РОБИНЗОН КРУСО

ШББ КББ

●Замислите да сте се нашли сами на пустом острву.
●Како бисте се осећали?
●Шта би вам највише недостајало?
●Како бисте набављали храну?
●Како бисте обезбедили одећу и склониште?
●На који начин бисте храбрили себе да издржите више година живота у таквим условима? (веровање у избављење и битност вере у нешто, наде, жеље)

                                                             Данијел Дефо
                                                              (1660-1731)
Послушај биографију писца и провери своје знање енглеског језика. 

Даниjел Дефо је познати енглески писац, приповедач и зачетник модерног романа. Рођен је у 1660. године у Лондону. Писао је много и иза себе је оставио преко 500 наслова (романа, прича, полемика и чланака). Занимала га је политика и бавио се политичким новинарством. Прославио се писањем авантуристичких романа. Приповедао је у првом лицу и користио је обичан свакодневни говор. Његов први и најпознатији роман "Робинзон Крусо" преведен је на преко 40 језика.

​Умро је у Лондону 1731. године као јако сиромашан човек, а  споменик су му у знак захвалности подигла енглеска деца.
​

​ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

​Данијел Дефо
(1661–1731)
Робинзон Крусо

Књижевни род: епика

Књижевна врста: авантуристички роман
(авантуристички роман  је  прозно дело у коме писац описује авантуре и необичне доживљаје својих ликова)

Тема романа:
-авантуре Робинсона Крусоа на јужним морима, бродолом и живот на пустом острву
​-​Борба човека са природом и са самим собом у циљу преживљавања

Тема одломка: прављење склоништа на пустом острву

Облици казивања:
- приповедање у 1. лицу
- описивање или дескрипција (ентеријер, екстеријер, пејзаж, портрет)
- приповедање (у првом лицу) (хронолошко)
- дијалог 
​​
Приповедач ≠ писац
Робинсон Крусо ≠ Данијел Дефо
 
Идејни слој: Не треба бити малодушан у тешким ситуацијама. Спас је у раду и стварању.
Поруке:
Често не видимо право стање и не ценимо вредност онога што имамо, све док га не изгубимо.
Једини пут опстанка у животу јесте издржљивост у муци и постојаност у  нади.
Ма колико тешка била ситуација у којој се налази, човек треба да буде упоран и истрајан у тражењу излаза.

​Истражи о чему пише Михаило Петровић Алас у одломку "У царству гусара" и размисли: зашто скандинавски морнар бежи када му помену повратак у цивилизацију?

​У ЦАРСТВУ ГУСАРА

Михаило Петровић Алас
(1868—1943),
један од највећих српских научника, био је математичар, писац, професор Универзитета у Београду, академик – али и алас (рибар) и велики путник. Припадник чувене генерације Прве београдске гимназије, у којој је било и уметника и научника (Милорад Митровић, Павле Поповић, Јован Цвијић) – постао је и јунак популарног романа „Шешир професора Косте Вујића”, по коме је снимљен филм. Аутор је многих проналазака, научних радова и уџбеника. Свој таленат за писање показао је у путописима са поморских путовања: „У царству гусара”, „Роман јегуље”.
​

