Придеви

ИМЕНСКЕ ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ         ЗАМЕНИЦЕ         ПРИДЕВИ           БРОЈЕВИ

ПРИДЕВИ су несамосталне, променљиве именске речи које стоје уз именицу и ближе је одређују.

Зашто су НЕСАМОСТАЛНИ?  Увек стоје уз именицу, самостално немају значење.
Зашто су ПРОМЕНЉИВИ? Зато што имају род и број и мењају се по падежима.

​​Придеви означавају:

ВРСТЕ ПРИДЕВА

КАКВО ЈЕ НЕШТО

​
ЧИЈЕ ЈЕ НЕШТО

​
ОД ЧЕГА ЈЕ НЕШТО

​​
Кадашње је НЕШТО

​​
ГДЕ ЈЕ НЕШТО

ЦРВЕНА капа
​

МИЛОШЕВА капа

​
ВУНЕНА капа

​
ЗИМСКА капа

​
ТАМОШЊА капа

ОПИСНИ: добар, леп, весео, жут                       Он је весео дечак.

ПРИСВОЈНИ: мамин, Анин Обнавља се школска зграда.

ГРАДИВНИ: дрвени, метални        Волим чоколадну торту.

ВРЕМЕНСКИ: летњи,некадашњи  Једва чекам летњи распуст.
​
МЕСНИ: тамошњи, горњи, леви                         Шутај у горњи угао.
​

Пошто су несамосталне речи, ПРИДЕВИ род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје.

                                             придев    именица

Добра   другарица    је дошла.

                                                ж.р.           ж.р.
                                            једнина      једнина
​                                        номинатив     номинатив
​

КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА
​је промена описних придева по степену особине коју означавају.

​   ► Основна особина неког предмета или бића: позитив.
                                                             ЛЕП

    ► Први степен поређења назива се: компаратив.
                                           позитив+ - ији, - ји, -ши= компаратив
                                               ЛЕП   +  -ши = ЛЕПШИ
​
    ► Други степен поређења је: суперлатив.
                                       нај + компаратив = суперлатив
                                         нај  + ЛЕПШИ = НАЈЛЕПШИ

Префикс нај се увек пише заједно са компаративом.
Када придев почиње словом ј, у суперлативу пишемо удвојено Ј.                            (јасан - јаснији - најјаснији).

                                           НЕПРАВИЛНА КОМПАРАЦИЈА
***У српском језику постоји неколико придева код којих се компаратив и суперлатив не граде по правилима и они спадају у изузетке. Они се пореде/компарирају, али имају неправилну компарацију нпр.

добар - бољи - најбољи
зао - гори - најгори
велики - већи - највећи
мали - мањи - најмањи

 ПРИДЕВИ КОЈИ НЕМАЈУ КОМПАРАЦИЈУ

Неки описни придеви који имају само један степен особине се у свом основном значењу не пореде: го, бос, мртав, жив, ћелав...
​​
Називи боја који су узети из других језика се не пореде (компарирају):
​ТЕГЕТ, БРАОН, БЕЖ, ЛИЛА, БОРДО, ПИНК, РОЗА
  

*** Само придеви ЛЕП, ЛАК и МЕК у компаративу имају наставак -ШИ.
​

СЛУЖБА ПРИДЕВА
​

АТРИБУТ                                          ДОБАР човек тако поступа.

ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА      Он је ДОБАР човек.

СУБЈЕКАТ                                        НАЈБОЉИ су победили.
​
​

ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ПРИДЕВА:
​
-род (мушки, женски, средњи),
-број (једнина, множина),
-промена по падежима (деклинација),
​-компарација (само описни придеви); пореде се и неки прилози (трчим брзо, брже, најбрже)
​

ПРАВОПИС
​

Присвојни придеви настали од властитих имена који се завршавају на
-ОВ, -ЕВ, -ИН (Јованов, Милошев, Мајин...) пишу се великим почетним словом.

Присвојни придеви од властитих имена ЂОРЂЕ и ПАВЛЕ гласе: ЂОРЂЕВ и ПАВЛОВ

Присвојни придеви настали од властитих имена који се завршавају на -ски, -шки, -чки пишу се малим почетним словом (српски, крагујевачки, нишки...)

*Ако придеви који се завршавају на -СКИ, -ШКИ, -ЧКИ представљају властите именице, пишу се почетним великим словом:
Индијски океан, Мексички залив, Норвешко море... 

Присвојни придеви који у својој основи имају глас Ј, пишу се са тим гласом (историЈа-историЈски, судиЈа-судиЈски, МариЈа-МариЈин, пешадиЈа-пешадиЈски)

Суперлатив придева пише се увек састављено са префиксом НАЈ- (НАЈлепши, НАЈбољи,)

Речца НЕ уз придеве (као и уз именице) увек се пише састављено (НЕписмен, НЕвешт, НЕбитан...)

Код придева који почињу словом Ј, у суперлативу се обавезно пише удвојено Ј (наЈЈаснији, наЈЈедноставнији...)
​

РАЗЛИКУЈ  ПРИДЕВЕ И ПРИЛОГЕ

                                                     Мало дете мало једе.
МАЛО уз именицу дете је придев.               МАЛО уз глагол једе је прилог.

ЗАПАМТИ:
Придеви најчешће стоје уз именицу и ближе је одређују у служби атрибута, а прилози најчешће стоје уз глаголе и имају прилошку службу.
​

​Јелена Журић ЕДУКА

Прилози: Школаплус

ПРЕПОЗНАЈ ПРИДЕВЕ

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ОПИСНИ И ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

КОМПАРАЦИЈА

ПИСАЊЕ ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА

Придеви - вежба

1. Одреди врсту наведених придева:
 
а) мајчин, очев, ђачки, Петров, београдски  .............................................
б) млад, добар, паметан, племенит, храбар  .............................................
в) горњи, доњи, леви, десни, овдашњи         .............................................
г) пролећни, јутарњи, дневни, садашњи       .............................................
д) златан, гвозден, земљани, бетонски          .............................................
 
 
2.У следећем тексту подвуци придеве и одреди им врсту.
 
Пеђа и ја сада седимо у лепој, новој дрвеној клупи. Прошлогодишње школске клупе биле су мање јер смо и ми били млађи. Маркова и Ђорђева клупа је испред нас. Предња страна њихове клупе додирује катедру.

3.Напиши компаратив и суперлатив придева датих придева:

млад, јак, добар, висок, строг, бесан, горак, дрзак

4. Напиши како гласе присвојни придеви изведени од следећих именица:
 
а) Ђорђе, Милош, Павле, Милица, Стевица, Аница.
................................................................................................................................................................................................................................................................................................
 
б) Београд, Пећ, Нови Сад, Ужице, Дунав, Атлантик, Америка,  телевизија, историја,   хемија, град,  брат,  свет, Илија,  Марија.
.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................