МЕСЕЦ НАД ТЕПСИЈОМ
Горан Петровић
Горан Петровић, један је од најугледнијих, најталентованијих и наквалитетнијих аутора данашњице.
Рођен је у Краљеву 1961. године. Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета. Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича, а данас је на месту главног уредника часописа „Повеља“ градске библиотеке у Краљеву.
Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке“ (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака „Разлике“ (2006) и кино-новелу „Испод таванице која се љуспа“ (2010). Књиге су му штампане у преко четрдесет издања.
"Острво и околне приче" збирка је девет кратких прозних остварења у којима богатство књижевног језика, употреба метафора и архаизама у циљу подизања читаочевог доживљаја прочитаног и премошћавања временског размака, нуде читаоцима визију једног сврсисходнијег, лепшег и пунијег времена, садржајнијег постојања и пуноће живљења. "Шест листова смиља", "Трска", "Месец над тепсијом", "Из хронике Тајног друштва", "Речи", "Прича", "Жена која пева", "Споменик" и "Острво", показатељи су мајсторске вештине којом Горан Петровић предњачи на самом челу модерне српске прозе истичући се као аутор јединственог сентимента, стилских решења и уметничких замисли.
Сценографија његових прича поједностављена је до саме суштине: њене ивице одређене су границама породичних кућа, двориштима, становима, једним градом или насутим острвом. Сам писац,као да је желео оваквим потезом да тежиште радње премести са ликова на речи, пласирајући идеју да је најбитније оно што је унутра,оно што је у нама, оно чему тежимо наспрам свега онога што је споља, пролазно и подложно промаји.
Баш то Петровићеве приче и чини тако живим и садржајним; не поистовећујемо се ми са његовим јунацима већ са њиховим мислима. Не тежимо њиховим облицима већ њиховим сржима.
"Зар никада нисте рашчешљавали сунчеве зраке?"
"Прича је некада становала на ивици света. Свет је био тепсија обрубљена приповедањем. Касније,када је почео да се шири и заокругљује, свет је халапљиво појео своје ивице, па сада на те остатке можеш да наиђеш готово свуда,чак и у дубокој унутрашњости."
ДА ТЕ ПИТАМ...
* Покушај да укратко испричаш садржај поглавља „Бели хлеб од претеривања”, „Можеш сматрати да си задобио венац славе” и „Мрави су вукли велике трошице тишине”.
Који део је најлакши за препричавање?
Због чега?
* Зашто је дечак највише волео дедине приче?
По чему су се оне разликовале од бакиних прича?
* У какав свет су дедине приче одводиле дечака?
Шта је у том свету најзанимљивије?
* Опиши како је у причи описан дедин одлазак са овог света.
Објасни како разумеш дечаков повик: То није могуће! По обичају он претерује!
Како су у причи описана дечакова осећања?
* Како је у приповеци описана природа, а како животињски свет: гуштер и мрави, на пример?
** Ко је Александар Македонски, а ко Господар ивице света?
|
|
|
Опиши како замишљаш њихов изглед, а како сусрет који је описан у причи.
*** Над чим господари Александар Македонски, а над чим Господар ивице света? Чији је свет већи и трајнији? Због чега?
*** Опиши шта ти је у приповедању Горана Петровића необично и лепо. Издвој реченице и пасусе који су на тебе оставили најснажнији утисак и образложи свој избор.
У Речнику књижевнотеоријских појмова потражи значење појмова који су везани за ауторску прозу, а ми смо их до сада обрадили.
Начин приповедања може графички да се представи као прича у причи што се може повезати са раније поменутом реченицом:
Свет је тепсија обрубљена приповедањем.
