Морска чудовишта су створења која се појављују у митологији, гласинама или локалном фолклору, и наводно живе у морима и океанима. За постојање неких од ових створења још увек не постоје јасни докази који би потврдили или објаснили о чему се ради. У ову категорију су се убрајала и нека створења чије је постојање наука потврдила: неке врсте китова, колосална и гигантска лигња, и сл.
Кристифор Колумбо Кристифор Колумбо (итал. Cristoforo Colombo, шп. Cristóbal Colón), рођен између октобра 1450. и октобра 1451, умро 20. мајa 1506, био је трговац и морепловац из Ђенове који је постао први конкистадор Новог света. Као предузимљиви трговац, тражио је путеве који би му омогућили приступ драгоценим металима и луксузној роби. Од 1492. до 1504. предузео је четири путовања у Нови свет, где су његови људи од трговаца и морнара, преко ноћи постали освајачи и колонисти. Прибавили су Шпанији огромну и богату област са друге стране океана и обележили границе царства које је било скоро два пута веће од Европе. Године 1501. изјавио је: „Од ране младости одох на море да пловим, и то наставих до данас… И већ је прошло четрдесет година откако то чиним. Свуда куда се данас плови, све сам то прошао.”
*** О морским чудовиштима
Од када су људи почели да плове по морским пространствима, увек су настајале приче о сусретима са непознатим морски бићима. Многима од њих се приписивало да потапају бродове и убијају људе. Историјски гледано, у прошлости, украсни цртежи морских чудовишта често су се уцртавали у поморске карте. Пример једне такве карте је Carta marina. Ова пракса уцртавања морских чудовишта замрла је појавом модерне картографије.
Карта Марина Олафа Магнуса из 1539. године показује разноликост морских чудовишта у водама између Норвешке и Исланда
Извештаји о морским чудовиштима могу се наћи готово у свим културама које имају контакт са морем, као на пример:
Сер Хамфри Гилберт тврдио је како је 1583. видео морско чудовиште налик на лава са „блиставим очима” када се враћао у Енглеску из Сент Џонса (Њуфаундленд).
Ханс Егеде, данско-норвешки мисионар, у јулу 1734, док је путовао у Нук (Гренланд), наводно је видео морску змију коју је описао као: „Најстрашније створење, налик ни на шта пре виђено. Чудовиште подиже своју главу тако високо да је изгледало више од видиковца на главном јарболу. Глава је била мала а тело кратко и наборано. Овај непознати створ је користио велика пераја да се покреће кроз воду. Морнари су такође видели његов реп. Чудовиште је било дуже од нашег целог брода.” Ипак, приче о морским чудовиштима и приче очевидаца који су тврдили да су их наводно видели наставили су се све до данас.
Препознај елементе фантастике. (Под фантастиком се подразумева представа или визија која је плод маште, укључује чудесне, надстварне елементе; за развој фантастике веома значајна народна књижевност.)
Опиши колумбара.
Чему је сличан?
Какве гласине круже о колумбару? Да ли се испоставило да су оне тачне?
Опиши личне реакције на расплет у причи. До каквог је преокрета дошло? Шта је у животу јунака било погрешно? Образложи поенту приче.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
Колумбар, Дино Буцати (1906–1972)
-прозни писац и новинар, песник, драматург, аутор либрета за опере и изузетан сликар
Из збирке приповедака Продавница тајни.
– елементи фантастике − митови и легенде морепловаца − заштитници морепловаца
колумбар – митска риба која одређује човеку судбину колумбар – риба великих димензија, опис из научно-популарног текста колумбар – симбол трагања за циљем или смислом живота
Место и време радње: море, време непознато
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка, фантастика
Тема: легенда о колумбару Мотив: трагање за судбином
Ликови: Стефано Рои, Стефанов отац
Стефано Рои – воли море – жели да буде успешнији од оца – препознаје свог колумбара – послушан, прихвата забране свог оца – вредно учи – остварује успех у животу – непрекидно осећа немир у души – остварује своју жељу за пловидбом – избегава колумбара – не успева да побегне од себе – сазрева и схвата да се мора суочити са својим колумбаром
Симболика: сунчан дан, мирно море – срећа и безбрижност детињства непознате дубине, ајкуле које вребају – неизвесност и опасности у мору живота непрекидна пловидба немирним морем – немир у души суочавање са својим колумбаром – стицање душевног мира
Алегорија: Приповетка говори о човековој (не)могућности да разуме свет и прихвати његове добре стране. Алегорија: има пренесено значење, метафора развијена на читаву слику
Mетафоре о мору и пловидби: море – живот пловидба – непрекидно кретање на таласима живота лука – сигурно место, уточиште морски бисер – драгоценост, унутрашње, скривено благо (срећа, љубав, душевни мир)
Поруке у причи: – непознато и необјашњиво у већини људи изазива страх; – неки су људи предодређени за буран живот, суочавање са животним изазовима; – колумбар симболише страх од живота, од губитка сигурности, од отискивања у непознато; – ми сами стварамо, хранимо и „негујемоˮ своје страхове; – оно од чега бежимо, не да нам мира; – бити слободан значи одупирати се догмама, веровати у себе и своје снове; – не треба бежати од суочавања са собом; – мирне луке и сигурност не значе увек срећу; – удобан и миран живот није за све људе срећан