Поновите шта смо до сада научили о реченицама
Реченице - Систем зависних реченица
Зависне реченице у сложеној реченици су реченице које не могу да стоје самостално, зависе од главне реченице (независне) и допуњују њен садржај.
1. ОДНОСНЕ
|
СЛУЖБА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА
|
Изричне реченице
Изричне реченице допуњавају глаголе мишљења, говорења, чулног опажања и осећања.
Глаголи мишљења – мислити, размишљати, сматрати, веровати, знати, разматрати, питати се...
Мислим да ми је ово јасно.
Питам се да ли вам је ово јасно.
Глаголи говорења – говорити, рећи, казати, захтевати, наредити, предложити, питати...
Рекли су да им је све јасно.
Предложила им је да поново погледају видео.
Глаголи чулног опажања – видети, чути, слушати, гледати...
Видели су ко им је најбољи пријатељ.
Чули су да долази познати репер у Београд.
Глаголи осећања – желети, волети, жудети, надати се, мрзети...
Мрзим да бубам лекције.
Надам се да сте разумели изричне реченице.
Служба: објекат
Изричне реченице се деле на:
*изричне реченице у ужем смислу: Осећам да ће доћи.
*зависноупитне реченице: Питала га је зашто касни.
Односне реченице
Односне реченице ближе одређују појам на који се односе.
Донео је игрицу коју смо сви играли.
То је друг каквог можеш само да пожелиш.
Ко жели, научиће ово.
Слушали су (оно) што им је рекла.
Тетка, која је допутовала из Норвешке, води ме у тржни центар.
У зависносложеној реченици односне реченице могу имати службу: субјекта, објекта, атрибута, апозиције и апозитива.
Служба субјекта:
Ко жели, научиће.
Ко победи, иде даље.
Служба објекта:
Купи ми шта сам тражила.
Слушали су шта им је речено.
Служба атрибута:
Направила је колач који сви воле.
Донео је игрицу коју смо сви играли.
Служба апозиције:
Човек, којег је чекао на станици, дошао је са закашњењем.
Тетка, која је допутовала из Норвешке, води ме у тржни центар.
Служба апозитива:
Спустила је десну ногу, испод које је сакрила пушкицу.
Везници: заменице КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КО, прилог ГДЕ, ШТО
ПАЗИ!
Није довољно само научити везнике.
Везници КАД и ГДЕ могу да се нађу у временским и месним реченицама, а могу и у односним.
Односна реченица која је уведена везником КАД или ГДЕ односи се на ИМЕНИЦУ!
То је место где желим да будем.
На коју реч из претходне реченице се она односи? Односи се на реч МЕСТО. То је именица, а зависна реченица је односна.
Недеља је дан кад ми се не учи. Односи се на реч дан.
То је именица, а зависна реченица је односна.
Месне реченице
Месне реченице одређују место вршења радње главне реченице.
Ишао је куда је желео.
Објашњење ⇰ Главна реченица је "ишао је".
Зависна реченица је "куда је желео".
Зависна реченица одговара на питање ГДЕ (КУДА) се врши радња главне реченице (куда је ишао).
Где он дође, ту сви заћуте.
Објашњење ⇰ Главна реченица је "ту сви заћуте".
Зависна реченица је "Где он дође".
Зависна реченица одговара на питање ГДЕ (КУДА) се врши радња главне реченице (где сви заћуте).
Све МЕСНЕ реченице одговарају на питање ГДЕ?
СЛУЖБА: прилошка одредба за место
ВЕЗНИЦИ: прилози за место (у функцији везника) ГДЕ, КУДА, ОДАКЛЕ.
Пази!
Ако се зависна реченица налази испред независне реченице, такав редослед реченица зовемо инверзија и тада обавезно пишемо запету.
Где он удари, ту трава не ниче.
ВОДИ РАЧУНА!
АКО У ГЛАВНОЈ РЕЧЕНИЦИ ПОСТОЈИ ИМЕНИЦА ЗА КОЈУ СЕ ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА ВЕЗУЈЕ, ОНА ПРЕСТАЈЕ ДА БУДЕ МЕСНА И ПОСТАЈЕ ОДНОСНА:
ШКОЛОВАО САМ СЕ ГДЕ САМ И ЖИВЕО.
(месна реченица)
ШКОЛОВАО САМ СЕ У МЕСТУ ГДЕ САМ И ЖИВЕО. (односна реченица)
ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ
Означавају време вршења радње главне реченице.
Кад погледам филм, зваћу те.
