НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

Прилози: Школаплус

Прилози


Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по:

-времену,
-месту,
-начину,
-количини или
-узроку. 

У реченици имају службу прилошких одредби (за место, време, начин, узрок, количину...).

Према значењу, прилози се деле на прилоге за:

место (куда, овамо, онамо, тамо, напред, назад, близу, далеко, где, камо...)

начин (брзо, споро, никако, свакако, како, тако, онако, поштено, људски, ружно, снажно...)

време (некада, никада, јутрос, синоћ, кад(а), сад(а), тада, ноћас, летос, одмах, данас, јуче, сутра, некада, летос, ујутру, већ, тек, ....)
узрок (зато, стога...)

количину (много, мало, доста, нешто, неколико, још, пуно, оволико, онолико...)
​

Већина прилога стоји уз глаголе, међутим, неки прилози могу стајати и уз придеве (веома леп, сувише досадан), друге прилоге (врло радо, веома успешно) и именице (много деце, мало соли).

- Када прилози (сасвим, сувише, потпуно, одвећ, врло, необично, доста, одвише...) стоје уз придеве или друге прилоге, они тада одређују степен њихове особине, нпр.:

Направила сам врло једноставан тест. (прилог уз придев)
Одвећ поштено обавља свој посао. (прилог уз прилог)

- Прилози који стоје уз именицу одређују количину онога што је речено именицом. То је мали број прилога (неколико, мало, много, доста, нешто) и најчешће стоје уз деони генитив, нпр:

Јутрос сам појела мало хлеба, али сам зато доста пице поручила за увече.

НАПОМЕНА: Иако се сврставају у непроменљиве речи, прилози за начин, количину и неки прилози за место могу се компарирати, мењати по степенима поређења (што је особина придева), нпр:
​
Зорица седи близу позорнице, Влада нешто ближе, а Марија најближе.
​

ВАЖНО! Не треба мешати придеве и прилоге!
​
- Придеви су променљиве речи које стоје уз именицу, ближе је одређују и врше службу атрибута или именског дела предиката у реченици и добијају се на питање какав? ,нпр:
Мало дете је управо пало. (придев у служби атрибута, номинатив једнине, средњи род, стоји уз именицу дете и ближе је одређује)

- Прилози су непроменљиве речи које стоје уз глаголе, врше службу прилошке одредбе у реченици и добијају се на питање како?, нпр:
 
Мало смо урадили за данас. (прилог у служби прилошке одредбе за количину, стоји уз глагол урадити и ближе га одређује)
​

Мало дете мало једе.
​

Предлози


Предлози су непроменљиве помоћне речи које стоје испред одређених падежних облика самосталних речи и служе за означавање њиховог односа према другим речима у реченици, као и за ближе одређивање тог односа.

Предлози углавном стоје испред именица, личних заменица и других именских речи, које се налазе у одговарајућем зависном падежу. Предлози служе да прецизније одреде значења падежних облика, што значи да исти падеж у комбинацији са различитим предлозима поприма нова значења.

Генитив: од, из, са, до, без, близу, код, крај, изнад, између, око, поред, испод, испред...

Датив: к, ка,према, насупрот...

Акузатив: уз, низ, у, кроз, на, за...

Инструментал: с, са, над, под, за, међу...

Локатив: по, у, на, о, при, према...
​

Врсте предлога:

просторни (у граду, на улици, пред кућом, поред дрвета, крај врата, 
​над хучном реком, под планином, из куће, низ брдо, с брда, к њима);

временски (у зору, пред вече, у мрклуноћ, с пролећа, у лето, с јесени, предзиму, у јануару, за време распуста, за живота);

за узрок (од хладноће, због блатњавог дна, из обазривости);

за циљ или намеру (ради заштите од грома, свратио је по своје ствари);

за поређење (слађе је од меда);

за начин (с великим одушевљењем, под руку);

за друштво (поздравио се са свима);

​за намену (књиге су купљене за најбоље ђаке).