Лирске народне свадбене обичајне песме
Истражите наше старе обичаје.
Питајте старије чланове породице.
Пронађите шта је о томе забележио Вук Стефановић Караџић.
Погледајте изворе на youtube-плеј листи:
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ
Питајте старије чланове породице.
Пронађите шта је о томе забележио Вук Стефановић Караџић.
Погледајте изворе на youtube-плеј листи:
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ
Погледајте шта о обичајима кажу различити извори:
НОВОСТИ
Тамо и овде
СРБИЈА данас
Wikipedia
НАРОДНИ.нет
БАШТА БАЛКАНА
ВЕНЧАЊЕ магазин
НОВОСТИ
Тамо и овде
СРБИЈА данас
Wikipedia
НАРОДНИ.нет
БАШТА БАЛКАНА
ВЕНЧАЊЕ магазин
Lirske pesme by Gordana Stanojevic on Scribd
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ОБИЧАЈНЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сватовске песме
Ове песме су врло старе, што се види и по опису обичаја о којима певају. У њима су опеване поједине фазе које чине сватовску свечаност. Опевана је прва љубав и просидба девојке.
Кад просе девојку
Хајде, девојко, у нашу земљу,
Наша је земља вична, обична.
У нашој земљи снежак не веје,
Већ све кишица, летња росица,
У њојзи роди црна кадифа,
Зрно бибера, друго бисера,
Моја га мајка на крило купи,
На крило купи, на злато ниже,
На злато ниже, снаси оставља
Да га сна носи да се поноси.
У нашој земљи три сунца сијају,
Три сунца сјају и три месеца:
Једно је сунце - свекар, свекрва,
Друго је сунце - девер, јетрва,
Треће је сунце - делија Јова
Певају о сватовима који иду по девојку; опевана је и девојачка туга због растанка са родитељима. У песмама се истиче неизвесност новог живота, али истовремено исказују осећања радости младе и младожење због заједничког живота. Радост проистиче из помисли да ће невеста у дом донети: срећу, љубав, род, бољи живот.
Овамо, сватови, моји
Сватови уранили, пут изгубили.
Девојка руком маше да им пут каже:
"Овамо, сватови моји, ово су двори,
Ово су двори, ја сам девојка,
Ја сам девојка прстенована.
Прстенована, ал' невенчана."
СВАТОВИ СЕ ДИЖУ У ЦРКВУ
Девер девојку води за руку,
Девер је води, она се моли:
Девере, мој девере, остави мене,
Остави мене код моје мајке!
Боже, мој Боже, подужи дане,
Подужи дане док сам код мајке!"
Почашнице или здравице
То су пригодне песме које се највише везују за свадбарске обичаје, али наздравља се и у другим свечаним приликама: на слави, крштењу итд. Пева се, боље рећи, рецитује уз подигнуту чашу која се у част домаћина испија. Некад у њима има шаљивог садржаја:
Здрав ми био, домаћине,
Прасиле ти се крмачине,
Маторе по десеторо,
А назимице по осморо,
Овце ти се јагњиле...
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небески двор и све браће добре среће око овога стола седеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи у славу и чест.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно венчање на срећну месту, по хришћанском закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио, а најпре честитим породом (две кћери, а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром, а Спасовдан миром и цветом. Куд год се окретали, свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидели, страхом не препали, но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу. Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
Тужбалице
У њима су опева осећање бола и туге за умрлим. Ова веза са драгим покојником се остварује јауком. Разговор са умрлим се води на одру, или гробљу. Тужбалице "певају" жене никад мушкарци.
ТУЖБАЛИЦА ЈЕДНЕ СЕСТРЕ
Бијах сестра од три брата,
Аох!
Од три брата, ка' три краља,
Аох!
А сад остах без ниједног,
Аох!
Куку сестри безбратници,
Аох!
Још бих нешто говорила,
Аох!
Ал' не смијем говорити,
Аох!
У туђем сам вилајету (свету)!
Аох!
ОБИЧАЈНЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сватовске песме
Ове песме су врло старе, што се види и по опису обичаја о којима певају. У њима су опеване поједине фазе које чине сватовску свечаност. Опевана је прва љубав и просидба девојке.
Кад просе девојку
Хајде, девојко, у нашу земљу,
Наша је земља вична, обична.
У нашој земљи снежак не веје,
Већ све кишица, летња росица,
У њојзи роди црна кадифа,
Зрно бибера, друго бисера,
Моја га мајка на крило купи,
На крило купи, на злато ниже,
На злато ниже, снаси оставља
Да га сна носи да се поноси.
У нашој земљи три сунца сијају,
Три сунца сјају и три месеца:
Једно је сунце - свекар, свекрва,
Друго је сунце - девер, јетрва,
Треће је сунце - делија Јова
Певају о сватовима који иду по девојку; опевана је и девојачка туга због растанка са родитељима. У песмама се истиче неизвесност новог живота, али истовремено исказују осећања радости младе и младожење због заједничког живота. Радост проистиче из помисли да ће невеста у дом донети: срећу, љубав, род, бољи живот.
Овамо, сватови, моји
Сватови уранили, пут изгубили.
Девојка руком маше да им пут каже:
"Овамо, сватови моји, ово су двори,
Ово су двори, ја сам девојка,
Ја сам девојка прстенована.
Прстенована, ал' невенчана."
СВАТОВИ СЕ ДИЖУ У ЦРКВУ
Девер девојку води за руку,
Девер је води, она се моли:
Девере, мој девере, остави мене,
Остави мене код моје мајке!
Боже, мој Боже, подужи дане,
Подужи дане док сам код мајке!"
Почашнице или здравице
То су пригодне песме које се највише везују за свадбарске обичаје, али наздравља се и у другим свечаним приликама: на слави, крштењу итд. Пева се, боље рећи, рецитује уз подигнуту чашу која се у част домаћина испија. Некад у њима има шаљивог садржаја:
Здрав ми био, домаћине,
Прасиле ти се крмачине,
Маторе по десеторо,
А назимице по осморо,
Овце ти се јагњиле...
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небески двор и све браће добре среће око овога стола седеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи у славу и чест.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно венчање на срећну месту, по хришћанском закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио, а најпре честитим породом (две кћери, а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром, а Спасовдан миром и цветом. Куд год се окретали, свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидели, страхом не препали, но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу. Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
Тужбалице
У њима су опева осећање бола и туге за умрлим. Ова веза са драгим покојником се остварује јауком. Разговор са умрлим се води на одру, или гробљу. Тужбалице "певају" жене никад мушкарци.
ТУЖБАЛИЦА ЈЕДНЕ СЕСТРЕ
Бијах сестра од три брата,
Аох!
Од три брата, ка' три краља,
Аох!
А сад остах без ниједног,
Аох!
Куку сестри безбратници,
Аох!
Још бих нешто говорила,
Аох!
Ал' не смијем говорити,
Аох!
У туђем сам вилајету (свету)!
Аох!