Објашњење ⇰
Главна реченица је "зваћу те".
Зависна реченица је "Кад погледам филм".
Зависна реченица одговара на питање КАДА ће се вршити радња главне реченице, односно, када ћу те звати.
СЛУЖБА: прилошка одредба за време
Одговарају на питање КАД(А)?, али у зависности од везника, означавају специфично време у поређењу са радњом у главној реченици: истовремено, пре главне радње или после главне радње.
а) ИСТОВРЕМЕНО са радњом главне реченице:
КАД
УЧИМ, МОРА БИТИ ТИШИНА.
ДОК
б) ПРЕ радње главне реченице:
ЧИМ
ПОШТО ЗАВРШИМ УЧЕЊЕ, СЛУШАМ МУЗИКУ.
КАД
в) ПОСЛЕ радње главне реченице:
ПРЕ НЕГО ШТО
ИЗАЂЕМ, СРЕДИМ СВОЈУ СОБУ.
КАД
ВЕЗНИЦИ којима почињу временске реченице су:
ЧИМ, ПОШТО, ДОК, ТЕК ШТО, САМО ШТО, ПРЕ НЕГО ШТО
и они због специфичности временског значења нису синонимни, што значи да се не могу међусобно замењивати.
Универзални везник је КАД, што се у наведеним примерима може уочити.
УЗРОЧНЕ
Имају УЗРОЧНО значење и употребљавају се у функцији/служби ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УЗРОК радње означене глаголом главне реченице. Одговарају на питање ЗАШТО? или ЗБОГ ЧЕГА? се дешава радња у главној реченици:
КУПИЛИ СУ МУ НОВИ БИЦИКЛ, ЈЕР ЈЕ ПОЛОЖИО ИСПИТ.
БУДУЋИ ДА ЈЕ ХОТЕЛ СКУП, ЛЕТОВАЋУ ПОД ШАТОРОМ.
ПОШТО ЈЕ ЖЕЛЕЗНИЦА НАЈЈЕФТИНИЈА, ПУТОВАЋУ ВОЗОМ.
ВЕЗНИЦИ за УЗРОЧНЕ реченице су:
ЈЕР, БУДУЋИ ДА, ШТО, ПОШТО, ЗАТО ШТО, СТОГА ШТО, КАКО.
Универзални везник је ЈЕР, што значи да се може употребити уместо било којег другог везника, али САМО АКО ЈЕ ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА УЗРОЧНА.
Погледај пример:
БУДУЋИ ДА ЈЕ ХОТЕЛ СКУП, ЛЕТОВАЋУ ПОД ШАТОРОМ.
ни у чему неће променити смисао ако кажемо:
ЛЕТОВАЋУ ПОД ШАТОРОМ ЈЕР ЈЕ ХОТЕЛ СКУП.
Или пример:
ПОШТО ЈЕ ЖЕЛЕЗНИЦА НАЈЈЕФТИНИЈА, ПУТОВАЋУ ВОЗОМ.
увек можемо заменити примером:
ПУТОВАЋУ ВОЗОМ, ЈЕР ЈЕ ЖЕЛЕЗНИЦА НАЈЈЕФТИНИЈА.
Везник ЈЕР увек треба користити као проверу да бисмо били сигурни да је реченица УЗРОЧНА. На пример, упоредићемо следеће реченице:
ИДЕМ НА БАЗЕН ПОШТО НЕМАМ НОВАЦА ЗА МОРЕ.
и
ИДЕМ НА БАЗЕН ПОШТО ЗАВРШИМ КУЋНЕ ОБАВЕЗЕ.
Обе зависне реченице почињу истим везником - ПОШТО, али само у првом примеру он може бити замењен типичним узрочним везником ЈЕР, док у другој то није могуће:
ИДЕМ НА БАЗЕН ЈЕР НЕМАМ НОВАЦА ЗА МОРЕ.
што је нормална језичка ситуација, али никада нећемо рећи
ИДЕМ НА БАЗЕН ЈЕР ЗАВРШИМ КУЋНЕ ОБАВЕЗЕ.
Могућност употребе везника ЈЕР уместо било којег другог, ДОКАЗУЈЕ да је зависна реченица УЗРОЧНА, а не нека друга врста.
ПОСЛЕДИЧНЕ
Специфичне су по томе што исказују ПОСЛЕДИЦУ вршења радње у главној реченици:
ЧУЛИ СМО ТРЕСАК ДА СМО СЕ СВИ УПЛАШИЛИ.
