НОЋ И МАГЛА
Данило Киш
(1935–1989)
Данило Киш (Суботица, 22. фебруара 1935. – Париз, 15. октобра 1989), романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика.
Један од најважнијих писаца у историји српске књижевности.
Киш је почео као песник, а потом се окренуо, пре свега, писану прозе којом је у другој половини XX века извео поетички преокрет у српској књижевности.
Први објављени текст Данила Киша је песма „Опроштај с мајком” (1953), а његове прве књиге – кратки романи Мансарда и Псалам 44 – објављене су у истим корицама, као заједничко издање, 1962. године.
Романи: Мансарда-сатирична поема (1962), Псалам 44 (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972).
Књиге прича: Рани јади-за децу и осетљиве (1969), Гробница за Бориса Давидовича-седам поглавља једне заједничке повести (1976), Енциклопедија мртвих (1983) и Лаута и ожиљци (постхумно објављене приче, 1994).
Књиге есеја: По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974), Час анатомије (1978), Живот, литература (постхумно, 1990), Складиште (постхумно, 1995).
Књига разговора: Горки талог искуства (постхумно, 1990).
Драме: Електра (1968), Ноћ и магла (1968), Папагај (1970), Дрвени сандук Томаса Вулфа (1974), Механички лавови (1980).
Књига изабраних песама и превода Данила Киша са француског, руског и мађарског језика Песме и препеви објављена је постхумно 1992. године.
Најважније награде: НИН-ова награда за роман године, Горанова награда за књигу године, Књижевна награда „Железаре Сисак” за најбољу есејистичку књигу године, Велики Златни орао града Нице за укупан књижевни рад, Орден Витеза уметности и књижевности, Андрићева награда, Награда „Скендер Куленовић”, Седмојулска награда, „Preis des Literaturmagazins 1988”, „Premio letterario Tevere” , Награда АВНОЈ-а, Награда „Бруно Шулц”.
Дела Данила Киша преведена су на све веће светске језике.
У издању Архипелага објављена су Изабрана дела Данила Киша у седам књига: Мансарда, Рани јади, Башта, пепео, Пешчаник, Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих и Лаута и ожиљци.
Књигу Ноћ и магла сачињавају пишчеве драме и филмски сценарији настајали у распону од половине шездесетих до краја седамдесетих година.
Десети том Дела Данила Киша у десет књига.
|
|
1. У ком си се делу први пут срео/ла са Андреасом Самом?
2. Сећаш ли се да ли се у том делу помињу госпођа Риго и Емил?
3. Објасни својим речима следеће речи из одломка: OFF, ШТУЦОВАНИ, БУБОТКА.
4. Наведи разлоге због којих Младић жели да пронађе своју стару учитељицу.
5. Издвој делове где је јасно присутна нелагодност у разговору између Младића и Марије Риго и запиши их.
6. Запиши дидаскалије из дела које помажу читаоцу да схвате неке одлике личности Марије Риго.
7. Издвој делове који осликавају ентеријер у овом одломку.
8. Напиши своје размишљање о наслову овог дела.
9. Дефиниши својим речима ВРЕМЕ.
10. Објасни шта је телевизијска драма.
НОЋ И МАГЛА
Поред ТВ драма „Ноћ и магла“, „Папагај“ и „Дрвени сандук Томаса Вулфа“ и позоришне драме „Механички лавови“, у књизи Ноћ и магла објављена су и два Кишова филмска сценарија писана крајем седамдесетих година: „Кончаревци“ и „Марин Држић Видра“.
Иако су ова два сценарија поручена од стране тада значајних филмских сценарија, они су из различитих разлога остали нереализовани. Ова два филмска сценарија први пут се објављују у оквиру неког издања изабраних или сабраних дела Данила Киша.
„Киш се у тај посао упустио само два пута, написавши у кратком року, исте 1979, један обимнији синопсис за планирани филм о животу Марина Држића и сценариј под називом Кончаревци, чији је редитељ требало да буде Вељко Булајић. Адриа филм (Загреб), наручилац синопсиса о животу Марина Држића, није ушла у производњу филма. Судбина другог Кишовог сценарија била је драматичнија и до данас неразјашњена. Предуговор је требало да буде склопљен са Јадран филмом, а преко Ауторске агенције СР Србије, о чему сведочи фотокопија Кишовог пуномоћја (2. јул 1979) из којег се види да је сценариј писан у Дубровнику од 27. марта до 17. априла исте године и да је довршен ’уговорени посао писања’. У Кишовој брижљиво чуваној пословној документацији нема никаквог материјалног доказа који би потврдио даљу сарадњу с наручиоцем сценарија нити с редитељем. Филм Вељка Булајића под насловом Високи напон, заснован на теми по којој је Киш писао наручени сценариј, завршен је 1981. године. Као сценаристи наводени су Мирко Бошњак, Вељко Булајић и Иван Салечић. Разлози одустајања од Кишовог сценарија, осим оних који се могу само наслутити, има ли се на уму ауторов приступ теми, нису познати. Ови сценарији носе неизбрисив печат његовог дара и његове преданости сваком послу којег се, као писац, подухвати“, каже Мирјана Миочиновић поводом сценарија Данила Киша.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
