КЊИЖЕВНОСТ
  
Лирика
 
Народна песма: Српска дјевојка
Љубавне народне лирске песме (избор)
Ђура Јакшић: Отаџбина
Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), Светли гробови 
Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет)
Десанка Максимовић: Пролетња песма или Опомена
Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак)
Васко Попа: Очију твојих да није
Оскар Давичо: Србија
Сергеј Јесењин: Писмо мајци
Рајнер Марија Рилке: Љубавна песма
Избор из савремене српске поезије
 
Епика
 
Народна епско-лирска песма: Женидба Милића барјактара
Народне епско-лирске песме (избор)
Народна песма: Почетак буне против дахија
Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србија и Црне Горе)
Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор); О народним певачима
Народна приповетка: Немушти језик или Усуд
Теодосије: Житије светог Саве (одломак)
Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака)
Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци)
Симо Матавуљ: Пилипенда
Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити
Петар Кочић: Кроз мећаву
Милош Црњански: Сеобе I (одломак)
Иво Андрић: Мост на Жепи , избор приповедака о деци
Добрица Ћосић: Деобе (одломак)
Исидора Секулић: Царско достојанство језика(одломак) или есеј по избору
Избор из савремене српске прозе
 
Драма
 
Бранислав Нушић: Сумњиво лице
Данило Киш: Ноћ и магла
Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
Молијер: Грађанин племић (одломак)
 
Допунски избор
 
Борисав Станковић: Увела ружа
Растко Петровић: Африка (одломци)
Гроздана Олујић: Гласам за љубав
Милорад Павић: Предео сликан чајем (одломак о путовању Атанасија Свилара на Свету гору)
Матија Бећковић: Прича о Светом Сави
Душан Ковачевић: Ко то тамо пева
Борислав Михајловић:Бановић Страхиња
Избор из антологија  српске љубавне лирике
Роберт Гревс: Златно руно (одломци)
Џон Селинџер: Ловац у житу
Дејвид Гибинс: Атлантида
Ернест Хемингвеј: Старац и море
 
         Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
 
Научнопопуларни и информативни текстови
 
Петар Влаховић: Србија – земља, људи, живот, обичаји (избор)
Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић (одломци)
Ева Кири: Марија Кири (одломак)
Ш.Кулишић, Ж.Петровић,Н.Пантелић: Српски митолошки речник (избор)
Д.Срејовић, А.Цермановић: Речник грчке и римске митологије (избор)
Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор)
Драгомир Антонић: Обичајни бонтон (избор)
Јасминка Петровић: Бонтон (или одломци из овакве књиге неког другог аутора)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.
         Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
 
 
Тумачење текста
 
            Оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (лирска и епска песма, лирско-епска песма,  приповетка,роман, драма и књижевнонаучне врсте) уз помоћ развијеног плана и теза. Процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела.
            Стицање поузданог критеријума за избор, анализу и процену књижевног текста. Упућивање ученика у коришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима. Подстицање и развијање критичког односа у проблемском приступу делу и писцу.
           
             Систематизовање знања о народној и ауторској књижевности (на примерима из лектире).
 
Књижевнотеоријски  појмови 
 
Лирика
 
Стилска средства: метонимија, рефрен, антитеза,асонанца и алитерација.
Лирске врсте: љубавна народна лирика; љубавна народна и ауторска песма.
Сонет.
 
Епика
 
Епско-лирске врсте: поема, балада, романса.
Спев.
Путопис.Мемоари.
Есеј.
 
Драма
 
Трагедија.Трагично (појам).
Протагонист и антагонист.
Разрешење сукоба. Катарза.
Сценски знакови. Режија.
Телевизијска драма.
 
Систематизације књижевнотеоријских појмова
 

• Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.
• Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким текстовима: нарација (приповедање у 1. и 3. лицу); хронолошко и ретроспективно приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера), наративна дескрипција; дијалог; монолог, унутрашњи монолог.
• Језичкостилска изражајна средства (систематизација).
• Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет).
• Врсте карактеризације (социолошка, психолошка, језичка ...).
• Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...).

