ГЛАГОЛИ

Глаголи су променљиве речи које означавају:
 
радњу (читати, трчати, играти се, певати, пливати, копати, учити, причати, ломити, ударати, гребати),

стање (спавати, сањати стајати седети, лежати, осећати се, црвенети се мислити, волети, мрзети, желети) или
​
збивање (дувати, фијукати, грмити, севати, пљускати, кишити, наоблачити се, снежити, вејати, свитати).

Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:

► Неличне 

- не мењају се по лицима (читати, певала, стрпљен, певајући, читавши)

инфинитив - основни глаголски облик који се именује само глаголска радња, а не казује се ништа о времену вршења радње, роду и броју (говорити, причати, ходати, трчати, хтети, ићи, пећи, вући, сећи, плести, јести...)

радни глаголски придев - глаголски облик који се користи за грађење других глаголских облика (писао, јео, читао...)

трпни глаголски придев

глаголски прилог прошли
​
глаголски прилог садашњи

► Личне 

- мењају се по лицима (читам, читао сам, читаћу)

презент - садашње време - глаголски облик који исказује радњу која се дешава у времену говорења (радим, певам, возим...) 
перфекат - прошло време - глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења (видео сам, радио сам, мислио сам...)
футур I - будуће време - глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења (ићи ћу, говорићу, мислићу...)

имперфекат, плусквамперфекат, аорист, футур II, императив, потенцијал


Промена глагола по лицима и временима назива се  Конјугација.
​

ГЛАГОЛСКИ ВИД

Прилози: Школаплус

​Према свршености радње, стања или збивања глаголи се деле на:

► Свршене - означавају завршену радњу

​► Несвршене - означавају радњу која још траје

устати,
бацити,
дати,
доћи,
научити,
одвојити,
појести,
​рећи

устајати,
бацати,
давати,
долазити,
учити,
одвајати,
јести,
​говорити

ГЛАГОЛСКИ РОД

​Према прелазности радње на објекат глаголи се деле на:


► Прелазне - уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога у служби правог објекта (кувати, купати, читати, сећи, бацати певати, ударати, сањати...)
​


​► Непрелазне - уз себе не могу имати меницу у акузативу без предлога (сести, устати, мислити, ићи, успети, личити, лежати, стајати...)


​► Повратне - уз себе имају реч СЕ (играти се, чешљати се, смејати се, умивати се, облачити се...)


​ИНФИНИТИВ

Инфинитив је прост неодређен неличан глаголски облик који служи за грађење неких сложених личних облика глагола. Не разликује РОД, БРОЈ, ни ЛИЦЕ, то је основни облик глагола.

Наставци: -ТИ, -ЋИ, -СТИ
​
Помоћни глагол ЈЕСАМ нема облик инфинитива.

Граматичке основе глагола

Облици глагола добијају се од двеју граматичких основа:
​инфинитивне и презентске
​

​ИНФИНИТИВНА (аористна) основа добија се на два начина:    

I

1) код глагола чији инфинитив се завршава на -ти испред кога стоји самогласник(вокал), одбије се инфинитивни наставак -ти:                                                                                     

писати ,писа- 
   певати, пева-   

II

​2) код глагола чији инфинитив се завршава на -ћи или -сти, одбије се наставак -ох у 1. лицу једнине аориста:

доћи, дођ-(ох), пећи,пек-(ох),итд. 

Аорист можеш запамтити по неким примерима: дођох, видех, победих

ДА ПОНОВИМО

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

​ПРЕЗЕНТ

чита-(мо), пева-(мо), дође-(мо), пече-(мо)…

​Презентска основа може се добити и одбијањем наставка у 2.лицу једнине презента.
Презентска основа види се и у 3.лицу једнине презента због тога што 3. лице једнине презента нема наставак.
​

ФУТУР 

​ПЕРФЕКАТ

РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

Радни глаголски придев је прост неличан глаголски облик који учествује у грађењу неких сложених личних  глаголских облика као што су:
потенцијал, перфекат, плусквамперфекат и футур II.
​Не разликује лица, али разликује сва три граматичка рода у једнини и у множини.

