СВЕТИОНИК
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • V разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • 5. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
      • V ГРАМАТИКА >
        • V ВРСТЕ РЕЧИ >
          • V ИМЕНИЦЕ
          • V ЗАМЕНИЦЕ
          • V ПРИДЕВИ
          • V БРОЈЕВИ
          • V ГЛАГОЛИ
          • V НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
        • V СЛУЖБА РЕЧИ >
          • V ПРЕДИКАТ
          • V СУБЈЕКАТ
          • СЛАГАЊЕ СУБЈЕКТА и ПРЕДИКАТА
          • V АТРИБУТ, АПОЗИЦИЈА
          • V ОБЈЕКАТ
          • V ПО
        • V ПАДЕЖИ
        • V РЕЧЕНИЦА
      • V КЊИЖЕВНОСТ >
        • V УМЕТНИЧКА >
          • V ЛИРИКА >
            • Певам дању, певам ноћу
            • ПЕСМО МОЈА
            • ПЕВАМ ПЕСМУ
            • ДОМОВИНА
            • МОЈА ОТАЏБИНА
            • ЗИМСКО ЈУТРО
            • СРЕБРНЕ ПЛЕСАЧИЦЕ
            • ШЉИВА
            • КАД КЊИГЕ ОПЕТ БУДУ У МОДИ
            • ПЕСМЕ О МАЈЦИ
            • МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ
            • ДУШАН РАДОВИЋ
            • ШАШАВА ПЕСМА
            • ВАШАР У ТОПОЛИ
            • СЕЛО
            • ПОЉЕ
            • ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ
          • V ЕПИКА >
            • ПОХОД НА МЈЕСЕЦ
            • ХАЈДУЦИ
            • ТОМ СОЈЕР
            • АУТОБИОГРАФИЈА
            • РОБИНЗОН КРУСО
            • РОБИНЗОН одломак
            • 20 000 миља под морем
            • СРЦЕ ОД МАСТИЛА
            • ГРЧКА МИТОЛОГИЈА
            • АГИ И ЕМА Игор Коларов >
              • АГИ И ЕМА филм
            • Путовање у путопис
            • ШАЛА А.П.Чехов
            • НЕБЕСКА РЕКА
            • ЗЕЛЕНБАБИНИ ДАРОВИ
            • БАЈКА О ЗРНУ ПЕСКА
            • МЕСЕЦ НАД ТЕПСИЈОМ
            • ХОБИТИ
            • ДЕЧАК И ПАС
            • ЧИЧА ЈОРДАН
            • ДЕСЕТИЦА
            • ПРВА БРАЗДА
            • МОСТОВИ
            • ШЕШИР ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА
          • V ДРАМА >
            • КИРИЈА, Б. Нушић
        • V НАРОДНА >
          • НАРОДНА ЛИРИКА >
            • МИТОЛОШКЕ
            • ПОСЛЕНИЧКЕ
            • ПОРОДИЧНЕ
          • V ЕПСКЕ ПЕСМЕ
          • V СВЕТИ САВА
          • V НАРОДНА ПРОЗА >
            • ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
            • МОБА И ПРЕЛО
            • БИБЕРЧЕ
            • КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
      • V ПРАВОПИС
      • V ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ПИСМО
        • НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ
        • ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • АКЦЕНАТ
      • V ВЕЖБЕ
    • VII разред >
      • Шта радимо ове седмице >
        • 7. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
        • VII ГРАМАТИКА >
          • VII НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
          • VII ПАДЕЖИ
          • VII ГЛАГОЛИ 1
          • VII ГЛАГОЛИ 2
          • VII АКТИВ, ПАСИВ
          • VII ФОНЕТИКА
          • VII ВРСТЕ РЕЧИ
          • VII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
          • VII СИНТАГМА
          • VII СЛУЖБА РЕЧИ
          • ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
          • VII АПОЗИТИВ
          • VII КОНГРУЕНЦИЈА
          • VII АКЦЕНАТ
          • VII РЕЧЕНИЦЕ
          • VII БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
          • VII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
        • VII КЊИЖЕВНОСТ >
          • VII УМЕТНИЧКА >
            • VII ПРВИ РАТ
            • VII ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
            • VII ЛИРИКА >
              • ПАПИРНИ БРОДОВИ
              • МИРОСЛАВ АНТИЋ
              • ОБЛАЦИ
              • ПОСЛЕ КИШЕ
              • БОЖУР
              • ЈУТУТУНСКА ЈУХАХА
              • ПОДНЕ
            • VII ЕПИКА >
              • КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈГОРЕ
              • Јелена, жена које нема
              • ЕОЛСКА ХАРФА
              • ПРИЧА О ПЕЧУРКАМА
              • ПОСЛЕДЊИ ЧАС
              • ЛОШ ДАН
              • КРОЗ МЕЋАВУ
              • ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ
              • МРТВО МОРЕ
              • СВЕТИ САВА
              • Светогорски дани и ноћи
              • ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
              • Мали Принц
              • ЂУРЂЕВ
              • КАПОР
              • МИХАЈЛО ПУПИН
              • СРПСКИ БЕОГРАД ДЕСПОТА СТЕФАНА
              • ВОЂА
              • КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ
              • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА
              • ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
              • АФОРИЗАМ
              • ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
              • Туристички водич
              • VII 16/17 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • VII 15/16 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • Јабука на друму, задаци >
                • Добро дрво
                • Квиз
                • Завршни рад
                • Процени час
            • VII ДРАМА >
              • СВЕМИРСКИ ЗМАЈ
              • ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
              • ВЛАСТ
          • VII НАРОДНА >
            • VII ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
            • ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС
            • VII НАРОДНА ПРОЗА
            • ЗЛАТОРУНИ ОВАН
            • VII КРАТКЕ НАРОДНЕ ФОРМЕ
        • VII ПРАВОПИС >
          • VII СКРАЋЕНИЦЕ
        • VII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
          • ФРАЗЕОЛОГИЗМИ
          • VII ТАБЕЛЕ, ЛЕГЕНДЕ, ДИЈАГРАМИ
          • VII ПОДЕЛА ТЕКСТОВА
          • АРГУМЕНТОВАНИ ТЕКСТ
          • VII ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
        • VII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • СЛУЖБА РЕЧИ
  • V ПРИДЕВИ
  • ЧИНОВНИКОВА СМРТ
  • ХАЈДУК СТАНКО

