ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
 
Основни облици усменог и писменог изражавања
 
            Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком.
            Интерпретативно препричавање књижевноуметничког текста.
            Расправа (аргументативни текст) и пропагандни текст. Објективно и пристрасно приказивање чињеница.
            Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност реклама.
            Попуњавање различитих образаца.
            Репортажа као новинарски жанр.
 
Усмена и писмена вежбања
 
            Вежбања у причању о доживљајима ( са ефектним почетком и завршетком).
 
            Вежбања у интерпретативном препричавању књижевноуметничких текстова.
 
            Вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у тексту. Разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту. Издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закључака заснованих на тексту. Давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.
            Усмене и писане расправе на задате актуелне теме из савременог живота.
           
            Критички приказ нове књиге, филма, радијске, телевизијске емисије и концерта.
            Синтаксичке вежбе: изражавање помоћу зависних реченица и помоћу средстава реченичне кондензације (глаголски прилози, глаголске именице: Док се враћао кући, размишљао је о свему – Враћајући се кући...; Обрадовао их је тиме што је пристао – Обрадовао их је својим пристанком). Замена глаголима неумесно употребљених глаголских именица.
            Препознавање бирократског језика као облика манипулације људима помоћу језика (да би се прикрила информација, истакла сопствена ученост, ублажиле непријатне чињенице). „Превођење“ са бирократског на обичан језик.
            Лексичке вежбе: прикладна употреба апстрактних речи и речи из интелектуалног речника ради прецизног и ефикасног изражавања током расправе. Употреба сликовитих речи ради ефектног изражавања у репортажи. Коришћење речника српског језика.
            Коришћење индексом, појмовником и библиографијом.
            Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: дијаграми, графикони.
            Летимично читање (ради брзог проналажења важних информација).
            Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора самогласника и сугласника, реченичног (логичког) акцента. Проверавање степена усвојености српског књижевног акцента и организовање акценатских вежби. Коришћење речника с акцентованим речима. Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије) и преношење акцента на проклитику у изражајном читању књижевних текстова (посебно у вези с дијалекатском основом).
            Осам домаћих писаних задатака и њихова анализа на часу.
            Четири школска писмена задатка (један час је за израду и два за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).
            
Извод из Закона о плану и програму,
српски језик 8.разред

РЕПОРТАЖА

Уџбеник за 8.разред
​Клетт, Београд

РЕФЕРАТ


 ШТА ЈЕ РЕФЕРАТ? 

То је самостални рад о задатој теми, излагање  битних чињеница о неком питању или теми, реферат је писмени извештај о некој теми коју ученик обрађује, реферат је и јавно излагање или извештај на задату тему, ученички реферат је мини-истраживачки рад ученика о задатој теми , уз употребу свих доступних извора информација у школској библиотеци, на интернету и сл.
 
   ЦИЉ ИЗРАДЕ РЕФЕРАТА

-         научити се истраживачком раду
-         научити истражити различите изворе знања и информација
-         научити од непознатога доћи до нечега што можемо представити и другима
-         бити у стању истражити и самостално обрадити сваку задату тему
 
  ФОРМА РЕФЕРАТА

1.    УВОД – обавезни део свакога рада, обухвата од пола до једне странице текста

2.    РАЗРАДА ТЕМЕ – свеобухватно обрађена тема с поглављима, обухвата три до пет страница текста

3.    ЗАКЉУЧАК – закључне мисли или поруке на крају рада, то је обавезни део рада, обухвата највише пола до једне странице текста

4.    БИБЛИОГРАФИЈА ( попис коришћене литературе и свих извора ) – библиографија се исписује по библиографским правилима и укључује навођење потребних података о кориштеним изворима, а то су: презиме, име аутора, назив књиге, издавач, место издања, година издања.

     Ако користимо чланке из часописа или преузимамо материјале са интернета , дужни смо да наведемо и те изворе.
​
5.    ПРИЛОЗИ ИЛИ ДОДАЦИ – то су географске или историјске карте, цртежи, слике, фотокопије докумената, табеле и сл…

КРИТИКА

Књижевна критика је дисциплина науке о књижевности која се бави описивањем, тумачењем и процењивањем појединог књижевног дела или аутора, на основу оруђа, термина и појмова које јој дају теорија књижевности и естетика. Циљ књижевне критике је да читаоцу омогући потпуније уживање и увид у значење дела. На тај начин се олакшава рецепција и разумевање дела и његовог аутора. Књижевна критика се може поделити у две велике групе: Новинарска критика се објављује у дневним, недељним, месечним или периодичним новинама, часописима и сличним публикацијама, са циљем да читаоцима представи најновија књижевна дела или њихова поновљена издања и оцени њихову вредност. Академска критика, коју пишу стручна лица, објављује се у специјализованим часописима или као засебна монографија и намењена је научницима и ужем кругу читалаца. Предмет ове врсте критике увек су канонски текстови или ремек-дела светске књижевности. Акценат у њима није на вредновању, већ на анализи и интерпретацији књижевног текста. Књижевни критичари не би требало да се строго придржавају неке књижевне теорије, да буду догматични, већ да критику начине научном и активистичком дисиплином, што она у својој бити и јесте, стварајући простор за нове импулсе које књижевно дело поседује. Од наших критичара најпознатији и најутицајнији за живота, а и после тога, био је Јован Скерлић.

Извор: Википедија

Шта значи КРИТИКА

РАСПРАВА

Писана расправа

-изношење и анализирање чињеница, аргумената
-документованост и рационалност
-најчешће, научни проблеми > навођење литературе

ФУСНОТЕ – напомене испод текста

-размишљање, просуђивање, уочавање узрочно-последичних веза, анализирање, закључивање, систематско изношење чињеница, оповргавање нечијих тврдњи

Структура (елементи) расправе:

-УВОД (предмет расправе);
-РАЗРАДА (ставови из литературе и ставови аутора – супротност);
-ЗАКЉУЧАК (ауторов коначни став – нов или сагласан доказима)

Вербална расправа

Јасно излагање (не значи и опширно), уз аргументе и чињенице, без стилских фигура, ненаметљиво излагање, озбиљног и одмереног тона

Култура излагања и култура слушања

Циљ – заједничко решење, помирење ставова

Шта је расправа? Шта је циљ расправе?

КЉУЧНЕ РЕЧИ

НАСЛОВИ И ПОДНАСЛОВИ

Кратки, садржајни и једноставни

Поднаслови – ради прегледности

УПОТРЕБА ЈЕЗИКА