ПОСЛЕНИЧКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Посленичке песме или песме о раду су настајале у давна времена, певале су се уз рад и после рада. Исказују човеково задовољство и радост при обављању различитих послова, певају о надметању, снази и лепоти младости, а веома често и о љубави између девојака и младића, која их под-
стиче да надмаше једни друге у вештини и издржљивости. Уочљива је блиска веза са природом. У њима су често присутни дијалози, веома су мелодичне и многе од њих се и данас певају. Неке посленичке песме говоре и о тешком и мукотрпном раду, о неправедном односу господара према слугама.
Обично се деле на три подврсте:
-жетелачке,
-пастирске и
-рибарске песме.
Јабланова моба
Или грми, ил’ се земља тресе,
или бије море у брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
нити бије море у брегове,
већ то језди Јабланова моба;
пред њоме је Јаблан на коњицу,
у руци му струк бела босиљка,
руком маше, босиљак мирише:
„Лако, лако, моја силна мобо!
Сама ми је госпођа код двора,
неће знати да је силна моба,
већ ће мислит да је турска војска;
млада, луда, поплашиће ми се,
танка, витка, преломиће ми се”.
Треба да знаш... о босиљку
Вероватно ти је одавно позната ова лепа и мирисна биљка. Можда знаш и то да се она не користи само као украс или зачин, него да своју улогу има и у медицини и у религији. Често се среће у народној поезији и у народној књижевности уопште.
У „Речнику српских народних веровања о биљкама” Веселин Чајкановић је босиљку посветио велику пажњу:
Босиљак игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медици-
ни, у поезији српског народа. „Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк босиљка на гроб посади”
(Јосиф Панчић, „Ботаника”, Београд, 1868, 251).
Чајкановић, између осталог, бележи да се босиљком украшава и у следећим приликама: „приликом првог орања волови [...], и јарам [...]; при свршетку жетве „Божја брада” [...]; при свршетку вршаја стожер [...]”.
Осим тога, веома је важно и то да је босиљак такође „цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се”.
Наджњева се момак и девојка
Наджњева се момак и девојка:
момак нажње двадес’т и три снопа,
а девојка двадес’т и четири.
Кад увече о вечери било,
момак пије двадес’т и три чаше,
а девојка двадес’т и четири.
Кад ујутру бео дан освану,
момак лежи, ни главе не диже,
а девојка ситан везак везе!