Бранко Радичевић

Picture
Радичевић је рођен у Славонском Броду 28. марта 1824. у породици Тодора и Руже Радичевић. Рођено име му је Алексије, али га је он посрбио у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу и превео је са немачког језика Шилеровог „Виљема Тела“.
Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске и немачке основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и оближње Стражилово су имали велик утицај на Бранкова каснија дела, од којих су најпознатија Ђачки растанак, у којој изражава своју жељу да ту буде и сахрањен. Након завршених шест разреда у Сремским Карловцима, седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године.
Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године студија одустаје од факултета. Старо пријатељство продице Радичевић са Вуком Караџићем била је Бранку најбоља препорука за ступање у круг Вукових сарадника и пријатеља. Када му је преминуо брат Стеван, Бранко се збратимио са другим младим Вуковим следбеником Ђуром Даничићем.
Прве стихове Бранко је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама се интезивније почео бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на чистом народном језику у духу модерног европског романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев “Рат за српски језик и правопис” и Његошев “Горски вијенац”, тако да се та година сматра годином незваничне Вукове победе.
Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу великошколском омладином, власти су га протерале из Београда.
У то време је почео да обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.
Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници на рукама Вукове ћерке Ане. Постухмно збирку песма је објавио његов отац 1862. Српска омладина је испунила песникову жељу и године 1883. пренела је његове остатке из Беча у Стражилово.
Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност први пут ушле песме са изразито лирским мотивима и расположењем. Те песме су првенствено певале о радости и лепотама младости. Ипак, већи део својих песама, као што су „Кад млидијах умрети“ или „Ђачки растанак“ Радичевић је писао као елегије (тужне песме). У јеку Вукових расправа са противницама реформе српског језика, Радичевића прва збирка песама је доказала да се и на народном језику могу испевати уметничке песме.
Најпознатије Радичевићево дело је поема Ђачки растанак, у којој је опевао Сремске Карловце, ђачке игре и несташлуке. У поеми је такође испољио идеју југословенства. Елегија „Кад млидијах (размишљах) умрети“, објављена после Радичевићеве смрти, је једна од најлепших елегија у српској књижевности, у којој је песник предосетио блиску смрт.
Поред лирских песама, љубав према народној поезији упутила је Радичевића и на писање епских песама. Две епске песме изашле су 1851. као друга збирка песама. Остале необјављене песме су издане у збирци из 1862. Бранко Радичевић се првенствено угледао на народну десетерачку песму и местимично на Џорџа Бајрона, али није успео да створи озбиљнија уметничка дела, па његов рад није доживео славу његових лирских песама.
Као присталица Вукових схватања, Радичевић је написао алегоричну-сатиричну песму „Пут“, уперену против псеудокласичарске поезије и старог књижевног језика. У првом делу песме Радичевић исмева највећег Вуковог противника Јована Хаџића, а у другом делу песме се величају реформе Вука Караџића. 

