Жил Верн
Жил Верн је био француски писац романа за децу и одрасле и пионир научне фантастике. Родио се 1828. године у француском граду Нанту, на широком ушћу реке Лоаре. Жил је рано показао особине маштовитог детета. Најдража његова књига била је Барон Минхаузен, а кад је са братом пошао у школу, географија је била њихов најдражи предмет јер су обојица сањали о далеким путовањима. Како је породица Верн проводила лета у селу, дечаци су, лутајући по пољима убрзо открили крчму крај пута коју је држао бивши морнар, неуморни причалица измишљених пустоловина, а чији су главни гости били морнари, лучки пилоти и обалски радници. Под утицајем овог света, Жил је једног дана потрпао у торбицу нешто одеће, неколико књига и два двопека и побегао од куће. (Сетите се ко све бежи од куће: Робинсон, Том Сојер, Стриц, Нушић, рибар Палунко итд.) У крчми је успео да наговори једног капетана да га узме на свој једрењак као бродског "малог", и тако је кренуо у Индију. Отац је стигао једрењак на обали океана, пред сам полазак, и малишана вратио кући. Жил се тада заклео мајци да више никад неће путовати "осим у сну", али је заклетву прекршио неколико пута. Прво кад је као младић с братом отишао у Шкотску. Онда се у Ливерпулу укрцао на брод, препловио Атлантски океан, обишао део Сједињених Америчких Држава. Затим је као богат и угледан писац имао своју јахту. Онда се оканио пловидбе и своју последњу јахту продао црногорском кнезу Николи и то је била прва пловна јединица која је пловила под црногорском заставом. У младости га је привлачило позориште и написао је низ оперетних либрета. Затим су његову машту заокупила научна открића, далеке земље, смеле пловидбе, истраживачки подвизи. Научно-фантастичним романом "Пет недеља у балону" створио је нову врсту прозе и освојио милионе младих читаталаца. Ускоро је написао роман Авантуре капетана Хатерса, чији су доживљаји одвели читатаоце у поларну пустињу, а потом Путовање у средиште Земље. Преведен је на све европске језике. Своје јунаке Верн је испалио на Месец, пустио да плове под морем у подморници и натерао да пут око света превале за само осамдесет дана, што је у оно време био фантастичан подухват. Најзанимљивије је било то да је Жил Верн сам био уверен да ће се пре или касније његова маштања остварити. Његови ликови - капетан Немо и Филеас Фог познати су деци широм света, и данас се појављују у делима других аутора, нпр. у филму Лига изузетних џентлмена
Кликни на слику и прочитај више о Жилу Верну
20 000 миља под морем
Радња романа “20.000 миља под морем” почиње крајем 19. века, 1866. године када су почеле да се шире гласине о морској немани, што је узрујавало бродовласнике у Америци, али и Европи. Нису били сигурни да ли се ради о лутајућем гребену или о немани која живи на дну океана. Проблем је постао озбиљан када су два прекоокеанска брода претрпила оштећење у судару са нечим непознатим.
Почеле су кружити разне теорије, па је тако професор из Француске, Пјер Аронакс био уверен како се ради о киту једнорогу. Таквој тези нису поверовали многи, а међу њима и експедиција из САД-а која је на фрегати Абрахам Линколн на челу са заповедником Фарагатом кренула да истражује мистериозну појаву. Експедицији се придружио професор Аронакс и верни слуга Консеј и Нед Ленд из Канаде, познати океански ловац.
Дело обилује авантурама које ћеш открити ако прочиташ роман у целости.
Имај у виду да у тренутку када је дело настало није било подморница, летелица у свемир...па је читав свет измаштан, Можемо рећи да је Жил Верн ишао маштом испред времена у којем је живео.
На часу радимо одломак који можеш прочитати у Читанци или у прилогу који следи.
Почеле су кружити разне теорије, па је тако професор из Француске, Пјер Аронакс био уверен како се ради о киту једнорогу. Таквој тези нису поверовали многи, а међу њима и експедиција из САД-а која је на фрегати Абрахам Линколн на челу са заповедником Фарагатом кренула да истражује мистериозну појаву. Експедицији се придружио професор Аронакс и верни слуга Консеј и Нед Ленд из Канаде, познати океански ловац.
