ЧИЧА ЈОРДАН
Стеван Сремац
​

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

Стеван Сремац 
(Сента, 1855 — Сокобања, 1906),
-најпознатија дела: Поп Ћира и поп Спира, Ивкова слава, Зона Замфирова, Вукадин

Мање познате речи:
Аргусове очи – пажљив, опрезан, свуда присутан, све види
Адамско колено – хуман и  нежан.

Место и време: југ Србије, XIX век

Књижевни род: епика

Књижевна врста: приповетка
Приповетка: кратка песничка форма, језгровита и сугестивна. Слика један део живота главног лика или друштва.

Тема: Мргодни и доброћудни чувар, чича Јордан, помаже дечаку да избегне очеве батине.

Ликови: чича Јордан, дечаци, Гиле

Композиција:

1.  Увод – портрет Чича Јордана и опис башти (пејзаж). Чича Јордан је поштен, добар човек, одговоран чувар.На први поглед је опасан и прек, виче на децу. Изванредни су пејзажи осликани глаголима:„(…) плаве се шљиве, румене се и жуте крушке (…)“.
2. Заплет – дечаци беже из крађе шљива, хвата их Чича Јордан. Деца су се снашла и побегла, само се мали Гиле уплео у грање. Уплашен је страшном појавом Чича Јордановом. Плаче и дере се.
3. Врхунац – Гиле прети да ће скочити на главу са шљиве.  Чича Јордан  се прво прави љут, али се и сам уплашио више од Гилета да се дете не повреди и спречава га у томе. Открива да је добар и хуман.
4. Обрт – деца подстичу свађу и дозивају Гилетовог оца.  Чича Јордан слуша од деце како отац бије  Гилета  и решен је да дете сакрије да не добије батине.
5. Расплет – отац је прошао, Чича Јордан помогао детету да се сакрије.

Облици казивања:

-нарација/приповедање у трећем лицу - свезнајући приповедач(приповедање на почетку приче о чича Јордану)
-дескрипција (портрет чича Јордана, његове карактерне особине; пејзаж - опис јесени и воћњака)
-дијалог - разговор јунака дела

Стил:  некњижевни изрази – дијалектизми су речи које се користе у говору људи одређеног краја, али нису ушле у састав књижевног језика.

Дијалектизми нас приближавају говору и обичајима људи једног краја.

Поруке: Не остављај друга у невољи!