Бранко Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници на рукама Вукове жене Ане. Постухмно збирку песама је објављавио његов отац 1862. Српска омладина је испунила песникову жељу и године 1883. пренела је његове остатке из Беча у Стражилово. 
Бранкове лирске песме су пуне ведрог духа и лепршавости - Његош је за њега рекао да је био сличан пролећному лептиру – све је пуно описа природе, веселости, одушевљења наизглед обичним стварима, слављења живота, али и јаке туге и страха пред смрћу. Због необично изражене музикалности својих стихова, неке његове песме су много времена после Бранка  добиле музику. Такве су и песме "Мини Караџић у спомен" ("Певам дању, певам ноћу") и "Ао, ноно бјела" ("Клетва"), обе у извођењеу Здравка Чолића. 
Истраживачки задаци:
Пажљиво прочитајте одломак из поеме „Ђачки растанак”.
Обратите пажњу на опис Дунава и одредите стилске фигуре.
Поделите одломак по песничким сликама.
Размислите о понашању дечака.
Покушајте да се сетите неког вашег несташлука када сте могли озбиљно да се повредите.

Шта је ПОЕМА?

Поема је лирско-епска песма испевана у првом лицу, у којој се преплићу елементи лирске и епске поезије. Композиција поеме заснована је на развијању фабуле. Поема је настала у романтизму
Аутор овакве врсте епске песме је енглески песник Бајрон и многи песници су прихватили ову врсту епске поеме. Одликује се честим песниковим прекидањем епског излагања и уметањем личних емоција и размишљања, који некада нису имали непосредне везе са личностима и догађајима у делу, већ су изражавали песниково расположење у том тренутку. Поема је дужа песма у којој се уочава развијена фабула, али су догађаји и збивања прожети лириком.

"Ђачки растанак"
(поема, одломак)