Дело обилује авантурама које ћеш открити ако прочиташ роман у целости.
Имај у виду да у тренутку када је дело настало није било подморница, летелица у свемир...па је читав свет измаштан, Можемо рећи да је Жил Верн ишао маштом испред времена у којем је живео.
На часу радимо одломак који можеш прочитати у Читанци или у прилогу који следи.
Материјал: Школаплус
Аутор: Жил Верн
Наслов: 20.000 миља под морем
Врста дела: научнофантастични роман
Место и време радње: Мора и океани широм планете у другој половини 19. века
Тема: Авантуре капетана Нема, бунтовника, сањалице и осветника и његових заточеника у подморници "Наутилус", професора Аронакса, Консеја и Нед Ланда, чувеног ловца на китове.
Идеја (порука): Осветољубивост и мржња могу помутити и најгенијалније умове, а слобода и вера у живот немају замену
Наутилус
Капетан је погодио слабу тачку професора, који ради науке прихвата да се одрекне слободе. На подморници Наутилус професор Аронакс сазнаје да су сва јела плод мора, као и то да су она специјална одела направљена од конаца морског биља; душек је од најмекше морске траве, перо за писање од зуба кита, а мастило од течности коју избацују сипе, цигарете су од посебне врсте алги богате никотином. Капетан Немо даље говори о морском царству које се испољава у минералном, животињском и биљном царству. Посебно наглашава да је права слобода у морским дубинама јер на њу не нема утицаја копнених деспота (владара). Након тога, Немо води професора у обилазак подморнице. Следи детаљан опис просторија са намештајем, уметничким експонатима, као и богатих збирки биљака, али и непознатих апарата и инструмената.
Наслов: 20.000 миља под морем
Врста дела: научнофантастични роман
Место и време радње: Мора и океани широм планете у другој половини 19. века
Тема: Авантуре капетана Нема, бунтовника, сањалице и осветника и његових заточеника у подморници "Наутилус", професора Аронакса, Консеја и Нед Ланда, чувеног ловца на китове.
Идеја (порука): Осветољубивост и мржња могу помутити и најгенијалније умове, а слобода и вера у живот немају замену
Наутилус
Капетан је погодио слабу тачку професора, који ради науке прихвата да се одрекне слободе. На подморници Наутилус професор Аронакс сазнаје да су сва јела плод мора, као и то да су она специјална одела направљена од конаца морског биља; душек је од најмекше морске траве, перо за писање од зуба кита, а мастило од течности коју избацују сипе, цигарете су од посебне врсте алги богате никотином. Капетан Немо даље говори о морском царству које се испољава у минералном, животињском и биљном царству. Посебно наглашава да је права слобода у морским дубинама јер на њу не нема утицаја копнених деспота (владара). Након тога, Немо води професора у обилазак подморнице. Следи детаљан опис просторија са намештајем, уметничким експонатима, као и богатих збирки биљака, али и непознатих апарата и инструмената.
Опис Наутилуса
Подморница је у облику цигарете, дугачка је 70 метара, оклопљена је споља и изнутра преградама, које су спојене гвозденим полугама у облику слова Т. Оклопи су направљени од најтвђег дебелог челика. "Корманош се налази у једном стакленом кавезу на леђима Наутилуса, а иза тог кавеза је један снажан рефлектор чији зраци; осветљавају море на пола миље свуда около". Површина Наутилуса личила је на крљушти морских животиња.
Атлантида
Када је Ц.В. Церам написао књигу !Богови, гробови и учењаци“, у којој је описао узбудљиву историју археолошких открића од Винкелмана у Помпеји до Стивенсона у Мексику, не скривајући одушевљење пред овим великим авантурама археологије, са оптимизмом је последње поглавље насловио "Књиге које још нису написане". У том поглављу је поменуо причу о Атлантиди као последњу тајну прошлости коју археологија треба да открије.