 
Функционални појмови
 
    Подстицање ученика на схватање и усвајање функционалних појмова:

• романтичарско, романтично, реалистично, реално;
• документовано, рационално, теза, чињеница;
• етичко, естетско;
• рефлексија, меморија;
• креативно, доживљајно, сугестивно, пластично;
• апсурд, провокација, противуречност, доследност;
• самокритичност, самоиницијатива;
• агресивност, себичност (егоизам), лицемерје, опортунизам;
• независно, самостално, зависно, завидно.

 
Читање
 
            Усавршавање изражајног читања (са захтевима као у претходним разредима). Развијање личног тона при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.
            Вежбање у "летимичном" читању познатог текста, ради налажења одређених информација и увођења ученика у "летимично" читање непознатог текста, да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).
 

КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛИКОВА У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ

​ЛИК – носилац радње, за њега је везан смисао и порука дела, расположења и осећања у приказаном свету. Може бити:
- јунак - лик који носи најјачу, најизразитију емоционалну боју; епски јунак – легендарни национални херој; драмски јунак – носилац радње, протагонист;
- карактер – лик продубљен психолошком анализом са посебним и наглашеним карактерним особинама;
- тип – има особине које су карактеристичне за групу људи, друштвену средину или време;
Према улози коју имају ликови могу бити главни и споредни.
Прототип (личност према којој је створен књижевни лик).
Анализа ликова обухвата портрет (физички изглед, карактерне особине приказане у различитим ситуацијама) и психологију ликова.

Карактеризација (поступак уметничког обликовања лика у књижевном делу) може бити: 

директна – писац износи судове о јунацима, о њиховим поступцима и карактеру; 
индиректна – остварује се кроз монолог, дијалог, опис психолошког стања, поступак јунака, језик, опис ентеријера и екстеријера; 
симболичка – поступак откривања карактерних особина или навика именима у чијем лексичком значењу је садржан симболичан смисао; 
метафоричка – простор у којем јунак живи или се креће, амбијент око њега, предмети који га окружују, збивања у природи – говоре о јунаку, његовом карактеру, навикама, расположењу, култури; 
вербална карактеризација – језик јунака и начин изражавања откривају друштвено порекло, занимање, образовање, темперамент и карактер.

Карактеризација ликова може се посматрати и овако:

1. Физичка карактеризација лика

Код физичке карактеризације описујемо физички изглед ликова. Описујемо изглед тела (боја коса, очију, грађа) те евентуално стил одевања, ако га је аутор споменуо. Зависно од књижевног дела, аутор неће увек споменути спољни опис или физичке карактеристике лика, али ако је у књизи споменуто, ваља и написати.

2. Психолошка карактеризација

Описујемо унутрашњи живот особе, његове мисли, осећаје, свест и подсвест. Такође усредоточимо се на понашање лика, на његов однос према животу и према другим ликовима из књиге те уопштено на његово расположење. Код психолошке карактеризације одговорите на питања и какав је животни став лика, његова уверења те који су његови сукоби и унутрашњи проблеми с којима се бори.

3. Морална или етичка карактеризација 

Ова карактеризација лика говори нам о етичким или моралним особинама лика, како се лик понаша и односи према другима, шта нам говори његова савест и како се односи према извршавању задатака. Овде ваља одговорити и је ли лик поштен или непоштен, лаже ли, је ли човечан, праведан и храбар.

4. Друштвена или социјална карактеризација

Код друштвене карактеризације лика анализирамо га с обзиром на друштво у којем живи те сагледавамо јесу ли његове особине условљене с обзиром на његово место у друштву. Социјалне особине на које ваља обратити пажњу су његов друштвени статус, имовинско стање, порекло, статус образовања, међусобни однос лика и заједнице и како средина у којој живи утиче на њега и његово понашање. Покушајте сазнати и његове ставове о животу и свету који га окружује.

5. Језичка или говорна карактеризација

Из говора лика сазнајемо у којем подручју лик живи, говори ли лик завичајним дијалектом, користи ли жаргоне те има ли неки посебан стил којим се изражава. Упознајемо лик с обзиром на његово порекло.

Добра и целовита карактеризација лика укључује све ове тачке карактеризације лика. У неким књижевним делима нећемо сазнати све тачке па је једино тада допуштено њихово изостављање.