АЛЕКСАНДАР ВУЧО
​(1897—1985)

1897. рођен је српски писац Александар Вучо, један од оснивача надреалистичког покрета у Србији између два светска рата, творац модерне поезије за децу. Његова поема „Подвизи дружине ‘Пет петлића'“ сматра се најзначјанијим делом српске дечије поезије после Јована Јовановића Змаја. Писао је и филмске сценарије и бавио се филмском критиком.
​Умро је 1985. у Београду.

​Видео-снимак је власништво:
​RTS Radio Beograd - Zvanični kanal
Објављено је 13.02.2018.
Copyright: Radio-televizija Srbije

​Како сте разумели песникове речи:
​
"Дете је човек, само још малог раста — човек који треба да буде упознат са целокупним савременим животом и његовим развитком."

Из чега се састоји породична љубав, зашто је она важна човеку?
Зашто је та тема честа у књижевности, зашто је важна писцима?

Писци ову тему у књижевним делима често обрађују због тога што је она једна од најважнијих тема и у приватном, реалном животу сваког човека, па и самог писца.

Подсетите се  Десетице, Похода на Мјесец, Месеца над тепсијом, Чича Јордана, Прве бразде, Раних јада, породичних лирских песама и других дела. Уочите у којим се од поменутих дела свет одраслих види из перспективе детета, како су представљени ликови родитеља (мајка, деда, отац, брат, сестра).

Како изгледају одрасли из дечје перспективе, посебно родитељи: да ли само родитељи бриону о деци, или и деца брину о родитељима?
Промислите о поезији за децу: да ли се и у тој поезији, која је намењена младим читаоцима, говори о озбиљним темама?

Да ли је и колико је свет одраслих и деце заиста различит?

ПЕСМА
​
МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ

Мој отац, кад трамвај вози,
стоји на десној нози,
а другом ногом звони
да се са клизаве шине
несташно дете скине;
он грчи ногу и звони
да псето не погине;
он звони, звони и звони
да се са дуге пруге
уморни радник склони.
Ујутру, кад пођем у школу,
ја први угледам тролу,
ја први угледам где стење
трамвај који се пење;
и кликнем: „Ено га иде!“
Да другови моји виде
за бремзом, у пуном сјају,
мог оца на трамвају.
Али кад стигну смене
и отац кући крене,
ја знам да га боле вене
на тромој, окорелој нози
на којој трамвај вози.
Ноћу, кад трамваји замру,
и помру суморне мисли,
не спава отекла нога
коју су болови стисли.
Мој отац кад трамвај вози,
на болесној стоји нози,
па ипак он вози и вози…
Стотине људи дневно
путује и ноге одмара,
стотине људи дневно
на ручак стигне брже,
стотине људи дневно
новине мирно отвара,
прстом на прозору шара,
смеје се и разговара…
Мој отац вози и вози,
стотине људи дневно
он вози, вози и вози
на својој болесној нози.
​

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

*Опиши како је на тебе деловала песма Александра Вуча. Наведи осећања која је у теби изазвала.

* Објасни о чему песма говори. Наведи тему и основне мотиве.

*Опиши како је на тебе деловало то што је песма испевана у првом лицу једнине. Како замишљаш дечака који је лирски субјекат песме?

** Опиши осећања лирског субјекта. Како он описује свога оца? Издвој стихове у којима исказује љубав и понос – и стихове у којима се нарочито истиче његова забринутост за очево здравље.

 *** Опиши ритам песме. Испитај улогу стиха, пауза, риме и понављања у песми.
​ Реч је о нежним осећањима које дечак гаји према оцу, о љубави и поносу.
Уочава се и мотив забринутости за његово здравље, мотив страха за породицу.
Из свега што дечак, лирски субјекат, казује о оцу сагледавају се очеве карактерне особине: отац је одговоран не само према свом послу – према путницима које вози него и према свим пешацима и према сваком бићу које му се током вожње нађе на путу.
Притом, из начина на који казује о оцу, сагледавају се и дечакове особине: то је паметан и осетљив дечак, поносан на очеве особине, али и забринут за њега. 

​Александар Вучо о својим поемама „Подвизи дружине ’Пет петлића’” и „Сан и јава храброг Коче”.
​
Било би нескромно ако не бих признао да ове две поеме нисам написао само ја — писац подстакнут жељама деце да се пробију кроз стеге и решетке одраслих људи. Заједно са мном писала су их сама деца, главни јунаци ових поема. Пратио сам у то време изблиза групу дечака у часовима кад су се окупљали на пољанчету. Могао сам да продирем у суштину њихових игара, у тајне њихових жеља, снова, сновиђења и маштања. И уверен сам да се ове две поеме не би родиле без сарадње тих дечака, без њихове слободне и живе игре духа, која у тим тренуцима није била ометана контролом стармале мудрости, и без њихових врцавих мисли и реског хумора, који су сведочили о томе колико им је морала бити смешна, чак мрска сва та упарађена грађанска стварност. Стало ми је било тако такође да у својим поемама укажем на техничка достигнућа савременог света, убеђен, већ тада (пре више од тридесет година), да су минула времена када се у књигама за децу говорило само о малим лепотама и ситним удесима биљног и животињског света. Дете је човек, само још малог раста — човек који треба да буде упознат са целокупним савременим животом и његовим развитком.
​

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК 

​*Потражи књиге Александра Вуча у школској библиотеци. Забележи њихове наслове, замоли школског библиотекара/ библиотекарку да ти напише кратку препоруку за читање сваке од њих (у једној реченици) и рефериши о томе на часу.

*Илуструј песму „Мој отац трамвај вози”.

*Прочитај једну књигу Александра Вуча по свом избору и напиши кратак приказ којим ћеш је препоручити својим другарицама и друговима из одељења.