Подморница је у облику цигарете, дугачка је 70 метара, оклопљена је споља и изнутра преградама, које су спојене гвозденим полугама у облику слова Т. Оклопи су направљени од најтвђег дебелог челика. "Корманош се налази у једном стакленом кавезу на леђима Наутилуса, а иза тог кавеза је један снажан рефлектор чији зраци; осветљавају море на пола миље свуда около". Површина Наутилуса личила је на крљушти морских животиња.
Атлантида
Када је Ц.В. Церам написао књигу !Богови, гробови и учењаци“, у којој је описао узбудљиву историју археолошких открића од Винкелмана у Помпеји до Стивенсона у Мексику, не скривајући одушевљење пред овим великим авантурама археологије, са оптимизмом је последње поглавље насловио "Књиге које још нису написане". У том поглављу је поменуо причу о Атлантиди као последњу тајну прошлости коју археологија треба да открије.
Легенда каже да је на Атлантиди, изгубљеном континенту или тајанственом острву, цветала напредна и висока цивилизација која је уживала у изобиљу природе и друштвеној хармонији, да би коначно заувек нестала у стравичној катастрофи, уништена ватром и водом. Прича о Атлантиди, на коју први пут наилазимо код великог филозофа Платона, дубоко се урезала у традицију модерне западне цивилизације. О Атлантиди се расправљало, писало и мислило са једнаким жаром од времена Платона па све до данас. Платонов мит је интригирао и још увек заокупља пажњу људи различитих интересовања: филозофи су у њој видели идеално друштвено уређење, истинску утопију, па чак и изгубљени Рај. Уметници су Атлантиду доживели као широко поље на коме могу да опробају машту и искажу своју креативност. Сањари и дилетанти су, такође, пуштали машти на вољу у покушају да "открију" Атлантиду. Они су нудили безброј хипотеза, некад мање, а некад више утемељених, на научним чињеницама, које најчешће представљају занимљиву, али наивну причу смућкану од погрешних, искривљених или лоше схваћених информација... Магична привлачност ове теме толико је снажна, да је привлачила чак и разне врсте мистика, који у потрази за Атлантидом "знања" добијају путем провиђења и телепатије! Најзад, долазимо и до научника који се питају: да ли је Атлантида заиста постојала, тј. да ли се Платонова прича може научно објаснити?
Главни ликови: Капетан Немо, Аронакс, Консеј и Нед Ленд
Капетан Немо
20.000 миља под морем није роман о подморници, већ о њеном капетану, бунтовнику, сањалици, осветнику. У њему је Жил Верн остварио свој идеал научника, борца и човека. Капетан Немо је потомак стварне историјске личности, познатог султана Типу-сахиба, владара последње слободне државе на југу Индије, који је погинуо у рату с Енглезима 1799. године. "Био је висок, отменог држања; његове црне очи гледале су са некаквом хладном сигурношћу и продирале су чак у душу. Из његовог погледа зрачио је врло енергичан и храбар човека. Изгледао је горд; чело му је одавало високе мисли и велику отвореност. Нисам могао да оценим да ли је имао 30 или 50 година. Немо је моћан и богат човек који се одрекао људи, копна, чак и сопственог имена (лат. немо=нико). Из мора узима све што му је потребно од енергије до хране и сировине за одећу. Врстан је познавалац технике, физике и других наука, многих језика и уметности. То је особа снажног духа. Тек при крају свог боравка у подморници професор Аронакс дознаје да је Немо изгубио жену и децу и да због тога пати. Нема спознајемо у различитим ситуацијама: кад спасава сиромашног ловца на бисере, кад помаже побуњенике са острва Крит, кад тугује за погинулим члановима посаде, али видимо и његову мрачну страну кад немилосрдно уништава ратни брод. На крају га затичемо у тренуцима слабости и покајања пошто је моћ коју је имао у рукама и која му је омогућила да суди људима, постала његово проклетство".
Професор Пјер Аронакс
Француски научник, светски познат стручњак чије образовање је било пресудно да постане члан експедиције, чији је циљ био да открије о каквом се непознатом морском створењу ради. Међутим, кад несрећним случајем с двојицом пријатеља постане заробљеник у подморници Наутилус, заноси се могућношћу откривања светова морских дубина. Он нам, уствари, приповеда о том свету. Највише разговара са капетаном Немом. Диви се њему и његовим техничким достигнућима.