СНАЖНО ЈЕ УДАРИО ГЛАВОМ О ПОД ДА СЕ ОНЕСВЕСТИО.
ОБУЗЕО НАС ЈЕ ТОЛИКИ СТРАХ ДА СМО ЗАНЕМЕЛИ.
УСТАО ЈЕ ТАКО БРЗО ДА НАМ ЈЕ СВИМА ЛАКНУЛО.
Уочљива је специфична карактеристика ПОСЛЕДИЧНИХ РЕЧЕНИЦА:
- означавају ШТА СЕ ДОГОДИЛО ПОСЛЕ дешавања у главној реченици;
- све почињу везником ДА;
- у свакој главној реченици може се употребити ТАКО, ТОЛИКО, или ТАКАВ, ТОЛИКИ.
Могућност употребе прилога ТАКО или ТОЛИКО, односно заменица ТАКАВ или ТОЛИКИ у главној реченици ДОКАЗУЈЕ да је зависна реченица ПОСЛЕДИЧНА, а не нека друга.
Проверићемо користећи прва два примера:
ЧУЛИ СМО ТАКАВ ТРЕСАК ДА СМО СЕ СВИ УПЛАШИЛИ.
односно:
ТОЛИКО СНАЖНО ЈЕ УДАРИО ГЛАВОМ О ПОД ДА СЕ ОНЕСВЕСТИО.
Захваљујући овој могућности можемо бити сигурни да су зависне реченице ПОСЛЕДИЧНЕ.
УСЛОВНЕ
Означавају УСЛОВ за вршење или остваривање радње у главној реченици, па су зато у служби ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УСЛОВ.
Различите су нијансе УСЛОВА, па су и различити типови зависних УСЛОВНИХ реченица:
а) радња у главној реченици ће СИГУРНО бити остварена:
АКО
РЕДОВНО ТРЕНИРАМ, ПОСТАЋУ ПРВОТИМАЦ.
УКОЛИКО
ТРЕНИРАМ ЛИ РЕДОВНО, ПОСТАЋУ ПРВОТИМАЦ.
АКО
БУДЕМ РЕДОВНО ТРЕНИРАО, ПОСТАЋУ ПРВОТИМАЦ.
УКОЛИКО
БУДЕМ ЛИ РЕДОВНО ТРЕНИРАО, ПОСТАЋУ ПРВОТИМАЦ.
АКО
БИХ РЕДОВНО ТРЕНИРАО, ПОСТАО БИХ ПРВОТИМАЦ.
УКОЛИКО
Говорник УСЛОВНИМ реченицама истиче своје уверење да СИГУРНО може постати првотимац и спремност да уради шта је потребно.
Дакле, када је услов ОСТВАРЉИВ (РЕАЛАН) карактеристични везници су АКО и УКОЛИКО, а употребљава се и речца ЛИ.
б) радња у главној ће МОЖДА бити остварена:
КАД БИХ РЕДОВНО ТРЕНИРАО,
ПОСТАО БИХ ПРВОТИМАЦ.
ДА РЕДОВНО ТРЕНИРАМ,
Говорник сада ЗНА шта треба да уради како би постао првотимац, али не истиче УВЕРЕНОСТ да ће тако и поступити. Зато ће се радња у главној реченици МОЖДА остварити, а УСЛОВНЕ реченице са таквим значењем почињу везницима КАД и ДА.
в) радња у главној је НЕОСТВАРЉИВА:
ДА САМ РЕДОВНО ТРЕНИРАО, ПОСТАО БИХ ПРВОТИМАЦ.
Говорник ЗНА шта је могао урадити да би постао првотимац, али ЗНА и да је своју прилику пропустио, па је зато сигурно да се радња у главној НЕЋЕ ОСТВАРИТИ. Такве УСЛОВНЕ реченице почињу везником ДА.
ДОПУСНЕ
Означавају неку ПРЕПРЕКУ за вршење радње у главној реченици, али не такву да СПРЕЧИ радњу у главној. Напротив, иако постоји, препрека отежава вршење радње, али ДОПУШТА да буде остварена. Зато имају функцију ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ДОПУШТАЊА.
ВЕОМА ЈЕ ХЛАДНО ИАКО СИЈА СУНЦЕ.
ПРЕМДА ЈЕ БИЛО МРАЗА, УСЕВИ НИСУ СТРАДАЛИ.
МАДА САМ ДОСТА УЧИО, НИСАМ ПОЛОЖИО ПРИЈЕМНИ ИСПИТ.
