ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
Времена: презент, перфекат,аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур 1.
За одређивање значења глаголских облика најбитнији је тренутак говора. То је тачка која раздваја прошлост од будућности. Ако се радња коју глаголско време означава оријентише према том тренутку, у питању је апсолутно значење тог глаголског времена.
Пример: презент је апсолутан кад означава истовременост с тренутком говора: Управо гледам и размишљам.
Када тачка према којој се оријентише глаголска радња није тренутак говора, него неки други тренутак, онда је у питању релативно значење тог времена. Пример:
Релативни презент може да буде напоредан са неким тренутком у будућности:
Сутра путујемо на море.
Презент
Апсолутни презент означава радњу напоредну с тренутком говора:
Шта радиш?
Седим и читам књигу.
Презент који исказује сталне ситуације, односно својства и особине, назива се квалификативни и апсолутан је јер се сматра да је то својство које траје и које је стално и актуелно у тренутку говора:
Сава се улива у Дунав.
Брада му покрива груди.
Презент за будућност – релативни:
Одлазим кући и не враћам се више овамо.
Враћа се за дан, два. (вратиће се за дан, два)
Приповедачки или наративни презент – релативни, приповедање догађаја из прошлости:
Тај обичај узима маха у доба ренесансе.
Једанпут иде стари амиџа као неки стари манадарин.
Модална употреба – постоји могућност да времена преузму и начинска значења, па тако код презента имамо:
Нека Марко одмах дође! – заповест
Да се пазиш. – упозорење
Да погледамо шта овде пише – предлагање
Узео је такси да стигне на врема – намера
Перфекат
Основно значење перфекта је значење прошле радње чије последице важе у тренутку говора.
Мара се удала за неког правника из Баваништа.
Отворили смо прозор.
Релативни перфекат: Сад је дознала да су се њени преселили – радња је прошла у односу на неки други тренутак, који није тренутак говора.
Данас се одржавају избори и јавност ће већ сутра сазнати ко је победио.
Модални перфекат:
Да си сместа изашао! – наредба
Да смо могли, помогли бисмо му. – услов
Плусквамтерфекат
Основно значење је прошла радња чији је резултат важио у прошлости:
Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет.
Резулатат радње означене плусквамперфектом више не важи у садашњости јер га је поништила нека друга радња:
Пошли смо били, али нас је нека патрола скренула с пута.
Плусквамперфекат може означавати антериорност једне прошле радње у односу на другу:
Кад сам ја дошла, они су били отишли.
Плусквамперфекат увек значи претхођење некој другој радњи.
Он је апсолутан, јер се говорник увек оријентише према тренутку говора кад говори у плусквамперфекту.
Аорист
Основно значење је доживљена прошла радња:
Испаде ми из руке.
Чу ли ти то?
Приповедачки аорист је апсолутан јер означава радњу која је прошла у односу на садашњост: С пролећа се Морава изли, полави околне њиве…
Гномски аорист – аорист у пословицама. Он је квалификативан јер означава радњу која се понавља: Ко се дима не надими, тај се ватре не огрија.
Модални аорист: Бежите, изгибосмо!
Па, мајко, ми одосмо.
Модални је јер означава говорникову убеђеност да ће се радња догодити.
Имперфекат
Имперфекат означава радње које су трајале у прошлости и које је говорник доживео: Неко те зваше испод прозора.
Пред нама се простираше равница.
Имперфекат је увек релативан јер означава ситуације које су трајале у прошлости.
Футур 1.
Апсолутни футур: радња која ће се десити у будућности после тренутка говора. Пример:
Следеће године радићемо по новом програму.
Док је ребара, биће и самара.
Релативни футур:
Означава радњу која ће се десити не после тренутка говора, него после неког другог тренутка у прошлости или будућности:
Мачвани се дигну и ударе на Љешницу, но пре него што ће ударити, поизопијају се.
Ја ћу градит бијела манастира, гдје ће живјет многи калуђери. – прво ће саградити манастир, па ће калуђери после живети у њему.
Модални футур:
Сад ћеш се лепо извинити за то што си рекао. – заповест
Јамачно ће бити и више оваквих примера – претпоставка
Ако ћеш мене слушати, то да не чиниш. – услов
НАЧИНИ
Футур 2.