Консеј
Професоров слуга (франц. conseil = саветник), послушна и практична особа.
Нед Ланд
Простодушни Канађанин, човек који воли слободу, пространства, лов. Чезне за родним крајем и упорно планира да побегне са подморнице. Оличење је животне виталности.
Капетан Немо
20.000 миља под морем није роман о подморници, већ о њеном капетану, бунтовнику, сањалици, осветнику. У њему је Жил Верн остварио свој идеал научника, борца и човека. Капетан Немо је потомак стварне историјске личности, познатог султана Типу-сахиба, владара последње слободне државе на југу Индије, који је погинуо у рату с Енглезима 1799. године. "Био је висок, отменог држања; његове црне очи гледале су са некаквом хладном сигурношћу и продирале су чак у душу. Из његовог погледа зрачио је врло енергичан и храбар човека. Изгледао је горд; чело му је одавало високе мисли и велику отвореност. Нисам могао да оценим да ли је имао 30 или 50 година. Немо је моћан и богат човек који се одрекао људи, копна, чак и сопственог имена (лат. немо=нико). Из мора узима све што му је потребно од енергије до хране и сировине за одећу. Врстан је познавалац технике, физике и других наука, многих језика и уметности. То је особа снажног духа. Тек при крају свог боравка у подморници професор Аронакс дознаје да је Немо изгубио жену и децу и да због тога пати. Нема спознајемо у различитим ситуацијама: кад спасава сиромашног ловца на бисере, кад помаже побуњенике са острва Крит, кад тугује за погинулим члановима посаде, али видимо и његову мрачну страну кад немилосрдно уништава ратни брод. На крају га затичемо у тренуцима слабости и покајања пошто је моћ коју је имао у рукама и која му је омогућила да суди људима, постала његово проклетство".
Професор Пјер Аронакс
Француски научник, светски познат стручњак чије образовање је било пресудно да постане члан експедиције, чији је циљ био да открије о каквом се непознатом морском створењу ради. Међутим, кад несрећним случајем с двојицом пријатеља постане заробљеник у подморници Наутилус, заноси се могућношћу откривања светова морских дубина. Он нам, уствари, приповеда о том свету. Највише разговара са капетаном Немом. Диви се њему и његовим техничким достигнућима.
Консеј
Професоров слуга (франц. conseil = саветник), послушна и практична особа.
Нед Ланд
Простодушни Канађанин, човек који воли слободу, пространства, лов. Чезне за родним крајем и упорно планира да побегне са подморнице. Оличење је животне виталности.
АТЛАНТИДА
У тексту се помиње Атлантида. Шта је Атлантида?
Покушај да одговориш на то питање.
Како замишљаш Атлантиду?
У тексту се помиње Атлантида. Шта је Атлантида?
Покушај да одговориш на то питање.
Како замишљаш Атлантиду?
ЧУДЕСНИ СВЕТ ПРИРОДЕ
Ако посматрамо дело кроз очување света природе (екологију), Жил Верн као да се бавио нашим временом.
Чиме се бави научна фантастика нашег времена?
Да ли развој цивилизације угрожава опстанак живота на Земљи?
Размисли о томе!
Сети се да чувајући природу – чувамо себе!
Шта би био твој одговор на ову тему?
Ако посматрамо дело кроз очување света природе (екологију), Жил Верн као да се бавио нашим временом.
Чиме се бави научна фантастика нашег времена?
Да ли развој цивилизације угрожава опстанак живота на Земљи?
Размисли о томе!
Сети се да чувајући природу – чувамо себе!
Шта би био твој одговор на ову тему?
Размисли о овим темама па изабери о којој ћеш писати:
1.Открио сам Атлантиду
или
2.Научна фантастика данас (шта је за тебе научна фантастика у данашњем времену)
1.Открио сам Атлантиду
или
2.Научна фантастика данас (шта је за тебе научна фантастика у данашњем времену)
