КОМУНИКАТИВНА И ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА


​Комуникативна реченица је свака целовита реченица (проста или сложена) која почиње великим словом, а завршава се тачком, упитником или узвичником.
​Изговара се нарочитом интонацијом (зависно од тога да ли је реч о обавештењу, питању, заповести и сл.) и завршава мањом или већом паузом.

Јана је устала / и погледала кроз прозор.

У примеру видимо једну целовиту комуникативну реченицу. Иако је реченица сложена, јер има 2 предиката, ово је само једна комуникативна реченица.

Предикатска реченица је реченица образована помоћу глагола у личном глаголском облику у служби предиката. Онолико колико има предиката, толико ће бити и предикатских реченица.

Јана је устала / и погледала је кроз прозор.

Тако у претходном примеру постоје два предиката (је устала; погледала је ), око којих су образоване две предикатске реченице:

1) Јана је устала, и
2) погледала је кроз прозор.

Видимо да у примеру имамо две предикатске и једну комуникативну реченицу.
 
​НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА

НАПОРЕДНИ однос међу реченичним члановима, означава да су два или више реченичних чланова (субјеката, објеката, прилошких одредби или именских делова предиката) РАВНОПРАВНИ.
Реченични чланови напоредо стоје у:
-САСТАВНОМ,
-РАСТАВНОМ и у 
-СУПРОТНОМ односу.

САСТАВНИ однос напоредних субјеката:
Марко и Сања играју кошарку.
Ни Јелена, ни Миле нису дошли у школу.

САСТАВНИ однос напоредних објеката:
Пеђа је купио лопту и свеску.
Милан није купио ни лопту, ни свеску.

Примери за саставни однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби и на тераси (место).
Пера није дошао у школу ни јуче, ни данас (време).
Марица вози бицикл брзо и спретно (начин).

САСТАВНИ  однос напоредних именских делова предиката:
Сара је лепа и паметна.

ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су:
и, ни, нити, те.
 
СУПРОТАН однос напоредних субјеката:
Лопту је купио Стева, а не Марко.

СУПРОТАН однос напоредних објеката:
Мијо је донео књигу, а не свеску.

СУПРОТАН  однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби, а не на тераси (место).
Пера није био у школу јуче, а не данас (време).
Мира пише брзо, али нечитко (начин).

СУПРОТАН однос напоредних именских делова предиката:
Табла је нова, али прљава.

ВЕЗНИЦИ за обележавање саставног односа су: а, али, него, већ...

РАСТАВНИ однос напоредних субјеката:
У школу није дошао Милош или Драган.

РАСТАВНИ однос напоредних објеката:
Мерима је купила свеску или оловку.

РАСТАВНИ однос напоредних прилошких одредби:
Гости су седели у соби или на тераси (место).
Сарин брат је долазио јуче или прекјуче (време).
Миле трчи брзо или споро (начин).

Карактеристичан ВЕЗНИК за раставни однос је  или.

Правопис
Напоредни реченични чланови се не одвајају запетом, изузев саставних везника НИ, НИТИ, ПА, ТЕ кад нешто истичемо.
​Везници за супротан однос А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ - обавезно се одвајају запетом (зарезом).
Међутим, ако између реченичних чланова нема везника, запета је обавезна:

Дан је био леп, сучан, без ветра.
​          (именски делови предиката).

НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЦАМА


Као што постоје напоредни односи међу реченичким члановима, тако исто постоје и напоредни односи међу независним предикатским реченицама. 

Напоредни односи међу независним предикатским реченицама могу бити:
​
  • САСТАВНИ
  • РАСТАВНИ
  • СУПРОТНИ   
  • ЗАКЉУЧНИ     
  • ИСКЉУЧНИ     ​

Саставни напоредни односи јављају се међу независним предикатским реченицама чије се радње паралелне и међусобно сагласне. Ове реченице су истог смера и повезане су у један сагласан низ. Главни везник за обележавање овог односа је и, а остали су ни, нити, па, те.

Примери:
Купили смо цвеће | и кренули у посету код друга.
Не излазим на терен | нити играм кошарку.

Код независних предикатских реченица у саставном односу везник може бити изостављен. У тим случајевима обавезно се између реченица пише запета.

Пример: Седим код куће, | одмарам се | и чекам Милоша.

У саставном односу, готово никада нема потребе да се запета пише испред везника и, док се испред везника ни, нити, па, те може писати. Ако је везник изостављен запета је обавезна.

Пример:  Не излазим на терен, | нити играм кошарку.

Раставни напоредни односи јављају се међу независним предикатским реченицама које обележавају различите радње од којих ће се реализовати само једна. Главни везник за обележавање овог односа је или. Запета се пише када се везник или понавља у реченици, а у осталим случајевима се углавном не пише.

Пример:  После школе идем на клизање | или ћу возити ролере.

Супротни напоредни односи се јављају међу независним предикатским реченицама које обележавају неподударне или супротне радње. Везници за обележавање овог односа су: а, али, већ,него, но. Запета је обавезна испред свих супротних везника.

Примери:

Маја је скренула лево, | а ја сам отишао десно.
Много сам учила, | но опет нисам сигурна у себе.

Закључни напоредни односи јављају се међу независним предикатским реченицама у којима се другом реченицом износи закључак који проистиче из прве реченице. Овај однос се не обележава везницима, већ закључном речцом дакле или изразом према томе. Закључни однос се обавезно обележава запетама, а некада може двема тачкама или тачком и запетом.

Примери:

Почела је да дува кошава, | дакле, биће данас хладно.
У граду је застој, | према томе, нисмо могли стићи на време.
Нисам понела џемпер: | не могу на снег.
​
Искључни напоредни односи се јављају међу предикатским реченицама у којима се садржај друге реченице искључује из онога што означава прва реченица. Овај однос се обележава везницима, односно везничким спојевима: само, једино, само што, једино што. Искључни однос се обавезно обележава запетама.

Примери:

Сви смо отишли из учионице, | једино је Маја остала.
Сто је постављен, | само што још нисмо упалили свеће.
Одлично скаче у блок, | једнино што му је распон руку мали.