КЊИЖЕВНОСТ У 5. РАЗРЕДУ
КЊИЖЕВНОСТ
Народна песма: Вила зида град
Народна песма: Војевао бели Виде, коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
Народна песма: Свети Саво
Народна песма: Женидба Душанова
Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)
Народне питалице, загонетке и пословице (избор)
Народна приповетка: Еро с онога свијета
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак)
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
Љубиша Ђокић: Биберче
Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Горан Петровић: Пронађи и заокружи (одломак)
Вида Огњеновић: Путовање у путопис (одломак)
Тиодор Росић: Златна гора
Л. Н. Толстој: Девојчица и крчаг
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише
пет дела за обраду.
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји, сазнања (избор)
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба
(одељци о ружи, босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа,
босиљак...)
Грчки митови (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са предложеног списка обавезан је избор три дела за обраду.
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке
слике у лирској песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних
ликова. Систематско навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско
(у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања), драмско (сукоби), психолошко (мотивисање
поступака); социолошко (услови формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова
и поступака).
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација,
дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних
појединости у структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички
утисци у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко
процењивање одломака из бележака о прочитаној лектири.
Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене
књижевнотеоријске појмове.
Лирски субјект (увиђање разлике између лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме;
аналитички увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поређење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка
народна песма, обредна народна лирика.
Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања
у првом и трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна
прича, прича о животињама.
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф
и гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма.
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним
ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење,
емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак;
узрок – последица, главно – споредно, лично – колективно, реално – фантастично; стил,
сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност,
правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем
и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања,
одабирања примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за
рад на тексту, припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска
и емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченични акценат). Увежбавање
изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно
казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.
Народна песма: Вила зида град
Народна песма: Војевао бели Виде, коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
Народна песма: Свети Саво
Народна песма: Женидба Душанова
Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)
Народне питалице, загонетке и пословице (избор)
Народна приповетка: Еро с онога свијета
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак)
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
Љубиша Ђокић: Биберче
Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Горан Петровић: Пронађи и заокружи (одломак)
Вида Огњеновић: Путовање у путопис (одломак)
Тиодор Росић: Златна гора
Л. Н. Толстој: Девојчица и крчаг
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише
пет дела за обраду.
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји, сазнања (избор)
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба
(одељци о ружи, босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа,
босиљак...)
Грчки митови (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са предложеног списка обавезан је избор три дела за обраду.
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке
слике у лирској песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних
ликова. Систематско навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско
(у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања), драмско (сукоби), психолошко (мотивисање
поступака); социолошко (услови формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова
и поступака).
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација,
дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних
појединости у структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички
утисци у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко
процењивање одломака из бележака о прочитаној лектири.
Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене
књижевнотеоријске појмове.
Лирски субјект (увиђање разлике између лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме;
аналитички увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поређење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка
народна песма, обредна народна лирика.
Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања
у првом и трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна
прича, прича о животињама.
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф
и гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма.
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним
ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење,
емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак;
узрок – последица, главно – споредно, лично – колективно, реално – фантастично; стил,
сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност,
правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем
и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања,
одабирања примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за
рад на тексту, припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска
и емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченични акценат). Увежбавање
изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно
казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.