У основној функцији ознашава радњу која је нереализована и за коју говорник претпоставља да ће се реализовати после времена говорења, у будућности, пре неке друге будуће радње или истовремено с њом.
Из овога произилази да је футур 2. начин а не време и да у својој основној функцији означава:
Да су радња, стање или збивање њиме означени услов за вршење неке друге радње:
У њој ће бити и за нас двоје живота, ако ти будеш хтела.
Да су радња, стање или збивање њиме означени само могући:
Да не буду куда отишли из куће?
Да су нереализована радња, стање или збивање, у претпоставци, напоредни са неком другом будућом радњом:
Ко не буде знао, неће положити испит.
Уколико се буде повећала продуктивност рада, утолико ће расти стандард.
Футур 2. може имати и чисто временско значење кад је у облику пасива у приповедању:
Тада Јаков буде позван у Београд.
И тако буду четири поста изабрана.
Потенцијал
То је глаголски начин, што значи да су му основна значења модална. Тада он означава иреалне радње.
Могућност:
Друкчије ми не би веровали.
Не бих им мога о наудити, иако их мрзим.
Жеља:
Ја бих једну кафу.
Прошетала бих обалом.
Спремност:
Скинуо сам кошуљу, скинуо бих и кожу.
Претпоставка:
По том осмеху, рекао бих да није равнодушан.
Увереност:
Боље би му било да то није радио.
Способност:
Коњу би реп ишчупао.
Намера:
Сели су близу ватре не би ли се мало угрејали.
Услов:
Ако би ми све лепо објаснио, можда бих и разумела.
Потенцијал може имати и временско значење кад означава радњу која се понављала у прошлости: Сваке среде би је посећивали.
Императив
Глаголски начин, па су му основна значења модална:
Заповест, односно забрана:
Излази одавде!
Не вичи!
Савет и упутство:
Прошетај мало, осећаћеш се боље.
У смесу додајте мало уља.
Молба:
Дајте ми, молим Вас, килограм јабука.
Дозвола:
Могу ли да уђем? – Уђите.
Императив може имати и временска значења:
У приповедању – наративни императив:
Баба за деду, дада за репу, повуци, потегни – ишчупати не могу.
Аутобус крену, и ја за њим трчи, трчи, једва возач стаде.
Времена: презент, перфекат,аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур 1.
За одређивање значења глаголских облика најбитнији је тренутак говора. То је тачка која раздваја прошлост од будућности. Ако се радња коју глаголско време означава оријентише према том тренутку, у питању је апсолутно значење тог глаголског времена.
Пример: презент је апсолутан кад означава истовременост с тренутком говора: Управо гледам и размишљам.
Када тачка према којој се оријентише глаголска радња није тренутак говора, него неки други тренутак, онда је у питању релативно значење тог времена. Пример:
Релативни презент може да буде напоредан са неким тренутком у будућности:
Сутра путујемо на море.
Презент
Апсолутни презент означава радњу напоредну с тренутком говора:
Шта радиш?
Седим и читам књигу.
Презент који исказује сталне ситуације, односно својства и особине, назива се квалификативни и апсолутан је јер се сматра да је то својство које траје и које је стално и актуелно у тренутку говора:
Сава се улива у Дунав.
Брада му покрива груди.
Презент за будућност – релативни:
Одлазим кући и не враћам се више овамо.
Враћа се за дан, два. (вратиће се за дан, два)
Приповедачки или наративни презент – релативни, приповедање догађаја из прошлости:
Тај обичај узима маха у доба ренесансе.
Једанпут иде стари амиџа као неки стари манадарин.
Модална употреба – постоји могућност да времена преузму и начинска значења, па тако код презента имамо:
Нека Марко одмах дође! – заповест
Да се пазиш. – упозорење
Да погледамо шта овде пише – предлагање
Узео је такси да стигне на врема – намера
Перфекат
Основно значење перфекта је значење прошле радње чије последице важе у тренутку говора.
Мара се удала за неког правника из Баваништа.
Отворили смо прозор.
Релативни перфекат: Сад је дознала да су се њени преселили – радња је прошла у односу на неки други тренутак, који није тренутак говора.
Данас се одржавају избори и јавност ће већ сутра сазнати ко је победио.
Модални перфекат:
Да си сместа изашао! – наредба
Да смо могли, помогли бисмо му. – услов
Плусквамтерфекат
Основно значење је прошла радња чији је резултат важио у прошлости:
Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет.
