Живот и обичаји народа српскога
(одломци)
Вук Стефановић Караџић
(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864)
Био je српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац.
Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.
Сакупљање народних обичаја
Специфичан живот српског народа за време владавине Турака, изолован до савремености, учинио је да се стара патријархална веровања и обичаји у њему дуго очували. Стога је Вук Караџић предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе.
О ЧЕМУ РАЗГОВАРАМО...
Наш народ је у прошлости и приликом колективних послова певао песме. Најчешће је то било на жетвама, косидби, берби, на мобама и прелима.
МОБА је стари обичај да суседи, обично младићи и девојке, помажу једни другима без надокнаде. Домаћин мобе је заузврат мобарима обезбеђивао, уколико је имао услова за то, храну и окрепљење током рада.
Прела су била вечерњи састанци на којима су се људи скупљали да би обавили неки посао и да би се забавили.
Песме које су пратиле тај рад и које су се певале о њему називају се ПОСЛЕНИЧКЕ песме, тј. Народне лирске песме о раду.
МОБА И ПРЕЛО
Живот и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић
Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, т. ј. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве; кашто се и преде на мобу), за то се жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније или на цвијети, кад иде цркву или манастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепају се, шале се и веселе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На некијем мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући па вечеру, онда дјевојке начине од марама барјаке, па онако с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, а домаћин треба да је части као кад слави крсно име (за то свагда и зову газде на мобу, јер сиромаси немају чим да часте). На мобу дођу и пријатељи из другијех села, и сваки доведе са собом по неколико момчади, ђевојака и мла̑ди̑. На мобу се отимају које ће поћи.
Ово су пјесме које се највише на моби пјевају:
Наджњева се момак и дјевојка;
Моби:
На крај, на крај, моја силна мобо,
На крају је вода и девојка,
Вода ладна, а девојка млада:
Воду пијте, девојку љубите.
ПРЕЛО И СУПРЕДАК
Живот и обичаји народа српског,
Вук Стефановић Караџић
Бива обично ноћу с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговорају и шале. На прелу се ноћу преде или домаћици на мобу или свака преља себи: ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи, онда им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће. Из Рељковићева сатира види се да су по Славонији ноћна прела била врло у обичају, на која су и момчад ишла с тамбурама; али ја мислим да се то већ умалило. Дању се иде на прело само на мобу какој великој госпођи готово као на беглук или кулук.
На прелу између осталијех пјесама се пјевају пјесме највише ове: Кујунџија и хитропеља
ПРИЧАМО О РЕЧИМА
|
|
|
|
(истражите реч босиљак; заједно на часу тумачићемо реч ЛЕСКА)
Леска се сматра за свето дрво и народ је понегде зове божја сестрица. Употребљавала се у многим обичајима и магијским радњама, а често је служила и као заштита. На Ђурђевдан, лесковим су гранама китили куће и стаје ради напретка, а у неким крајевима лескове гране су стављали на њиве да град не нашкоди житу и да жито боље роди. Особито је било раширено веровање да леска штити од грома. За време грмљавине народ се склањао под леску или је стављао лескове гране на капу.
(Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, стр. 156)
АРХАИЗМИ су застареле речи и изрази које се више не употребљавају у говору.
Такве су речи:
кујунџија – златар,
терзија – кројач,
ашчија – кувар,
ћурћија – кожар,
бакалин – трговац...
ИГРЕ НА МОБИ
(Одломак из књиге Вида Латковића: Народна књижевност)
Било је и нарочитих игара на мобама. Приликом заједничке жетве, младићи и девојке, а и старија присутна чељад играли су „хватања сламке“: „Кад се њива дожање, онда жетеоци хватају сламке: један узме онолико сламки колико има жетелаца (да свакоме по један крај може допасти) па све те сламке стисне руком преко сриједе, а жетеоци стану око њега...хватају се за по један крај од сламке, Када се сви ухвате, онда онај пусти сламку, па се љубе ко се с ким буде ухватио“.
При томе се пева ова песма (Вук Стефановић Караџић):
"Да с' хватамо танке сламке, танке, танане,
Да гледамо ко ће с' киме, да се љубимо...“
ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ
Допуни народну пословицу:
_ _ _ је створио _ _ _ _ _ _.
Никола Тесла је рекао:
„Човек је рођен да ради, да трпи и да се бори. Ко тако не чини мора да пропадне.“
Протумачите ову Теслину мисао! Шта за њега представља рад? Зашто он истиче рад у човековом постојању? Шта се све радом постиже?
Посленичке народне лирске песме су песме о раду, припадају најстаријим врстама лирских народних песама. Говоре о раду и веома често су извођене током рада. Изводила их је група младића и/или девојака које су текстове ових песама певали уз мелодију. Мелодија је углавном пратила ритам покрета руку или алата при раду (замахе косом, покрету руку при везивању снопа, берби и др...).
Упоредите дефиницију о посленичким песмама са песмама које сте прочитали!
Које све особине/одлике запажате у прочитаним песмама?
НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЈЕВОЈКА
|
|
|
Наджњева се момак и девојка
Одредити тему, врсту песме и главни мотив.
Која осећања подстичу младића и девојку на такмичење?
Које младићеве особине откривамо у овој песми, а које су девојчине духовне вредности?
Шта је народни певач желео да поручи тиме што у наджњевању побеђује девојка?
Уочи љубавне и шаљиве мотиве у песми!
Зашто су песме о раду прожете љубавним и шаљивим мотивима?