Најлепши период свог живота Бранко је провео у Сремским Карловцима, као гимназијалац. Своју најпознатију поему „Ђачки растанак“ посветио је управо овим данима, када је са пријатељима безбрижно уживао у природним благодатима фрушкогорских падина, нарочито брда Стражилова. Поема има 737 стихова, испевана је у лирској нарацији, а главна тема је опроштај од ђачког начина живота и од Стражилова, али дуг је низ тематских рукаваца којим кривудају Бранкова мисао и осећање: ту су и описи ђачких дружења и набрајања другова, коло које се уплиће у ток поеме, понекад неповезана сећања, ласцивни детаљи, српска прошлост која се одједном јавља са јунацима који су се у њој прославили итд. Познато је Бранково коло из Ђачког растанка — виловито, плаховито, наплетено, навезено, окићено, зачињено — у које Бранко сазива "браћу са свију страна" да се у њему окупе: Србијанце, Сремце, Босанце, Црногорце, Херцеговце, Далматинце, Банаћане итд.
________________________________
Ђачки растанак сматра се најпознатијом песмом овог великана српске књижевности. Снажна елегична, али и родољубива осећања су уткана у ову песму, насталу јануара 1844. године.
Основна тема песме „Ђачки растанак“ Бранка Радичевића је песников растанак са градом у коме је провео најлепше тренутке свог детињства.
У песми Ђачки растанак Бранко Радичевић одаје својеврсну оду граду и свим лепим догађајима који су се збили у њему. Напомиње да је у Карловцима провео лепо детињство и  доживео бројне згоде.
Користећи различите стилске фигуре песник  дочарава атмосферу. При том, како и сам каже, жели да загрли свој вољени град и пољуби га, како би показао колико га воли.
Занимљиво је и његово директно обраћање граду, али и реци, којима се захваљује на свему. На врло интересантан начин наглашава идеју српства, помињући славне јунаке који су пострадали, нарочито у Боју на Косову.
 Кроз читаву песму провејава свест Бранкова да мора да крене у свет, иако силно жели да остане у својим Карловцима. Иако зна да мора, свестан је да ће љубав према вољеном граду носити заувек у срцу, где год се налазио. Иако је читава песма налик опроштају, тек на њеном крају читамо стихове који директно казују о песниковом опраштању од свега што је видео и доживео у Карловцима (песме, винограде, веселе момке и девојке, бербе грожђа, али и чудесну реку Дунав и сам град).
У песми „Ђачки растанак“, Бранка Радичевића се осећају све песникове емоције: и туга и сета и носталгија, када се присећа незаборавних тренутака које је доживео у свом вољеном граду, али и радост што је све то доживео управо у овом граду.
Захваљујући наизменично римованом десетерцу, који повремено смењују краћи стихови (осмерци и четверци) песма је изузетно динамична.
Мотиви у песми Ђачки растанак се живо преплићу, а има их заиста много. Неки од њих су: мотив природе, мотив завичаја, мотив детињства, мотив бербе грожђа, мотив националне прошлости... 
Смењују се и осећања: велике радости, сете, туге, снажног родољубивог осећаја и одушевљења, у појединим тренуцима. Први пут управо у овој песми, Бранко исказује и жељу да буде сахрањен управо у Сремским Карловцима. Жеља ће му бити испуњена, али тек 1883. године, када омладина тадашње Србије испуњава песникову жељу и преноси његове земне остатке из Беча на Стражилово, где се и данас налазе. А на њему су исклесани стигови управо из ове песме: 
​
„Млого хтео, млого започео,
час умрли њега је помео.“

Бранко Радичевић је преминуо 01. јула 1853. године у болници у Бечу и то на рукама Ане, супруге Вука Стефановића Караџића, чији је био велики пријатељ и верни поштовалац и следбеник његове реформе.

Picture
Ана Краус и Мина Караџић
На самом почетку песме Бранко се враћа у рано детињство, описујући свој долазак у Карловце. Када је песник имао 6 година, његова породица се преселила у Србију. Он говори о безбрижности дечачких дана. Чини се, тада је све било врло једноставно, све је могао да уради и то управо у Сремским Карловцима. Уз то, песник говори и о својим осећањима, описујући како је био весео и срећан, напомињући да је и сада срећан али не као тада.
Затим говори о српским обичајима, помињући страдале српске борце, који се и данас поштују.
Врло је занимљив део у коме се песник директно обраћа великој реци, захваљујући се при том Дунаву што га није потопио приликом једног немилог догађаја који се одиграо у његовом детињству.
У песми Ђачки растанак, Бранко Радичевић се потом директно обраћа сремским виноградима, описујући бербу грожђа, те вредне и веселе момке и девојке. Такође се види да је песник свестан да ће можда доживети још много берби грожђа, али да ниједна неће бити као та у Карловцима. По његовом мишљењу, грожђе у Карловцима је најлепше на свету и ко њега види и проба, може слободно да умре после тога, јер је све видео. Кроз ту персонигикацију, песник изражава своја јака осећања према вољеном месту, које нажалост мора да напусти.
На крају се песник и "званично" опрашта са свим што је описано у песми, те на почетку последња четири стига понавља реч "збогом".