Резулатат радње означене плусквамперфектом више не важи у садашњости јер га је поништила нека друга радња:
Пошли смо били, али нас је нека патрола скренула с пута.
Плусквамперфекат може означавати антериорност једне прошле радње у односу на другу:
Кад сам ја дошла, они су били отишли.
Плусквамперфекат увек значи претхођење некој другој радњи.
Он је апсолутан, јер се говорник увек оријентише према тренутку говора кад говори у плусквамперфекту.
Аорист
Основно значење је доживљена прошла радња:
Испаде ми из руке.
Чу ли ти то?
Приповедачки аорист је апсолутан јер означава радњу која је прошла у односу на садашњост: С пролећа се Морава изли, полави околне њиве…
Гномски аорист – аорист у пословицама. Он је квалификативан јер означава радњу која се понавља: Ко се дима не надими, тај се ватре не огрија.
Модални аорист: Бежите, изгибосмо!
Па, мајко, ми одосмо.
Модални је јер означава говорникову убеђеност да ће се радња догодити.
Имперфекат
Имперфекат означава радње које су трајале у прошлости и које је говорник доживео: Неко те зваше испод прозора.
Пред нама се простираше равница.
Имперфекат је увек релативан јер означава ситуације које су трајале у прошлости.
Футур 1.
Апсолутни футур: радња која ће се десити у будућности после тренутка говора. Пример:
Следеће године радићемо по новом програму.
Док је ребара, биће и самара.
Релативни футур:
Означава радњу која ће се десити не после тренутка говора, него после неког другог тренутка у прошлости или будућности:
Мачвани се дигну и ударе на Љешницу, но пре него што ће ударити, поизопијају се.
Ја ћу градит бијела манастира, гдје ће живјет многи калуђери. – прво ће саградити манастир, па ће калуђери после живети у њему.
Модални футур:
Сад ћеш се лепо извинити за то што си рекао. – заповест
Јамачно ће бити и више оваквих примера – претпоставка
Ако ћеш мене слушати, то да не чиниш. – услов
НАЧИНИ
Футур 2.
У основној функцији ознашава радњу која је нереализована и за коју говорник претпоставља да ће се реализовати после времена говорења, у будућности, пре неке друге будуће радње или истовремено с њом.
Из овога произилази да је футур 2. начин а не време и да у својој основној функцији означава:
Да су радња, стање или збивање њиме означени услов за вршење неке друге радње:
У њој ће бити и за нас двоје живота, ако ти будеш хтела.
Да су радња, стање или збивање њиме означени само могући:
Да не буду куда отишли из куће?
Да су нереализована радња, стање или збивање, у претпоставци, напоредни са неком другом будућом радњом:
Ко не буде знао, неће положити испит.
Уколико се буде повећала продуктивност рада, утолико ће расти стандард.
Футур 2. може имати и чисто временско значење кад је у облику пасива у приповедању:
Тада Јаков буде позван у Београд.
И тако буду четири поста изабрана.
Потенцијал
То је глаголски начин, што значи да су му основна значења модална. Тада он означава иреалне радње.
Могућност:
Друкчије ми не би веровали.
Не бих им мога о наудити, иако их мрзим.
Жеља:
Ја бих једну кафу.
Прошетала бих обалом.
Спремност:
Скинуо сам кошуљу, скинуо бих и кожу.
Претпоставка:
По том осмеху, рекао бих да није равнодушан.
Увереност:
Боље би му било да то није радио.
Способност:
Коњу би реп ишчупао.
Намера:
Сели су близу ватре не би ли се мало угрејали.
Услов:
Ако би ми све лепо објаснио, можда бих и разумела.
Потенцијал може имати и временско значење кад означава радњу која се понављала у прошлости: Сваке среде би је посећивали.
Императив
Глаголски начин, па су му основна значења модална:
Заповест, односно забрана:
Излази одавде!
Не вичи!
Савет и упутство:
Прошетај мало, осећаћеш се боље.
У смесу додајте мало уља.
Молба:
Дајте ми, молим Вас, килограм јабука.
Дозвола:
Могу ли да уђем? – Уђите.
Императив може имати и временска значења:
У приповедању – наративни императив:
Баба за деду, дада за репу, повуци, потегни – ишчупати не могу.
Аутобус крену, и ја за њим трчи, трчи, једва возач стаде.