Свим зависним реченицама истакнута су дешавања која по свом основном значењу искључују тврдње у главним реченицама:
- кад сунце сија, не очекује се хладно време,
- мраз по правилу оштећује осетљиве делове биљака,
- кад се много учи, нормално је да се очекује успех.
У главним реченицама, међутим, истиче се управо супротно:
- време је веома хладно (а не треба да буде)
- усеви нису страдали (а требало је да страдају)
- нисам положио пријемни (требало је да положим)
То је суштина значења ДОПУСНИХ реченица:
ПРЕПРЕКЕ СПРЕЧАВАЈУ радњу, али се она ДЕШАВА, односно, ОСТВАРУЈЕ.
Везници за ДОПУСНЕ реченице су:
ИАКО, МАДА, ПРЕМДА, МАКАР, МАКАР ДА
и они су синонимни, што значи да се међусобно могу замењивати, без промене значења у реченицама.
НАМЕРНЕ
Исказују ЦИЉ радње у главној реченици, односно НАМЕРУ са којом се предузима радња главне реченице, па су у служби ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА ЦИЉ односно НАМЕРУ. На пример:
ДА ПОЛОЖИМО ИСПИТ.
УЧИЛИ СМО МНОГО ДА БИСМО ПОЛОЖИЛИ ИСПИТ.
КАКО БИСМО ПОЛОЖИЛИ ИСПИТ.
НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ почињу везницима ДА и КАКО, и њихови предикати су УВЕК у ПРЕЗЕНТУ или ПОТЕНЦИЈАЛУ.
Везник ДА се може употребљавати и уз презент и уз потенцијал, а везник КАКО - САМО УЗ ПОТЕНЦИЈАЛ.
Питања на која се добијају НАМЕРНЕ реченице су РАДИ ЧЕГА? и С КОЈОМ НАМЕРОМ? али је најчешће питање ЗАШТО?, као код узрочних реченица.
Нема забуне када је у НАМЕРНОЈ реченици употребљен ПОТЕНЦИЈАЛ.
Али, због карактеристичног и уобичајеног одговора после питања ЗАШТО? = ЗАТО ШТО што је карактеристично за УЗРОЧНЕ реченице, често долази до грешака.
Да не би долазило до грешака, треба УВЕК КОРИСТИТИ израз С НАМЕРОМ испред НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ. Само ако је реченица НАМЕРНА, њена садржина ће се без икаквих измена и прилагођавања слагати са њим:
УЧИЛИ СМО МНОГО (С НАМЕРОМ) ДА ПОЛОЖИМО ПРИЈЕМНИ ИСПИТ.
или
ИЗАШАО ЈЕ У ГРАД (С НАМЕРОМ) ДА КУПИ НЕКЕ СИТНИЦЕ.
ПОРЕДБЕНЕ
Означавају НАЧИН вршења радње у главној реченици и имају службу ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН.
Ове реченице одговарају на питање КАКО? (се нешто дешава), и као временске, имају своје нијансе у значењу, односно, да ли се са радњом у главној реченици упоређују ПО ЈЕДНАКОСТИ, или се упоређују ПО НЕЈЕДНАКОСТИ:
а) упоређивање ПО ЈЕДНАКОСТИ:
ЈЕДВА СЕ КРЕЋЕ КАО ДА ИДЕ БОЛЕСТАН ЧОВЕК.
НА ИСПИТУ ЈЕ ПРОШЛА КАКО ЈЕ И ОЧЕКИВАЛА.
б) упоређивање ПО НЕЈЕДНАКОСТИ:
НО
НА ИСПИТУ ЈЕ БИЛО ТЕЖЕ ШТО СМО ОЧЕКИВАЛИ.
НЕГО
НО
ВИШЕ СЕ УМОРИО РЕШАВАЈУЋИ ЗАДАТКЕ ДА ЈЕ ЦЕО ДАН КОПАО.
НЕГО
ВЕЗНИЦИ којима почињу начинске или поредбене реченице су:
а) за поређење по једнакости:
КАО ШТО, КАО ДА, КАКО, КОЛИКО
б) за поређење по неједнакости:
НЕГО ШТО, НЕГО ДА, НО ШТО, НО ДА.
ПРЕГЛЕДНЕ ТАБЕЛЕ
РЕЧЕНИЦЕ
|
|
|
|
|
|
Зависне реченице, an interactive worksheet by BrankaTrifunovic
liveworksheets.com
liveworksheets.com
