА ЗА ИЗРАЖАЈНО РЕЦИТОВАЊЕ