Погледај на сајту СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ: Гроб Бранка Радичевића на Стражилову
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА:

 © КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија

© КЊИЖЕВНА ВРСТА: поема (уметничка лирско-епска врста)

© ТЕМА овог одломка је песников доживљај Дунава и опраштање од њега у време када је био ђак.

© ИДЕЈА: песникова жеља да се опрости са свим најлепшим успоменама које су обележиле његов краткотрајни живот.

© ПОРУКА одломка:
Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба.

Песма Ђачки растанак је написана 1844. године. Она је објављена у Радичевићевој првој збирци песама која је објављена 1847. 

Бранко Радичевић и Мина Караџић

Picture
Бранко Радичевић и Мина Караџић

Вилхелмина Мина Караџић
рођена је 1828. године у Бечу као седмо дете Вука Стефановића Караџића и његове супруге Ане Марије Краус. Мина и њен брат Димитрије били су једина Вукова деца која су преживела детињство. Вуку и Ани је умрло једанаесторо деце.
Као једина кћи која му је остала, уживала је велику пажњу и љубав свог оца. Иако јој у детињству родитељи нису могли пружити материјалне ствари, дани проведени са њима и њихова несебична подршка били су добра основа да у историји српске уметности Мина остави велики траг.
Песник Бранко Радичевић је био добар пријатељ Мининог оца. Она је често била у друштву очевих пријатеља и утицај тих умних људи на њу и њено стваралаштво је велики. Бранко је за Мину био другачији од осталих, па су постали добри пријатељи. То пријатељство је трајало све до песникове преране смрти.
Неки историчари књижевности и Бранкови биографи тврде да је он све време гајио велике симпатије и љубав према Вуковој ћерки. Сматрају да је та љубав инспирисала песника, те да су многе његове песме написане у том љубавном заносу. Такође, тврде да песник није желео да јој призна своју љубав зато што је имао велико поштовање према њеном оцу, али и зато што је сматрао да није достојан њене љубави будући да потиче из угледне и познате породице.
Боловао је од туберкулозе па је и то био један од разлога због кога није желео да некога везује за себе.
Како кажу, Бранко никада није јавно признао љубав према Мини Караџић већ је то снажно осећање преносио у своје песме. Мина је постала његова муза.
Њој је посветио песму која почиње стиховима „Певам дању, певам ноћу“, а која је пронађена у њеном дневнику као песникова посвета.
После његове смрти Мина је написала текст „Сећање на Бранка“, а у њеној сликарској колекцији се такође налазило неколико његових портрета.

УДАЈА, ПРАВОСЛАВЉЕ И ЖИВОТ У СРБИЈИ

Године 1858. Мина Караџић у Београду прелази у православље и удаје се за братанца књегиње Љубице, Алексу Вукомановића. Он је био цењени професор на београдском Лицеју. Њој је јако пријало време проведено са њим. Помагала му је у његовом раду, путовала са њим по Србији.
У том браку је добила сина Јанка. Међутим, та срећа је кратко трајала. Пар месеци после рођења детета, Алекса Вукомановић умире, а Мина остаје удовица. Тако сама са дететом одлучује да се врати својим родитељима и одлази у Беч.

