Молијер у улози Цезара у представи Попејина смрт;
насликао Никола Мињар 1658. године
Рођен је у Паризу 15. јануара 1622. године. Његов отац је био дворски декоратер и имао је титулу краљевског собара. Од Молијера се очекивало много, али он није могао одолети љубави према књижевности и писању.
Године 1643. млади Молијер је почео да носи тај псеудоним и коначно окренуо леђа каријери дворског собара и декоратера. После детињства и младости проведених у Паризу, Молијер је дуго боравио у јужној и западној Француској. Тамо се развијао његов комични геније. Повратак у Париз 1658. је био само у први мах скроман. Већ следеће године велики успех и почетак славе донеле су му Смешне прециозе, први значајнији комад, јер је до тада написао само неколико лакрдија без веће важности. После овог тријумфа почео је, у ствари, стваралачки период у Молијеревом животу. Он је са трупом дошао под непосредну заштиту двора и уистину постао краљевски комедиограф.
Молијер је био писац, режисер и глумац. Овај велики мајстор смеха, можда највећи у читавој светској књижевности, умирао је подсмевајући се болести, лекарима, људској глупости, чак и самој смрти.
Пре него што се тог 17. фебруара 1673. године завеса посљедњи пут спустила за њим, њему је још остало довољно снаге, његовог огромног генија да и бледило и самртничке грчеве свога лица претвори у неодољиво смешне.
Речник:
пролог – уводни део књижевног дела
коленовић – онај који је угледног порекла; потомак старог, доброг рода
частољубље – тежња за личним уважавањем, поштовањем; амбициозност
грамзивост – похлепа, лакомост
кочоперити се – правити се важан, хвалисати се
таштина – уображеност, сујета, жудња за славом и почастима
безочан – дрзак, безобзиран
охол – надмен, горд, има високо мишљење о себи
филозофија – наука о најопштијим законима развитка људског друштва и мишљења, поглед на свет и живот
просвећен – образован, културан
снобизам – сноб је особа која људе сматра инфериорним (мање вредним од себе) у односу на себе из више разлога као што су: претпостављени интелект, богатство, образовање, порекло, или слично. У српском језику употребљавају се изрази покондирена тиква или скоројевићи, у идентичном значењу као и израз сноб.
скоројевић – особа скромног порекла која је стекла богатство или положај, али не и углед, достојанство, или понашање које иде уз то. Значења изведена преко синонима: лакташ, наметник, изр. тиква без корена; изр., аривиста, парвени (енглески: parvenu; upstart; nouveau riche), фам. гургур (и гур-гур) фам. гурало.
Оксиморон (грч. дословно: оштроумна лудост) посебна је врста антитезе, односно парадокса, у коме се спајањем противречних појмова ствара нови појам (речито ћутање, пролазна вечност, живи мртвац, мудра будала, скромна раскош, сиромашни богаташ). Оксиморон се користи свакодневно нпр: мало много, идеално лош, нови фосил, истинита бајка, јавна тајна...
Грађанин племић
Молијерова комедија (са балетом) у пет чинова у прози Грађанин племић написана је и први пут са великим успехом изведена 14. октобра 1670. Сам наслов говори јасно да је тема комада скоројевићство. Протагониста, богати грађанин, господин Журден, покушава на све начине помоћу својег богатства да постане племић. Плаћа учитеље музике, игре, мачевања, филозофије, мислећи да је то довољно. Ангажује кројаче да му сачине одела каква носе племићи. Дружи се са сиромашним племићем Дорантом који га злоупотребљава тако што позајмљује од њега новац да би освојио срце племените удовице Доримене, а све обећавајући да ће Журдена представити Доримени, па напокон и краљу. Заплет се у комедији релативно касно појављује, тек кад Журден, заљубљен у Доримену, науми да је, поред живе сопствене жене испроси, затим да постане турски „мамамуши“ племић и да напокон своју ћерку уда за турског принца. У томе га спречавају здрав разум његове жене, служавке и млади ћеркин удварач Клеонт.
Анализа
Издвој комичне елементе. Посебну пажњу обрати на комику говора и понашања. Обрати пажњу на однос између форме и садржаја говора. Каква је улога слуга у делу?
Објасни сврху Николијиног смеха.
Анализирај Журденов лик.
Уочи његове карактерне особине и их поткрепи их примерима из одломка. Очигледно је да је Журден уображена незналица, наиван је, али и умишљен. Његово богатство га неће поштедети од тога да испадне смешан. Он се стиди свог порекла, а притом је особа преке нарави која се зачас наљути и прети.
Упореди његов лик са Фемом из Стеријине комедије „Покондирена тиква”.
Прошле године причали смо о томе да „свако време има своје Феме“. Сада можемо додати „и Журдене“, јер су по много чему слични.
Размисли, да ли знаш неког Журдена у свом окружењу или у јавном животу?
Шта би нам рекао о њему?
Задатак
Понови све што знаш о драми као роду уметничке књижевности.
Послужиће ти сажетак на крају поглавља о драми у Читанци. Иза сваког драмског дела у поглављу тумаче се различити појмови.
Шта је Молијер све критиковао у тадашњем друштву? (дворско племство, спремност учених људи да служе таквима као што је Журден; лицемерје учитеља)
Шта Молијер исмева у лику господина Журдена? (начин живота једног дела тадашњег племства)
Које су мане образованих људи приказане у одломку? („Журденов новац исправља његово расуђивање”; спремност учених људи да служе човеку који је купио титулу)
Молијер је знао да престанком важности аристократије неће нестати и они који их окружују: скоројевићи, лажови, сецикесе, лицемери, фолиранти, преваранти...
О томе сведочи и Стеријина комедија. Уочити паралеле са Покондиреном тиквом:
Господин Журден – Фема
Госпођа Журден – глас разума (покојни мајстор Пера / Фемин брат Митар)
Лусила, њихова кћи – Евица
Клеонт, Лусилин вереник – Василије
Маркиза Доримена – дружбеница Сара
Ковијел, Клеонтов слуга – Јован
Николија, Журденова служавка – Анчица
Комедија карактера – представља врсту комедије у којој су у средишту пажње мане појединца, које покрећу драмски заплет и својом претераношћу чине извор комичног. Главно тежиште је у карактеру комичног јунака, чије су негативне особине преувеличане (тврдичлук, хвалисавост, уображеност, лицемерство, злоба, надриучењаштво и сл.). Сама комедија је психолошка интерпретација њихове нарави, која треба и да исмеје и да поучи.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
