ЛИК – носилац радње, за њега је везан смисао и порука дела, расположења и осећања у приказаном свету. Може бити: - јунак - лик који носи најјачу, најизразитију емоционалну боју; епски јунак – легендарни национални херој; драмски јунак – носилац радње, протагонист; - карактер – лик продубљен психолошком анализом са посебним и наглашеним карактерним особинама; - тип – има особине које су карактеристичне за групу људи, друштвену средину или време; Према улози коју имају ликови могу бити главни и споредни. Прототип (личност према којој је створен књижевни лик). Анализа ликова обухвата портрет (физички изглед, карактерне особине приказане у различитим ситуацијама) и психологију ликова.
Карактеризација (поступак уметничког обликовања лика у књижевном делу) може бити:
директна – писац износи судове о јунацима, о њиховим поступцима и карактеру; индиректна – остварује се кроз монолог, дијалог, опис психолошког стања, поступак јунака, језик, опис ентеријера и екстеријера; симболичка – поступак откривања карактерних особина или навика именима у чијем лексичком значењу је садржан симболичан смисао; метафоричка – простор у којем јунак живи или се креће, амбијент око њега, предмети који га окружују, збивања у природи – говоре о јунаку, његовом карактеру, навикама, расположењу, култури; вербална карактеризација – језик јунака и начин изражавања откривају друштвено порекло, занимање, образовање, темперамент и карактер.
Карактеризација ликова може се посматрати и овако:
1. Физичка карактеризација лика
Код физичке карактеризације описујемо физички изглед ликова. Описујемо изглед тела (боја коса, очију, грађа) те евентуално стил одевања, ако га је аутор споменуо. Зависно од књижевног дела, аутор неће увек споменути спољни опис или физичке карактеристике лика, али ако је у књизи споменуто, ваља и написати.
2. Психолошка карактеризација
Описујемо унутрашњи живот особе, његове мисли, осећаје, свест и подсвест. Такође усредоточимо се на понашање лика, на његов однос према животу и према другим ликовима из књиге те уопштено на његово расположење. Код психолошке карактеризације одговорите на питања и какав је животни став лика, његова уверења те који су његови сукоби и унутрашњи проблеми с којима се бори.
3. Морална или етичка карактеризација
Ова карактеризација лика говори нам о етичким или моралним особинама лика, како се лик понаша и односи према другима, шта нам говори његова савест и како се односи према извршавању задатака. Овде ваља одговорити и је ли лик поштен или непоштен, лаже ли, је ли човечан, праведан и храбар.
4. Друштвена или социјална карактеризација
Код друштвене карактеризације лика анализирамо га с обзиром на друштво у којем живи те сагледавамо јесу ли његове особине условљене с обзиром на његово место у друштву. Социјалне особине на које ваља обратити пажњу су његов друштвени статус, имовинско стање, порекло, статус образовања, међусобни однос лика и заједнице и како средина у којој живи утиче на њега и његово понашање. Покушајте сазнати и његове ставове о животу и свету који га окружује.
5. Језичка или говорна карактеризација
Из говора лика сазнајемо у којем подручју лик живи, говори ли лик завичајним дијалектом, користи ли жаргоне те има ли неки посебан стил којим се изражава. Упознајемо лик с обзиром на његово порекло.
Добра и целовита карактеризација лика укључује све ове тачке карактеризације лика. У неким књижевним делима нећемо сазнати све тачке па је једино тада допуштено њихово изостављање.