СУБЈЕКАТ
Независни (главни) реченични члан
Казује ко/шта врши радњу или о коме/чему говори реченица.
Пера коси траву. → врши радњу (глаголски предикат)
Пера је ученик. → о њему говори реченица (именски предикат)
У служби субјекта најчешће су: именице, именички скуп речи, именичке заменице и придеви
Другарица је дошла. Он учи. Најбољи су добили поклоне.
↓ ↓ ↓
ИМЕНИЦА ЗАМЕНИЦА ПРИДЕВ
Мој комшија поправља кола.
↓
ИМЕНСКИ СКУП РЕЧИ
Граматички субјекат:
Рекли смо да се субјектом исказује вршилац радње или носилац стања или особине који су означени предикатом:
Марко је кошаркаш.
Може бити исказан и синтагмом (скупом речи):
Мој брат је кошаркаш; или : Мој брат од тетке је кошаркаш.
Може бити исказан и зависном реченицом:
Ко је учио, добро ће урадити контролни.
Најчешће је исказан именицом, именичким скупом или заменицом.
Он је најчешће у номинативу и такав субјекат зовемо
граматички субјекат.
(Изузетак је вокатив у нар. епским песмама "Умори се Краљевићу Марко", "Вино пије Краљевићу Марко"... када се вокативом надокнађује десети слог у десетерцу; овде )
ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ
Већ смо научили да СУБЈЕКАТ означава ВРШИОЦА РАДЊЕ или НОСИОЦА СТАЊА, односно ОСОБИНЕ, да се налази у НОМИНАТИВУ и да се такав субјекат назива ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ.
СУБЈЕКАТ, међутим, може бити и у ГЕНИТИВУ, ДАТИВУ и АКУЗАТИВУ и тада се назива ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ.
ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ У ГЕНИТИВУ
Логичким субјектом у генитиву означава се ПОЈАМ чије се постојање ТВРДИ или ПОРИЧЕ.
Такве реченице зову се ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ и имају предикате од глагола ИМАТИ (НЕМАТИ) када су у презенту (садашњем времену) или глагол БИТИ (са значењем постојати) када су у осталим глаголским облицима.
И глаголи ИМАТИ (НЕМАТИ) и глагол БИТИ су у такозваном БЕЗЛИЧНОМ ОБЛИКУ:
Нема времена за губљење.
На базену није било купача.
У продавници ће ускоро бити шећера.
Питања за препознавање субјекта (на основу предиката) су КОГА? / ЧЕГА? нема за губљење? / није било на базену? / ће ускоро бити у продавници?
Иста питања постављају се и за препознавање ГЕНИТИВА што потврђује да су субјекти у наведеним и сличним реченицама у ГЕНИТИВУ.
ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ У ДАТИВУ
Логичким субјектом у дативу означава се НОСИЛАЦ СТАЊА:
Милану се данас много спава.
Многим људима је позлило од врућине.
Старцу су дрхтале руке.
Питања за препознавање субјекта (на основу предиката) су КОМЕ?/ (ЧЕМУ?) се данас много спава?/ је позлило од врућине?/су дрхтале руке?
Иста питања постављају се и за препознавање ДАТИВА што потврђује да су субјекти у наведеним и сличним реченицама у ДАТИВУ.
ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ У АКУЗАТИВУ
Логичким субјектом у акузативу такође се означава НОСИЛАЦ СТАЊА:
Милену је страх од испита.
Тину не интересују груби спортови.
Светлану је јако заболео зуб.
Питања за препознавање субјекта (на основу предиката) су КОГА? / (ШТА?) је страх од испита? / не интересују груби спортови? / је јако заболео зуб?
Иста питања постављају се и за препознавање АКУЗАТИВА што потврђује да су субјекти у наведеним и сличним реченицама у АКУЗАТИВУ.
ПАЗИ!
У многим реченицама са ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ у ДАТИВУ или АКУЗАТИВУ појављује се и ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ - именица или заменица у номинативу, или скуп речи са именицом у номинативу.
Мами се није допао мој поступак.
На основу значења реченице јасно је да је носилац стања (допадања) МАМА и да је ова именица (у дативу) стварни субјекат у реченици. Али, скуп речи МОЈ ПОСТУПАК је у номинативу, па је ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ.
Или у реченици
Светлану је јако заболео зуб.
јасно је да је носилац стања (онај ко осећа бол) СВЕТЛАНА и да је ова именица (у акузативу) стварни субјекат у реченици. Али, именица ЗУБ је у номинативу, па је у овој реченици ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ.
л о г и ч к и с у б ј е к а т г р а м а т и ч к и с у б ј е к а т
Нема је. Она не постоји.
Светла ће нестати ускоро. Светло ће нестати ускоро. Ивану није добро. Иван није добро.
Њему је пријатно. Он се осећа пријатно.
Стид га је. Он се стиди.
Прилог: Зоран Марковић
