ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА
(народна новела)
*
Вук Караџић је забележио већину загонетки, прича, бајки, новела, које су се у српском народу некада преносиле усменим путем, с колена на колено. Новела Девојка цара надмудрила је до Вука дошла на мало другачији начин. Свештеник из Рисна у Црној Гори, Вук Поповић,забележио ју је, а потом послао Вуку Караџићу, који ју је и објавио.
Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Овај му одговори окле је и како га је шћер научила. "А шћер твоја од кога се научила?" упита цар, а сиромах одговори: "Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина."
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: "Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке." Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: "Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: "хај волови, помози Боже да роди варени боб." Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад."
Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: "Хај волови, помози Боже да роди варени боб." Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: "Сиромаше, како може родити варени боб?" А он му одговори: "Честати паре, као и из варенијех јаја излећи се пилад." Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: "Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу."
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: "На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује."
Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: "Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље." Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече "Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море." Сиромах отиде и овако цару рече.
Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: "Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?" Ђевојка одговори "Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж." Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их: "Погодите колико ваља моја брада?" Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: "Царева брада ваља колико три кише љетне." Цар се зачуди па рече: "Ђевојка је најбоље погодила."
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: "Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије." Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: "Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш." Царица му одговори: "Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи." Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: "Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала."
Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: "Ко ме овђе донесе?" А царица му одговори: "Ја сам те донијела." Цар је упита: "За што си ти то од мене учинила? да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?" Онда му она извадивши ону карту рече: "Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем." Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: "Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке." Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: "Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: "хај волови, помози Боже да роди варени боб." Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад."
Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: "Хај волови, помози Боже да роди варени боб." Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: "Сиромаше, како може родити варени боб?" А он му одговори: "Честати паре, као и из варенијех јаја излећи се пилад." Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: "Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу."
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: "На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује."
Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: "Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље." Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече "Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море." Сиромах отиде и овако цару рече.
Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: "Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?" Ђевојка одговори "Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж." Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их: "Погодите колико ваља моја брада?" Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: "Царева брада ваља колико три кише љетне." Цар се зачуди па рече: "Ђевојка је најбоље погодила."
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: "Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије." Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: "Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш." Царица му одговори: "Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи." Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: "Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала."
Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: "Ко ме овђе донесе?" А царица му одговори: "Ја сам те донијела." Цар је упита: "За што си ти то од мене учинила? да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?" Онда му она извадивши ону карту рече: "Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем." Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
ТОК РАДЊЕ у делу "Дјевојка цара надмудрила"
Покушај да одредиш целине у делу. Провери кликом на етапу у развоју радње да ли си на правом путу.
БАСНЕ И ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА
(кликни и прочитај)
Приче о животињама и басне имају животиње као главне јунаке и део су нашег богатог усменог наслеђа. Оно што их разликује је порука и сврха због којих су настале.
Басне су су кратке приче,у којима су животиње главни јунаци и оне имају људске особине. На крају сваке басне можемо извући неку поуку. Сврха им је да поуче и, наравно, да забаве.
Сети се басни које сте читали у претходним разредима.
Вук и јагње
Једном огладни вук и нигде није могао уловити за себе ручка него се привуче к једној авлији у којој су била затворена јагњад. Али никако није могао да ускочи него их је звао: – О, јагњићи, моји младунчићи! Тако нам лијепе наше љубави, нека дође један од вас да ми извади једну кост што ми је запала у грло. Одговоре му јагњад– Ми бисмо драге воље да је авлија отворена, него идемо звати чобане да отворе, и они ће ти најбоље и највештије кост извадити.
Корњача и зец
Једном давно, корњача и зец су се препирали око тога ко је од њих бржи. Договорили су се да спор реше трком. И утврдивши стазу, започеше трку. Зец јурну као метак и извесно време је предњачио. Када је увидео да је далеко одмакао од корњаче, он помисли да би могао сести испод дрвета како би се одморио пре него што настави са трком. И изваливши се, он заспа. Корњача се, упорношћу, мало по мало, без стајања полако приближавала циљу. Престиже зеца и прође кроз циљ као неприкосновени шампион. Када се зец пробудио, потрчао је према циљу, али било је касно, схватио је да је поражен.
Лав и бик
Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га, каже му да је зготовио велику част, и молига да му у гости дође. Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради. Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, oди, поседи мало, сад ће част бити готова!” „Начаст ти твоја част; части се с ким си се и досад частио”, одговори паметни бик, пак oде својим путем.
Погледај анимирану басну Зец и корњача.
Басне су су кратке приче,у којима су животиње главни јунаци и оне имају људске особине. На крају сваке басне можемо извући неку поуку. Сврха им је да поуче и, наравно, да забаве.
Сети се басни које сте читали у претходним разредима.
