КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

ПОСЛОВИЦЕ
​              
Пословице су најкраће умотворине. У њима су исказани мудрост, поука, схватање живота. Има их о раду и лењости, правди, истини, мудрости, поштењу, љубави, слободи...
Њихов циљ је да поуче.
​
*Без муке нема науке.
*Во се веже за рогове, а човек за реч.
*Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
*Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
*Боље врабац у руци него голуб на грани.
*Чини добро - не кај се, чини зло -  надај се.
*Зло је ко не зна, а учити се не да.
*Ко другоме јаму копа сам у њу упада.
*Ко рано рани две среће граби.
*Умиљато јагње две мајке сиса.
*У радише свега бише, у штедише још и више.
*Немој па се не бој.
*Испеци па реци.
*Лепа реч гвоздена врата отвара.
*Од ината нема горег заната.
*Човек без слободе као риба без воде.
​
Ко се не намучи, тај се не научи.
Ко мудро ћути, лепо говори.
Боље је ока памети него сто литара снаге.
Паметан полако иде, а брзо дође.
Да нема ветра, пауци би небо помрежили.
Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Колико људи – толико ћуди.
Ко не чини ништа – зло чини.
Дрво без гране и човек без мане – не могу бити.
Договор кућу гради.
Свету се не може угодити.
Сваки је почетак тежак.

ЗАГОНЕТКЕ
​
Загонетке су кратке умотворине. У њима се ликови, радње и догађаји приказују сликовито, али непотпуно - скривено. То треба да се открије оштроумношћу што није увек лако због игре речима и језичких скривалица. Свака загонетка има своју одгонетку.
​
*Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку)
*Највише зна, најмање говори? (Књига)
*Звоно, а не звони? (Висибаба)
*Црвен јарац по кошари скаче? (Језик)
*Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце)
*Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња)
*Ти га ја, ти га ти, ти га нећеш погодити? (Тигањ)
*Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак. Бога моли трчуљак да падне висуљак? (Свиња и жир)
*Нити га је било, нити ће га бити, а сад је? (Данашњи дан)

​БРЗАЛИЦЕ
​ 
Брзалице су језичке игре које служе за игру и разоноду. Подстичу на игру, на такмичење ко ће брже и више пута изговорити неку брзалицу, али без погрешке. То многима тешко полази за руком, јер су брзалице вешто састављене да се тешко изговарају.
​
*Миш уз пушку, миш низ пушку.
*На врх брда врба мрда.
*Јеси ли ти то ту, јеси ли то ту ти, јеси ли ту то ти?
*Петар Петру плете плот. Не плети, Петре Петру плот.
*Црн јарац црном трну врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.

ПИТАЛИЦЕ
​
Питалице су лаконски народни дијалози у којима се на изазовно питање даје оштроуман, проницљив, алузиван, повремено ироничан, духовит одговор. Метафоричност језика, контрастни обрти и парадоксално мишљење један су од највиших домета мудрости испољене у овој књижевној врсти.

* Питали ђаци учитеља.
- Који је занат најмучнији на свету?
- Поштена човека и књижевника.
* Питао магарац ђака.
- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.
Зашто ловац зеца тражи?
Зато што не зна где је.
Без чега ништа не може бити?
Без имена.
Зашто човек иде?
Зато што не уме да лети.
Ко је увек сам у својој кући?
Пуж.
Какве рибе има највише у мору?
Мокре.
Колико има човека на свету?
Само четири, јер се преко тог броја каже људи.
Куда иде дете кад наврши четврту годину?
У пету.
Шта на зиду без ексера виси?
Паучина.
Питали миша: У којем селу најбоље живиш?
У оном где нема мачака.
Питали Турци Марка: Кажи нам, Марко, за шта би се најрадије потурчио.
– За инат.