ТУГА, РАД, СТАРОСТ И СМРТ

Иако јој се чинило да ће побећи од туге ако се врати у Беч, туга је кренула за њом и пратила је до краја живота.
Неколико година касније јој умиру отац и мајка, затим јој умире једини брат, да би на крају доживела највећу тугу када јој јављају да јој је на фронту погинуо син Јанко.
Тада је већ била успешна и богата, имала је могућност да путује, али је била уништена огромном тугом те је ништа није испуњавало.
Утеху је налазила у делима која су остала после њеног оца па је стално радила. Распоређивала је његове списе ,писма и све оно што је остало после његове смти. Вукову заоставштину је поклонила Краљевини Србији. Тако је оформљена музејска збирка која се данас налази у Меморијалном музеју посвећеном Вуку Караџићу и Доситеју Обрадовићу у Београду.
Поред тога је писала, преводила и сликала све до смрти.
У Бечу је и умрла 1894. године. Сахрањена је у Београду. Нешто касније су мошти њеног супруга, сина и ње пренесене у породичној цркви Вукомановића близу Горњег Милановца. Вилхелмина Мина Караџић и данас овде почива.
​
Њеном смрћу је заувек угашена лоза Вука Стефановића Караџића.

                                                                                                                               Извор ЛОЛАмагазин: 
http://lolamagazin.com/2016/11/08/
Материјал: Школаплус
ЧУДЕСНИ СВЕТ ПРИРОДЕ
Наредних дана уживаћемо у стиховима наших познатих песника. Ради се о "летњим песмама" пуним сунца и лепоте. Пре него што погледате прилоге о песмама које ћемо читати, уживајте у чудесном свету природе, а затим погледајте како се човек према њему односи. Размислите шта можемо урадити да сачувамо овај дивни свет природе којем припадамо.