Вук и јагње
Једном огладни вук и нигде није могао уловити за себе ручка него се привуче к једној авлији у којој су била затворена јагњад. Али никако није могао да ускочи него их је звао: – О, јагњићи, моји младунчићи! Тако нам лијепе наше љубави, нека дође један од вас да ми извади једну кост што ми је запала у грло. Одговоре му јагњад– Ми бисмо драге воље да је авлија отворена, него идемо звати чобане да отворе, и они ће ти најбоље и највештије кост извадити.
Корњача и зец
Једном давно, корњача и зец су се препирали око тога ко је од њих бржи. Договорили су се да спор реше трком. И утврдивши стазу, започеше трку. Зец јурну као метак и извесно време је предњачио. Када је увидео да је далеко одмакао од корњаче, он помисли да би могао сести испод дрвета како би се одморио пре него што настави са трком. И изваливши се, он заспа. Корњача се, упорношћу, мало по мало, без стајања полако приближавала циљу. Престиже зеца и прође кроз циљ као неприкосновени шампион. Када се зец пробудио, потрчао је према циљу, али било је касно, схватио је да је поражен.
Лав и бик
Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га, каже му да је зготовио велику част, и молига да му у гости дође. Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради. Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, oди, поседи мало, сад ће част бити готова!” „Начаст ти твоја част; части се с ким си се и досад частио”, одговори паметни бик, пак oде својим путем.
Погледај анимирану басну Зец и корњача.
Приче о животињама су забавне и ведре, животиње су главни јунаци, али не представљају људске особине. Обично за тему имају неко путовање, прославу или трговину, сврха им је да забаве слушаоце.
У то ћете се уверити и сами читајући причу Побијеђени вук (старе Читанке) и Мачкова женидба (нове Читанке). Приче Мачкова женидба, Међед, свиња и лисица и Зечеви нису најстрашљивији можеш прочитати и на овој страници.
Након читања и разговора у школи ваш задатак је да сами напишете шаљиву причу са животињама у главној улози.
У то ћете се уверити и сами читајући причу Побијеђени вук (старе Читанке) и Мачкова женидба (нове Читанке). Приче Мачкова женидба, Међед, свиња и лисица и Зечеви нису најстрашљивији можеш прочитати и на овој страници.
Након читања и разговора у школи ваш задатак је да сами напишете шаљиву причу са животињама у главној улози.
Међед, свиња и лисица
Удруже се међед и свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију шеницу да се хране. Запитају једно другога шта ће које радити и како ће сјеме наћи. Свиња рече: "Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу својом сурлом узорати." Међед рече: "Ја ћу посијати." А лисица рече: "Ја ћу својим репом подрљати." Узораше, посијаше. Дође жетва. Сташе се разговарати како ће пожети. Свиња рече: "Ја ћу жети." Међед рече: "Ја ћу снопље везати." Лисица рече: "Ја ћу класје купити." Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: "Ја ћу гумно начинити." Међед рече: "Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи." Свиња рече: "Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице." Лисица рече: "Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице." Свиња рече: "Ја ћу овијати;" а међед рече: "Ја ћу жито раздијелити." Оврхоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узе сам, лисици не даде ништа. Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити. Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: "Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку." Закопа се свиња У сламу, а међед се попе на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, паје позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: "Зло свињо! ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате таце хвата око пута." У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш па скочи те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши па рукне и скочи те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.
ЗЕЧЕВИ НИСУ НАЈСТРАШЉИВИЈИ
Учине негде састанак сви зецови по заповести њиховог старешине, те им старешина рече:
– Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али није више живовања на овоме свету од укора свих људи и сваке четвороножне животиње. Ругају нам се да смо страшљивци и да се од свакога бојимо, а од шушња плашимо, а и јесте тако. Ја заиста под овом срамотом нећу више живети, него се идем утопити у оно језеро. Сад, ко има образа и ко је мој – за мном!
Он потече, а сви једнак за њим; али кад дођу до воде, почну жабе на сву прешу скакати од страха у воду. Кад то виде старешина, повиче на зецове:
– Стојте, не топите се! Лажу људи и свак други ко говори да сми ми најстрашљивији на овом свету; јер видесте ли како поскакаше жабе у воду од нашега страха! Него, хајдемо сваки одакле је ко и дошао, те причајмо по свету; па ко не верује – попасите му сву пшеницу пре месних поклада.
Изведи закључке о сличностима и разликама између басни и прича о животињама.
За почетак важно је да знаш:
БАСНЕ ≠ ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА
За почетак важно је да знаш:
БАСНЕ ≠ ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА
СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ
сакупио: Вук Стефановић Караџић
Издање: Креативни центар, Београд
(кликни на линк и прочитај све или неке од бајки)
Кликни на фотографију изнад и прочитај све бајке које се налазе у овом избору.
То је твоја обавезна домаћа лектира.
То је твоја обавезна домаћа лектира.