Михаило Петровић Алас
У царству гусара
(одломак) ​
Зна се да је јунак популарног романа Данијела Дефоа, бродолом-
ник Робинсон Крусо, одиста постојао и да се стварно звао Александар
Селкирк. Догађај је потпуно истинит и Дефо га је узео као тему своје
књиге, штампане 1719 године, из извепггаја енглеских морепловаца
– који су на својим прекоморским путовањима за њега сазнали. Ро-
бинсоново острво, у ствари острво Хуан Фернандез, још увек постоји,
на 750 километара далеко од Валпараиза; острвце у његовој близи-
ни, које помиње Дефо, ишчезло је 1837 године потонувши у море.
Сматра се да је Дефоа нарочито навело на писање његове књиге то
што је прочитао извештај поморскот капетана Вуда Роџерса, који је
1708—1711. године извршио са својим бродом пут око света. У овоме
извештају, објављеном 1712. године, Роџерс опширно описује живот
поменутог бродоломника, на кога је наишао приставши са бродом
уз острво; тако искоришћен материјал Дефо је допунио подацима из
књиге „Пут око света” од морепловца Демпијера, одштампане 1715.
године. Савременици су Дефоа оптуживали за плагијат; он је обишао
све издаваче у Лондону док је наишао на једнога који је једва пристао
да му књигу штампа.
Што се на овоме месту помиње Робинсон Крусо, иако његово
острво није било на нашем путу, повод је што су се авантуре сличне
његовој одигравале и на пустим острвима на која смо ми наилазили
при нашем путовању. Осим тога, Робинсоново острво, познато још од
почетка шеснаестог века, играло је доста важну улогу и у пустолови-
нама антилских гусара. Они су, прошавши кроз Магеланов мореуз,
и нападајући богате шпанске насеобине дуж западне обале Јужне
Америке, били створили од тога острва своју гусарску базу, где су
оправљали своје борбама или бурама оштећене бродове, снабдевали
се водом и намирницама, опорављали се и лечили ране итд. Острво
је опустело са нестанком флибустирства; у време кад је море на њега
избацило бродоломца Селкирка, будућег Робинсона, није више било
ни трага од ранијег бављења гусара на њему.
Од интереса је поменути да је крајем прошле, 1932, године, ен-
глески научник и испитивач удаљених крајева Ричард Камбел, на
своме путу по Тихом океану, обишао Робинсоново острво, које је
еад, у овај мах, насеобина чилеанских заточеника и изгна- ника. По
Камбелу, острво, посматрано са брода, одиста изгледа онако чароб-
но и романтично како је то описао Дефо, само што је велики део
некадашње густе шуме сасвим опустошен. Камбел се попео на брдо
од 600 метара висине, са чијег је врха Селкирк посматрао видик на
океанској пучини, изгледајући да ли ће се појавити какав брод који
би га однео у далеку домовину. На томе брду, на самоме врху, наишао
је на мали, бели мраморни споменик, који су пре педесет година ен-
глески морнари подигли своме другу, за дути низ година усамљеном
на пустоме малом острву бескрајног океана.
Може ли се веровати да још и данас има робинсона на океанским
острвима? Између више познатих случајева, нека је наведен овај из
најскорије прошлости. Крајем прошле, 1932. године, вратио се са
свога дугог путовања француски рибарски брод „Толоза” и поднео
маринским властима извештај да је, нешто јужније од Магелановог
мореуза, наишао на омање острво са једним јединим становником.
Острво се налази забележено на маринским картама, али га бро-
дови не додирују, немајући на њему никаква посла. Рибарски брод
је пристао уз обалу да би се снабдео водом за пиће. На највеће своје
изненађење, рибари су, изашавши на копно, спазили белог човека,
готово потпуно неодевеног, који је у тај мах пекао месо на ражњу и
изгледао непријатно изненађен доласком рибара. Са овима се могао
споразумевати само гестовима; могли су разумети да је Скандинавац
и да већ годинама живи на острву потпуно усамљен. Подигао је доста
добру кућу од брвана и уредио повртњак. Кад су му рибари знацима
показали да би га хтели повести собом у Европу, он је одједном ско-
чио и у највећем трку побегао у оближњу шуму, где га, поред свега
тражења, нису више могли наћи. Пажљивим прегледом острва уве-
рили су се да осим њега ту нема више никога живог.

Разговарамо... о одломку из књиге „У царству гусара”

*** Испричај шта ти је било најзанимљивије у одломку из књиге Михаила
Петровића Аласа.
*** Шта смо ново сазнали о Дефоовом роману? Како разумеш причу о
плагијату?
*** Које чињенице Михаило Петровић Алас открива о Робинсону?
*** Које године наш научник пише књигу из које смо прочитали одломак? На
основу чега то можемо да закључимо?
*** Објасни како разумеш понашање Скандинавца, о коме се говори на крају.
Ако прочиташ књигу у целини, вероватно ћеш моћи да изведеш више
претпоставки о необичним људским судбинама и пустим острвима.

ЗАДАТАК  из мале школе писања

Замисли једно своје путовање бродом. Опиши брод, путнике, циљ путовања и
места на којима брод пристаје. Измисли неку авантуру и покушај да је занимљиво
и узбудљиво прикажеш. Нацртај стрип о свом путовању.