Стеван Сремац (Сента, 1855 — Сокобања, 1906), -најпознатија дела: Поп Ћира и поп Спира, Ивкова слава, Зона Замфирова, Вукадин
Мање познате речи: Аргусове очи – пажљив, опрезан, свуда присутан, све види Адамско колено – хуман и нежан.
Место и време:југ Србије, XIX век
Књижевни род:епика
Књижевна врста:приповетка Приповетка:кратка песничка форма, језгровита и сугестивна. Слика један део живота главног лика или друштва.
Тема: Мргодни и доброћудни чувар, чича Јордан, помаже дечаку да избегне очеве батине.
Ликови:чича Јордан, дечаци, Гиле
Композиција:
1. Увод – портрет Чича Јордана и опис башти (пејзаж). Чича Јордан је поштен, добар човек, одговоран чувар.На први поглед је опасан и прек, виче на децу. Изванредни су пејзажи осликани глаголима:„(…) плаве се шљиве, румене се и жуте крушке (…)“. 2. Заплет – дечаци беже из крађе шљива, хвата их Чича Јордан. Деца су се снашла и побегла, само се мали Гиле уплео у грање. Уплашен је страшном појавом Чича Јордановом. Плаче и дере се. 3. Врхунац – Гиле прети да ће скочити на главу са шљиве. Чича Јордан се прво прави љут, али се и сам уплашио више од Гилета да се дете не повреди и спречава га у томе. Открива да је добар и хуман. 4. Обрт – деца подстичу свађу и дозивају Гилетовог оца. Чича Јордан слуша од деце како отац бије Гилета и решен је да дете сакрије да не добије батине. 5. Расплет – отац је прошао, Чича Јордан помогао детету да се сакрије.
Облици казивања:
-нарација/приповедање у трећем лицу - свезнајући приповедач(приповедање на почетку приче о чича Јордану) -дескрипција (портрет чича Јордана, његове карактерне особине; пејзаж - опис јесени и воћњака) -дијалог - разговор јунака дела
Стил: некњижевни изрази – дијалектизми су речи које се користе у говору људи одређеног краја, али нису ушле у састав књижевног језика.
Дијалектизми нас приближавају говору и обичајима људи једног краја.