Прочитај бајку "УСУД"
(кликни на линк изнад)
О „УСУДУ“
У српским народним приповеткама и бајкама честа тема је веровање у судбину коју одређује Усуд. Вук Стефановић Караџић каже: "Народ наш мисли да је свакоме човеку суђено шта ће му се у веку догодити, каквом ће смрти умрети, и да се човек од суђења не може сачувати." У истоименој бајци, Усуд изражен је фатализам, али главни јунак покушава да избегне злу судбину тражећи и налазећи одговоре.
У српској народној бајци Усуд је изражено фаталистичко веровање примитивног човека да је људска судбина унапред одређена, и посебно је наглашена фатална подвојеност између срећних и несрећних људи. Два брата по рођењу имају различиту судбину. Брату нераднику Усуд је на рођењу доделио добру срећу, да му кућа, њива и штала буду богате, и да му све иде у животу ма шта чинио. Његова добра срећа је представљена као лепа девојка, која плете златну жицу. Другом брату Усуд на рођењу додељује злу срећу. Иако вредан он у свему оскудева и његова срећа је представљена као ружна и стара девојка. Зато он креће у свет да нађе Усуда и сазнао шта да ради како би своју срећу преокренуо. Успут сусреће разне људе, којима је такође додељена зла срећа, а да нико није знао шта је то лоше урадио да би је заслужио. Они га моле да, када већ тражи решење за себе, приупита и за њих.
Веома сликовито се описује како Усуд додељује судбину људима. Према ономе како Усуд живи у поједине дане живеће тако и сви људи који се тог дана роде кроз цео свој живот. Усуд се налази у великим дворима, када се рађају врло срећни људи. Око поноћи зачује се тутњава и глас: "О Усуде! родило се данас толико и толико душа, подај ти шта ћеш!" А Усуд стане бацати саме дукате, говорећи: "Како мени данас, тако њима до века". Када се рађају људи осредње среће, Усуд се налази у кући средње величине, и баца сребрни новац. Када долазе на свет људи којима ће срећа недостајати у животу, Усуд се налази у малој колибици, а баца све саме џиџе и надничарске марјаше, вичући: "Како мени данас, тако њима до века". Ко се родио сиротињске ноћи, мора до смрти остати сиромах. Ко је, међутим, угледао светлост срећне ноћи, пратиће га срећа за увек.
Други брат се распитује како он да промени судбину. Усуд му одговара да узме кћерку свога брата Милицу, која је срећна као и њен отац, и да за све што стекне каже да је њено. Он добија одговоре и за људе који су га молили да пита за њих. Међу тим несрећницима је и домаћин који своју породицу никако не може да насити и каже: "све као да ала из њих зија". Усуд му одговора да је то зато што не поштује оца и матере и треба да их стави их у чело стола и првима послужи чашу вина и богату вечеру. И заиста домаћинови родитељи су нашли себи покоја и умрли већ идућег дана пошто су добили обилату храну. За домаћина који се тужио да му говеда иду натрашке добија одговор да је то због тога што о крсном имену закоље најгоре, а треба да закоље најбоље да би му говеда штркљала. То се и обистињује после његове прве крсне славе.
Народни приповедач верује у судбину која је унапред одређена, али он се у потпуности не слаже са таквим фатализмом. Зато је своме јунаку коме судбина није наклоњена, подарио досетљивост и снагу да се избори против зле судбине. Он узима кћерку свога брата Милицу, а са њом и њену добру срећу.
МОТИВ УРОКА У ТРАДИЦИЈИ
− Честе, изненадне и неразјашњене смрти, тумачене су као неумољива воља виших, недокучивих сила (античка митологија); богови су кажњавали људе који се усуде да имају њихове особине, нпр. лепоту.
− Размисли о мотиву урока у песми Женидба Милића Барјактара.
Повежи мотив УРОКА из прочитаних дела са стварним животом и размисли:
Да ли човек може да утиче на своју судбину или је све већ унапред предодређено?
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