Гради се од:

инфинитивне основе

и наставака
 
о, ла, ло, (мушки, женски, средњи род - једнина)
ли, ле, ла (мушки, женски, средњи род - множина)

видео              видели                                                                  видела            виделе                                                             
​видело            видела  

гледао             гледали                                                              гледала           гледале                                                           
гледало           гледала                                                                                                 

ПРАВОПИС

Писање речце НЕ уз глаголе

Речца НЕ се пише одвојено од глагола, нпр.

Не волим чоколаду са лешником.
Не дам ти своју лутку!
Не крећеш се у правом смеру.

ВАЖНО!

Постоји неколико глагола који се обавезно пишу спојено са речцом НЕ, а они су нећу, немој, немам и нисам, нпр.

Нећу да касним данас.
Немам довољно новца да купим лутку.
Нисам још увек преписао лекцију.

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Не дозволите да вас глаголи нестати, нестајати, негодовати и недостајати преваре! Они се пишу баш овако, а њихови одрични облици се пишу одвојено од одричне речце НЕ, нпр.

Не недостаје ми хладно време, заиста уживам у пролећу.
Не негодујем што морам да учим, јер сам вредан.
​Не нестаје нам интернет, већ ради како треба.

ДА СЕ ПОДСЕТИМО

ВЕЖБА

Вежба за контролни задатак- глаголи


1. Разврстај  дате  глаголе  по  значењу:         
 
трчати, смркавати се, расти, стидети се, певати, јести, плесати, свитати, смејати се, умити се, спавати, ћутати   
радња:__________________________________________________________________
стање: __________________________________________________________________
збивање:_________________________________________________________________
 

2. Одреди прецизно повратне глаголе:
црвенети се, окупати се, руковати се, стидети се, пресвући се, уморити се, растужити се, поздравити се, ругати се, мирити се, умити се
​
Прави: __________________________________________________________________
Неправи: ________________________________________________________________
Узајамно повратни:________________________________________________________
 

3. Одреди глаголски                                    вид:                                     род:
 
                               ПОЋИ    _________________   ____________________
                           ПИСАТИ     _________________    ____________________
               ПРЕПЛИВАВАТИ     _________________   _____________________

4. Одреди  лице, број  и  глаголско  време  следећих  глагола:
 
                          лице                                        број                    глаголско  време      
мислим       ________________         _______________       _______________
посетићеш ________________         _______________       _______________
ушао  је      ________________         ________________       _______________
чујете         ________________         ________________       _______________
пећи  ћемо  _______________           ________________       _______________

5. Подвуци  глаголе  у  следећим  реченицама, препиши  их  и  одреди  им глаголско време.
 
   Пошао  сам  на игралиште. У  даљини  сам  видео  другове. Узимам  лопту  и  шутирам. Сигурно  ћу  добацити до њих..
 
                       глагол                                                     време
_____________________________   __________________________________
_____________________________   __________________________________
_____________________________   __________________________________
​_____________________________   __________________________________
_____________________________   __________________________________

6. Попуни  табелу:
 

7. Глагол   ПРЕНОСИТИ   промени  по  временима  и  лицима  у  једнини  и  множини.
                                                   једнина                        множина 
 
ПРЕЗЕНТ                  ______________________   _____________________ 
ПЕРФЕКАТ              ______________________   _____________________
ФУТУР                       ______________________   _____________________

8.  Одреди глаголске основе         инфинитивна:                   презентска:
                            моћи-              _________________      _____________________     
                          поћи-              __________________      _____________________    
                          урадити-        __________________      _____________________    
                          упасти-           _________________      _____________________    
 
9. Наведена  је  реченица  са  глаголом  у  презенту  у  другом  лицу  множине.
 
Ви  слушате занимљиво предавање о спорту.
 
Напиши  исту  реченицу:
а) са  глаголом  у  перфекту  у  трећем  лицу  множине:
 
________________________________________________________________________
б) са  глаголом  у  футуру  у  првом  лицу  множине:
 
________________________________________________________________________
в) са  глаголом  у  презенту  у  трећем  лицу  једнине  средњег  рода:
 
_______________________________________________________________________

10. Изведи  глаголе  од  именица  и  придева:
 
а) роб -_____________________                     б) крив- _____________________
    јело-_____________________                          туп-    _____________________
    ток-_____________________                            отворен-___________________
    весло- _____________________                      љут-    _____________________