ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПРИЧЕ

​ЕРО С ОНОГ СВИЈЕТА
(народна шаљива прича)
Еро с оног свијета 
​(кликни и прочитај дело)

Вук Стефановић Караџић чуо је ову шаљиву причу у детињству и забележио је по сећању.
У њој се налазе неке непознате речи. Забележи их и откриј њихово значење.
По мотивима ове народне приче Јаков Готовац компоновао је истоимену оперу. У њој има више ликова него што се помиње у народној причи, јер је све прилагођено сценском оперском извођењу. 
Погледај одломак из овог дела.

Прилог: Школаплус

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ:

ПРЕПНУТИ / ПРЕПНЕМ – везати коња на паши на друго место;
КМЕТ – беземљаш који живи на имању свога господара (аге или бега) и даје му део од прихода са земље;
АШЛУК – новац за трошак;
СНЕБИВАТИ СЕ – осећати се незгодно, збуњено, при неком изненађењу;
САВИТИ ШИПКЕ – покуњити се, па отићи необављена посла. 

Знаш ли ко је Ера?
Које значење има израз ОНАЈ СВИЈЕТ?

Зашто је када поверовала у Ерину причу о другом свету?
 Можеш ли да замислиш шта је претходило разговору између Ере и Туркиње?
Шта је Ери омогућило да превари и Турчина и воденичара?

Из дела се може јасно закључити коме је  наклоњен народни приповедач. На чијој је он страни?
​Шта мислиш зашто?

Пронађи у делу места која ти делују смешно. Објасни зашто та места изазивају смех. Покушај да објасниш значај смеха.

 У тексту се налази и израз САВИТИ  ШИПКЕ. Реч је о језичкој појави то је  фраза, фразеологизам или устаљени израз.
Сети се неке фразе, устаљеног израза из свакодневног живота и забележи у свеску.
​

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

​КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна приповетка / шаљива народна прича

ТЕМА: Како  је Ера надмудрио Турчина и Туркињу

ИДЕЈА народног приповедача је да се и на овај начин бори против вековног завојевача.

ПОРУКЕ:  се могу пронаћи у нашим народним пословицама и изразима; једна од њих би могла бити и израз Жедног би преко воде превео. 
Објасни како си разумео овај израз.
Пронађи и запиши још неколико порука које се крију у овој шаљивој народној причи. Покушај да поруке искажеш неким познатим народним мудростима.
 
ОДЛИКЕ ШАЉИВИХ НАРОДНИХ ПРИЧА
​
Шаљива народна прича је прозни облик усмене књижевности прожет духовитошћу. Заплет је једноставан и заснива се на комици ситуације или духовитој игри речима. Ликови су типски (ленштина, лопов, слуга, поп, муж, Насрадин Хоџа, Ћосо, Ера). Шаљива прича  описује један комичан догађај или необично понашање лика. Најчешће је заснована на неспоразуму или на двосмислености израза. Шаљива прича има препознатљиве ликове , комичан заплет и одсечан крај. Прича тече брзо, без задржавања и објашњавања. Најчешће се завршава духовитом поентом. У њој се даје критички суд о људима, њиховим манама и друштвеној средини. Некада има више епизода, па је тешко разликовати од хумористичке новеле.

ПРОЧИТАЈ ЈОШ НЕКЕ ШАЉИВЕ ПРИЧЕ И АНАЛИЗИРАЈ ИХ У СВЕСЦИ ЗА ЛЕКТИРУ.

Ни ја с ђаволом ни ти с Богом
​
Некакво врло живахно и весело дијете срете једнога полувјечна човјека ђе иђаше веома нешто замишљен путем, па притрча к њему трчкарајући и весело назове му:
-Помоз Бог, чича!
А он, да брже одбије од себе дијете непознато, у једу викне на њега:
-Хајде к врагу! – па покрај  ђетета мине; а дијете опет рече весело ономе човјеку:
-А ти хајде с Богом!
Мало послије покаје се човјек зашто онако неправо одговори ономе веселом ђетету, поврати се, те га зовне:
-Дијете, дијете! А оно њему јетко:
-Шта је?
-Оно што малопре рекох у једу, не догодило ти се.
А дијете ће њему:
-А зашто тако, болан?
​-Зато – одговори му – нек иде звек за мирис.

Питања:

1. Шта сазнајемо о детету на почетку приче „Ни ја с ђаволом, ни ти с Богом“?

2. По чему закључујемо да је лепо васпитано?

3. Како се обраћа непознатом старијем човеку?

4. Kако старац одговара на дететов поздрав?

5. Због чега му се старац поново обратио?

6. По чему закључујете да се покајао?

7. Како дете одговара старцу на крају приче?
​
8. Шта је било необично у његовом поступку? 

Двије љенштине
Љежале двије љенштине испод једне крушке, на  којој су виђели циглу једну крушку. Три су мјесеца лежале погађајући се који ће се од њих два попети на крушку, да ону крушку обере, док једва нађу за право да пође они који је млађи. презрела те се обруни и пане таман поред онога те је под дрво лежао, па они озгор рече оном доље: благо теби, брате љенштино, кад ћеш се сад муктешевине и без икакове муке најести. А он њему оздо: А што ми се, брате, радујеш, кад ми ваља жваћати док крушку изијем.

Питања:

1. Колико дуго су лежале ленштине испод крушке?

2. Да ли је то могуће?

3. Колико дуго се пела млађа ленштина на крушци?

4. Шта се десило са крушком док је стигао до ње?
​
5. Какву корист је старији имао од тога?
Шта му је сада тешко?