ПИСМА
Хилда Дајч
(1922-1942)

Једно од сачуваних писама Хилде Дајч

​ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

ПИСМА
Хилда Дајч
(1922–1942) 

Lagerinsasse [логорашица]
 
Прво писмо – Нади Новак
– ја не чекам на позив
– Јављам се добровољно
–  морам по налогу своје савести
–  прелазим преко сентименталних разлога
– стављам се у службу других
–  Потпуно сам мирна и сталожена
– уверена сам да ће све испасти добро, чак изнад мојих оптимистичких претпоставки
 
– племенита, савесна, несебична, хумана, добровољно се излаже опасности како би помогла другима, сталожена, оптимистична, срчана
 
Четврто писмо – Милени Петровић
– бура осећања
– још више немира
– хаотично стање моје душе која не може никако да се смири
– свим филозофирањима је крај на жичаној огради
– реалност због које бисте од бола урлали
 
Слика логора
–  реалност какву ви ван ње не можете ни издалека да замислите
– реалност је ненадмашна,
– наша беда огромна,
– све фразе о јачини духа падају пред сузама од глади и зиме;
– све наде о скором изласку губе се
– једнолична перспектива пасивног бивствовања које ни по чему на свету не личи на живот
– То није ни иронија живота. То је његова најдубља трагедија.
– бескрајна мизерија у погледу свега што сачињава наш живот
– инкарнација свију зала
– постајемо зли јер смо гладни, сви постајемо заједљиви и бројимо један другом залогаје
– сви су очајни – а ипак се нико не убија јер смо сви скупа једна маса животиња
– Близу смо света, а тако удаљени од свих
–  кланица шест хиљада невиних
– глад од које плачеш, зима при којој ти се вода у чаши и крв у жилама следи, смрад латрина, кошава
–  презрена и гладна хорда
 
– антисемитске мере, капије милости, мизерија

инкарнација: отеловљење, оличење, слика и прилика
мизерија: беда, јад, несрећа