ПИЛИПЕНДА, Симо Матавуљ - БОСКЕ
(прочитај)
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ
1.О чему говори ова приповетка?
2.Како живе Пилипенда и његова жена Јела?
3.Зашто једно другом мере залогаје док једу качамак?
4.Ко на сцену ступа кад је цео крај је захватила љута глад?
5.Како?
6.Ко је све прешао у "царску веру"?
7.Зашто је Пилипенда "живи пријекор" својим сународницима?
8.Ко нарочито убеђује Пилипенду да пређе у "царску веру"?
9.Како реагује Пилипенда?
10.Зашто после тога Пилипенда плаче?
Милош Црњански
СЕОБЕ
СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ
Лаза Лазаревић
У тексту подвуци реченице у којима се описује понашање Благоја казанџије и капетана Танасија Јеличића, док чекају лађу. Упореди начин на који је писац изградио ова два лика. Спреми се да усмено образложиш шта запажаш.
Уочи пишчеве коментаре ликова. Капетаново понашање одаје уједно „господина и гејака“. Објасни какав је став приповедача према овом лику. За Благоја, приповедач каже: „Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је Благоје какав чангризало.“ Образложи какав је став приповедача према лику Благоја. Шта закључујеш?
Подвуци почетак дијалога између Благоја и капетана. Уочи поређења која се јављају у опису дијалога. Шта нам ова поређења говоре о душевном стању ликова?
Обрати пажњу на портрет капетана раније у тексту: његово лице „те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу ћерамиде с кућа и капе с глава.“
Објасни какав карактер је писац представио у лику капетана Јеличића.
У приповеци се наглашава да Благоје у нормалним околностима није претерано причљив. Чиме се објашњава његова потреба за разговором? Образложи зашто он започиње разговор о ратном инвалиду којег је видео да проси. Шта Благоје слути? Како се од тога брани?
Подвуци поређење у опису Благојевог сина. Објасни шта нам писац сугерише употребом овог поређења.
Образложи зашто Благоје у почетку не види, не препознаје сопственог сина. Подсети се Благојевих ставова о ратном инвалиду којег је видео да проси и упореди их са оним што он говори свом сину.
а) „Боље би му било сто пута да је умро!“ насупрот: Хвала Богу, само кад си ти жив!
б)„Само то ми се не допада што проси.“ насупрот: „Ово ће народ позлатити!“
Образложи зашто је Благоје недоследан у својим ставовима. Сагледај осећања која руководе његовим понашањем. У којем тренутку у приповеци, по твом мишљењу, та осећања достижу врхунац? Објасни и поткрепи примером из текста.
Подвуци у тексту реченицу из које се види разлог због којег газда Благојев син почиње да плаче. Шта га доводи до спознаје да је богаљ и просјак?
ДЕОБЕ
Добрица Ћосић
Причу о потомцима Катића и Дачића писао је шест година.
КРАЈЕМ 1960. “Просвета” објављује Ћосићев нови роман “Деобе” (у три тома), књигу која означава догађај у српској култури. Реч је о роману о “блиској прошлости наше земље, о годинама последњег рата и људским судбинама на родном тлу, односно о револуционарним променама које су током народно-ослободилачке борбе настајале и, још више, о контрареволуционарним снагама које су организованим оружаним акцијама хтеле да спрече или бар зауставе победу револуције”.
Припремајући се за писање “Деоба”, Ћосић је разговарао са доста људи, међу којима и са оним који су били четници и провели више година по затворима. А онда је у архивама ишчитавао и четничке дневнике... Тада се носио мишљу да овај романсијерски циклус напише у 12 књига.
Главне личности романа су потомци Катића и Дачића, па се “Деобе” надовезују на “Корене”. Писао је овај роман шест година, а зашто га је назвао “Деобе”? Новинарки “Политике” каже:
“Док сам радио, имао сам друге наслове. Када сам завршио рукопис, ти су се називи емотивно и идејно истрошили. Замислио сам се и једва одлучио. Наравно, не ради се о деоби имања и ствари. Ради се о деоби народа, деоби људи, деоби у људима...”
“Деобе су дело које обележава једну епоху”, написао је критичар “Политике” Петар Џаџић. По његовом мишљењу, реч је о делу које можемо назвати монументалним. “То је”, каже, “еп и драма”.
Критичар новосадске “Трибине” Чедомир Попов сматра да су “Деобе” истовремено и изванредно питорескна, кичицом зрелог уметника креирана сликовница, као и инструктивна студија психе и менталитета српске контрареволуције.
Оскар Давичо у “Делу” са дивљењем закључује:
“Деобе су магична књига”.
Извор: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:493624-Deobe-ljudi-i-naroda
КРАЈЕМ 1960. “Просвета” објављује Ћосићев нови роман “Деобе” (у три тома), књигу која означава догађај у српској култури. Реч је о роману о “блиској прошлости наше земље, о годинама последњег рата и људским судбинама на родном тлу, односно о револуционарним променама које су током народно-ослободилачке борбе настајале и, још више, о контрареволуционарним снагама које су организованим оружаним акцијама хтеле да спрече или бар зауставе победу револуције”.
Припремајући се за писање “Деоба”, Ћосић је разговарао са доста људи, међу којима и са оним који су били четници и провели више година по затворима. А онда је у архивама ишчитавао и четничке дневнике... Тада се носио мишљу да овај романсијерски циклус напише у 12 књига.
Главне личности романа су потомци Катића и Дачића, па се “Деобе” надовезују на “Корене”. Писао је овај роман шест година, а зашто га је назвао “Деобе”? Новинарки “Политике” каже:
“Док сам радио, имао сам друге наслове. Када сам завршио рукопис, ти су се називи емотивно и идејно истрошили. Замислио сам се и једва одлучио. Наравно, не ради се о деоби имања и ствари. Ради се о деоби народа, деоби људи, деоби у људима...”
“Деобе су дело које обележава једну епоху”, написао је критичар “Политике” Петар Џаџић. По његовом мишљењу, реч је о делу које можемо назвати монументалним. “То је”, каже, “еп и драма”.
Критичар новосадске “Трибине” Чедомир Попов сматра да су “Деобе” истовремено и изванредно питорескна, кичицом зрелог уметника креирана сликовница, као и инструктивна студија психе и менталитета српске контрареволуције.
Оскар Давичо у “Делу” са дивљењем закључује:
“Деобе су магична књига”.
Извор: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:493624-Deobe-ljudi-i-naroda
УВЕЛА РУЖА
Бора Станковић
ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Гроздана Олујић
Glasam za ljubav - Olujić, Grozdana by Ilija Samardžija on Scribd
МОСТ НА ЖЕПИ
Иво Андрић
Лино: Марина Токин
"Мост на Жепи"•Гордана Маринковић Савовић, Весна Вуковић, Славица Танасковић