Подсетите се елемената лирске песме помоћу слагалице

Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • V разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • 5. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
      • V ГРАМАТИКА >
        • V ВРСТЕ РЕЧИ >
          • V ИМЕНИЦЕ
          • V ЗАМЕНИЦЕ
          • V ПРИДЕВИ
          • V БРОЈЕВИ
          • V ГЛАГОЛИ
          • V НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
        • V СЛУЖБА РЕЧИ >
          • V ПРЕДИКАТ
          • V СУБЈЕКАТ
          • СЛАГАЊЕ СУБЈЕКТА и ПРЕДИКАТА
          • V АТРИБУТ, АПОЗИЦИЈА
          • V ОБЈЕКАТ
          • V ПО
        • V ПАДЕЖИ
        • V РЕЧЕНИЦА
      • V КЊИЖЕВНОСТ >
        • V УМЕТНИЧКА >
          • V ЛИРИКА >
            • Певам дању, певам ноћу
            • ПЕСМО МОЈА
            • ПЕВАМ ПЕСМУ
            • ДОМОВИНА
            • МОЈА ОТАЏБИНА
            • ЗИМСКО ЈУТРО
            • СРЕБРНЕ ПЛЕСАЧИЦЕ
            • ШЉИВА
            • КАД КЊИГЕ ОПЕТ БУДУ У МОДИ
            • ПЕСМЕ О МАЈЦИ
            • МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ
            • ДУШАН РАДОВИЋ
            • ШАШАВА ПЕСМА
            • ВАШАР У ТОПОЛИ
            • СЕЛО
            • ПОЉЕ
            • ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ
          • V ЕПИКА >
            • ПОХОД НА МЈЕСЕЦ
            • ХАЈДУЦИ
            • ТОМ СОЈЕР
            • АУТОБИОГРАФИЈА
            • РОБИНЗОН КРУСО
            • РОБИНЗОН одломак
            • 20 000 миља под морем
            • СРЦЕ ОД МАСТИЛА
            • ГРЧКА МИТОЛОГИЈА
            • АГИ И ЕМА Игор Коларов >
              • АГИ И ЕМА филм
            • Путовање у путопис
            • ШАЛА А.П.Чехов
            • НЕБЕСКА РЕКА
            • ЗЕЛЕНБАБИНИ ДАРОВИ
            • БАЈКА О ЗРНУ ПЕСКА
            • МЕСЕЦ НАД ТЕПСИЈОМ
            • ХОБИТИ
            • ДЕЧАК И ПАС
            • ЧИЧА ЈОРДАН
            • ДЕСЕТИЦА
            • ПРВА БРАЗДА
            • МОСТОВИ
            • ШЕШИР ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА
          • V ДРАМА >
            • КИРИЈА, Б. Нушић
        • V НАРОДНА >
          • НАРОДНА ЛИРИКА >
            • МИТОЛОШКЕ
            • ПОСЛЕНИЧКЕ
            • ПОРОДИЧНЕ
          • V ЕПСКЕ ПЕСМЕ
          • V СВЕТИ САВА
          • V НАРОДНА ПРОЗА >
            • ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
            • МОБА И ПРЕЛО
            • БИБЕРЧЕ
            • КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
      • V ПРАВОПИС
      • V ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ПИСМО
        • НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ
        • ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • АКЦЕНАТ
      • V ВЕЖБЕ
    • VII разред >
      • Шта радимо ове седмице >
        • 7. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
        • VII ГРАМАТИКА >
          • VII НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
          • VII ПАДЕЖИ
          • VII ГЛАГОЛИ 1
          • VII ГЛАГОЛИ 2
          • VII АКТИВ, ПАСИВ
          • VII ФОНЕТИКА
          • VII ВРСТЕ РЕЧИ
          • VII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
          • VII СИНТАГМА
          • VII СЛУЖБА РЕЧИ
          • ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
          • VII АПОЗИТИВ
          • VII КОНГРУЕНЦИЈА
          • VII АКЦЕНАТ
          • VII РЕЧЕНИЦЕ
          • VII БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
          • VII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
        • VII КЊИЖЕВНОСТ >
          • VII УМЕТНИЧКА >
            • VII ПРВИ РАТ
            • VII ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
            • VII ЛИРИКА >
              • ПАПИРНИ БРОДОВИ
              • МИРОСЛАВ АНТИЋ
              • ОБЛАЦИ
              • ПОСЛЕ КИШЕ
              • БОЖУР
              • ЈУТУТУНСКА ЈУХАХА
              • ПОДНЕ
            • VII ЕПИКА >
              • КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈГОРЕ
              • Јелена, жена које нема
              • ЕОЛСКА ХАРФА
              • ПРИЧА О ПЕЧУРКАМА
              • ПОСЛЕДЊИ ЧАС
              • ЛОШ ДАН
              • КРОЗ МЕЋАВУ
              • ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ
              • МРТВО МОРЕ
              • СВЕТИ САВА
              • Светогорски дани и ноћи
              • ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
              • Мали Принц
              • ЂУРЂЕВ
              • КАПОР
              • МИХАЈЛО ПУПИН
              • СРПСКИ БЕОГРАД ДЕСПОТА СТЕФАНА
              • ВОЂА
              • КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ
              • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА
              • ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
              • АФОРИЗАМ
              • ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
              • Туристички водич
              • VII 16/17 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • VII 15/16 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • Јабука на друму, задаци >
                • Добро дрво
                • Квиз
                • Завршни рад
                • Процени час
            • VII ДРАМА >
              • СВЕМИРСКИ ЗМАЈ
              • ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
              • ВЛАСТ
          • VII НАРОДНА >
            • VII ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
            • ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС
            • VII НАРОДНА ПРОЗА
            • ЗЛАТОРУНИ ОВАН
            • VII КРАТКЕ НАРОДНЕ ФОРМЕ
        • VII ПРАВОПИС >
          • VII СКРАЋЕНИЦЕ
        • VII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
          • ФРАЗЕОЛОГИЗМИ
          • VII ТАБЕЛЕ, ЛЕГЕНДЕ, ДИЈАГРАМИ
          • VII ПОДЕЛА ТЕКСТОВА
          • АРГУМЕНТОВАНИ ТЕКСТ
          • VII ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
        • VII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • СЛУЖБА РЕЧИ
  • V ПРИДЕВИ
  • ЧИНОВНИКОВА СМРТ
  • ХАЈДУК СТАНКО