ЈЕЗИК
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима
проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању
у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица – обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима):
предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице, који
се слажу у роду и броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи
објекат – допуна глагола и прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину;
атрибут и апозиција.
Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање
прилога, њиховог значења и функције у реченици.
Сложена реченица – појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског
облика).
Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице,
при деви, бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици, речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа.
Уз промену именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради правилног говора и
писања, али се не обрађују.
Основне функције и значења падежа: номинатив – субјекат и део именског предиката;
генитив – припадање и део нечега; датив – намена и управљеност; акузатив – објекат; вокатив
– дозивање, скретање пажње, обраћање; инструментал – средство и друштво, употреба у
инструменталу; локатив – место.
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.
Придеви – обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева
са именицом у роду, броју и падежу. Промена; компарација придева; функција придева у
реченици, придевски вид.
Именичке заменице – личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици,
употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице (ко, шта итд.).
Глаголи – несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни
глаголи (глаголски род). Инфинитив и инфинитивна основа. Грађење и основна функција
глаголских облика. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента
помоћних глагола; радни глаголски придев, перфекат, футур I.
Бројеви – појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни)
и редни; значење бројева.
Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).
1 Правилник о наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања, Службени гласник РС –
Просветни гласник, бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, година 2007, стр. 7–14
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима
проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању
у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица – обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима):
предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице, који
се слажу у роду и броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи
објекат – допуна глагола и прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину;
атрибут и апозиција.
Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање
прилога, њиховог значења и функције у реченици.
Сложена реченица – појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског
облика).
Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице,
при деви, бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици, речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа.
Уз промену именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради правилног говора и
писања, али се не обрађују.
Основне функције и значења падежа: номинатив – субјекат и део именског предиката;
генитив – припадање и део нечега; датив – намена и управљеност; акузатив – објекат; вокатив
– дозивање, скретање пажње, обраћање; инструментал – средство и друштво, употреба у
инструменталу; локатив – место.
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.
Придеви – обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева
са именицом у роду, броју и падежу. Промена; компарација придева; функција придева у
реченици, придевски вид.
Именичке заменице – личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици,
употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице (ко, шта итд.).
Глаголи – несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни
глаголи (глаголски род). Инфинитив и инфинитивна основа. Грађење и основна функција
глаголских облика. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента
помоћних глагола; радни глаголски придев, перфекат, футур I.
Бројеви – појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни)
и редни; значење бројева.
Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).
1 Правилник о наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања, Службени гласник РС –
Просветни гласник, бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, година 2007, стр. 7–14