Направи списак архаизама из песама и објасни њихова значења.
НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЈЕВОЈКА
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика
КЊИЖЕВНА ВРСТА: посленичка народна лирска песма
ТЕМА: Такмичење момка и девојке
МОТИВИ:
-мотив рада
-мотив такмичења
-скpивени мотив љубави
ЦЕЛИНЕ:
1) Такмичење младића и девојке у раду на пољу.
2) Такмичење младића и девојке у весељу – сви су заслужили да се одморе. Девојка је носилац лепог расположења
3) Момак сутрадан ујутру спава, девојка ради – девојке су вредне, жене много раде у нашем друштву и њихов посао треба ценити.
Идеја: ова песма својим текстом подстиче брже обављање посла.
КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА
|
|
|
Одредити тему, врсту песме и главни мотив.
У чему се такмиче Јанко и Јања?
Да ли се захтеви које кујунџуја Јанко поставља пред Јању могу остварити? Укажи на особине ликова кујунџије и хитропреље!
На шта те подсећају дарови које помиње Кујунџија Јанко?
Којим захтевима и на који начин му Јања узвраћа?
Због чега тражи да јој Јанко сакује венце и минђуше?
Ко је кога надмудрио у овој песми?
Наведи због којих одговора и особина Јању хитропрељу сматраш мудром! Уочи љубавне и шаљиве мотиве у песми!
Направи списак архаизама из песама и објасни њихова значења.
Кујунџија и хитропреља, анализа
кујунџија: ковач
хитропреља: жена која брзо преде
повјесмо: гужвица вуне или лана која се веже за преслицу
вјенци и обоци: огрлица и минђуше (накит)
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика
КЊИЖЕВНА ВРСТА: посленичка народна лирска песма
ТЕМА: Надмудривање Јанка и Јање
ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА: дијалог
ЦЕЛИНЕ:
1. Опис два града, «два златна рога од јелена», (почетак песме је дат кроз кроз словенску антитезу).
2. Јанко подстиче Јању на надмудривање и такмичење (мотив сличан мотиву у новели «Дјевојка цара надмудрила»). Иза таквог надмудривања крије се љубав.
3. Јанин одговор је такође мудар и такмичарски. Као и свака посленичка песма, има елементе љубави и надметања.
СТИЛСКА СРЕДСТВА:
-епитети (у натродној поезији карактеристични су СТАЛНИ/СТАЈАЋИ епитети)
-словенска антитеза (стилско средство карактеристично за народну поезију на Балкану; састоји се од три дела: 1. питање, 2. негација, 3. одговор)
-контраст (поређење засновано на супротности, антитеза)
ЈАБЛАНОВА МОБА
Јабланова моба
Одредити тему, врсту песме и главни мотив.
Која реч описује Јабланову мобу?
На основу чега је Јабланова моба упоређена са турском војском?
Сазнај нешто о значењу босиљка у народној традицији, па закључи због чега Јаблан у руци носи струк белог босиљка.
Уочи љубавне и шаљиве мотиве у песми!
Зашто су песме о раду прожете љубавним и шаљивим мотивима?
Направи списак архаизама из песама и објасни њихова значења.
Азбучник старих заната
САРАЧ/КОЖАР
|
|
КУЈУНЏИЈА
|
Опанчар – Јапанци имају јапанке, Холанђани имају кломпе, а ми Срби имамо опанке. Израђивао сам их ручно, од телеће, свињске и говеђе коже. Веровао сам да је Свети Сава смислио како ћемо обувати опанке, ја га славим као свог заштитника
Кујунџија - Ја сам кујунџија. Шта машта замисли – то руке скују. Из мојих радионица излазе невероватне рукотворине од сребра и злата. Посао којим се ја бавим је веома редак у Србији.
Сарач – Ја сам сарач. Ја производим коњску опрему, правим седла, уларе и дизгине и све што треба за коње и кола. Правим и бичеве који поред тога што су практични и много су лепи. Занат је данас у знатном опадању, потиснуле су га економичније гране производње.
Абаџија – Ја сам абаџија: Ручно сам израдио ово одело. Идем од села до села и често станујем у кућама у којима обављам уговорен посао. Као надокнаду добијам храну, робу или сам плаћен. Абаџијски занат је поникао у народу, један је од најразвијенијих.
Пекар – Чуј, пита од дулека. Нема пите без бурека. Тамо где се чује дрека, то је свађа због бурека. У реду се некад чека. То је ред због бурека.
Ковач – Ковач сам ја. Нас ковача је доста јер производимо све врсте пољопривредних алатки. Већина нас производи потковице за поткивање коња и запрежне стоке. Ми производимо вериге, саџаке, машице, секире. лопате, мотике и будаке.
Грнчар – Мој грнчарски занат је најстарији занат на свету. Још од млађег каменог доба до данас је остао готово исти. Ми од посебне врсте земље израђујемо различите посуде. Израђујемо и играчке. Мешање земље је дуготрајан процес. Месимо је гажењем обично седам пута.
Вуновлачар – У пролеће о Ђурђевдану је обичај да се овце шишају. Чиним то великим специјалним маказама. Ошишана вуна зове се руно. После шишања вуна се опере најчешће у оближњим потоцима. Када је добро оперем ширим је да се осуши а затим чешљам и гребем за то служе специјалне справе, гребени. Припремљена вунена влакна стављам на кудељку и прстима леве руке извлачим вуну а са два прста десне окрећем вретено тако опредена вуна зове се пређа.
|
О ткању
|
