СВЕТИОНИК
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • VI разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VI ГРАМАТИКА >
        • VI ТВОРБА РЕЧИ
        • VI ФОНЕТИКА
        • VI АКЦЕНАТ
        • VI ATРИБУТСКА И ПРЕДИКАТСКА ФУНКЦИЈА ИМЕНИЦА
        • VI ВРСТЕ РЕЧИ
        • VI ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
        • VI ГЛАГОЛИ
        • VI РЕЧЕНИЦА
      • VI КЊИЖЕВНОСТ >
        • VI УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ПЛАВА ЗВЕЗДА
            • СЕЛО
            • О, класје моје/Вече
            • РАТАР
            • БРЕЗА, Сергеј Јесењин
            • ПЕСМА О КЕРУШИ
            • СВЕТИ САВА
            • О СВЕТОМ САВИ
            • ПЕПО КРСТА
            • ГРАЧАНИЦА
          • VI ЕПИКА
          • МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
          • ЧУДЕСНА СПРАВА
          • Енциклопедија лоших ђака...
          • Б.Нушић: Часови географије
          • ПУСТОЛОВ
          • Орлови рано лете
          • БУРЕ
          • КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ
          • ЈАБЛАН
          • Лето лепог белца
          • VI Аска и вук
          • БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
          • ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ
          • МОЈИ ИЗУМИ
          • КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
          • ЗОВ ДИВЉИНЕ
          • ПРИЧЕ СТАРОГ ЧАРОБЊАКА
          • ШУМА СТРИБОРОВА
          • МАСЛАЧКОВО ВИНО
          • ВАЊКА
          • ШУМА НА АУТО-ПУТУ
          • СОЦИЈАЛНА ТЕМАТИКА
          • VI ДРАМА >
            • И МИ ТРКУ ЗА КОЊА ИМАМО
            • ИЗБИРАЧИЦА
            • АНАЛФАБЕТА
        • VI НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ...
          • VI ЕПИКА
          • СИРОТО ЖДРЕБЕ
          • МАРКО КРАЉЕВИЋ - циклус >
            • Марко Краљевић и Љутица Богдан
            • Марко Краљевић и Муса Кесеџија
            • Марко Краљевић укида свадбарину
            • Смрт Краљевића Марка
          • СВЕТИ САВА
          • МАЛА ВИЛА
      • VI ПРАВОПИС
      • VI ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
        • 6 АКЦЕНАТ
        • ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
      • VI ВЕЖБЕ
    • VIII разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VIII ГРАМАТИКА >
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII 3 у 1 ЦРВЕНКАПА
        • 8 СИНТАГМЕ
        • VIII СИНТАГМА
        • VIII ПАДЕЖИ
        • VIII ГЛАГОЛИ 1
        • VIII ГЛАГОЛИ 2
        • VIII ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА >
          • Права и неправа значења ГЛАГОЛА
        • VIII ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ВРСТЕ РЕЧИ
        • ВРСТЕ РЕЧИ обнављање
        • VIII СЛУЖБА РЕЧИ
        • VIII КОНГРУЕНЦИЈА
        • 8 ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
        • VIII 1. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII 2. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ФОНЕТИКА
        • ФОНЕТИКА укратко
        • VIII АКЦЕНАТ
        • АКЦЕНАТ
        • VIII РЕЧЕНИЦЕ
        • VIII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
        • VIII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
      • VIII КЊИЖЕВНОСТ >
        • VIII УМЕТНИЧКА >
          • VIII ЛИРИКА >
            • ЂАЧКИ РАСТАНАК
            • ТРУБА М. Настасијевић
            • СВЕТЛИ ГРОБОВИ
            • ОТАЏБИНА
            • ЂУЛИЋИ
            • ПРОЛЕТЊА ПЕСМА
            • МЕСЕЧЕВ СЈАЈ
            • ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ
            • КРИТИКА МЕТАФОРЕ
            • ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА
          • VIII ЕПИКА >
            • МАГИЈА КЊИГЕ, Херман Хесе
            • ПОКОШЕНО ПОЉЕ
            • МАМАЦ
            • ПИСМА, Х.Дајч
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
            • СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ
            • ПИЛИПЕНДА
            • Иво Андрић ДЕЦА
            • ЗБОГОМ МОЈИХ 15 ГОДИНА
            • КОЛУМБАР
            • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
            • VIII СЕОБЕ
          • VIII СВЕТИ САВА
          • VIII КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ
          • VIII СВЕ О ДРАМИ >
            • VIII РОМЕО И ЈУЛИЈА >
              • НОЋ И МАГЛА
              • ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ
              • СУМЊИВО ЛИЦЕ
              • ГРАЂАНИН - ПЛЕМИЋ
              • КО ТО ТАМО ПЕВА
              • VIII КО ТО ТАМО ПЕВА
        • VIII НАРОДНА >
          • VIII О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА
          • УСУД
          • VIII ЛИРИКА >
            • VIII ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
          • VIII ЕПИКА
          • VIII ЛИРСКО-ЕПСКЕ
          • VIII НАРОДНА ПРОЗА
      • VIII СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • VIII ПРАВОПИС
      • VIII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
        • РЕКЛАМА
      • VIII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА 2
  • 5
  • ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ
Шта су глаголи?
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.

Ово сте у  петом разреду научили о глаголима:


ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)


  ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

У српском језику постоји 14 глаголских облика. 

   Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼  личне глаголске облике
☼  неличне глаголске облике

Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу). 

У времена спадају: 
☼  презент 
☼  перфекат
☼  аорист 
☼  имперфекат 
☼  плусквамперфекат
☼  футур I

У начине спадају: 
☼  императиве (заповедни начин)
☼  потенцијал (могући начин)
☼  футур II

Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају: 
☼  инфинитив 
☼  радни глаголски придев
☼  трпни глаголски придев
☼  глаголски прилог садашњи
☼  глаголски прилог прошли

   Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼  просте глаголске облике
☼  сложене глаголске облике

Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол. 

У просте глаголске облике спадају: 
☼  презент 
☼  аорист 
☼  имперфекат 
☼  императив
☼  инфинитив 
☼   радни глаголски придев
☼   трпни глаголски придев
☼   глаголски прилог садашњи
☼  глаголски прилог прошли

Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и  садрже помоћни глагол. 
У сложене глаголске облике спадају: 
☼  перфекат
☼  плусквамперфекат
☼  футур I
☼  потенцијал
☼   футур II

Промена  глагола  РАДИТИ

Презент (садашње време)
1.радим      1.радимо
2.радиш      2.радите
3.ради          3.раде

Перфекат (прошло време)
1.радио сам     1.радили смо
2.радио си         2.радили сте
3.радио је         3.радили су

Аорист (прошло свршено време)
1.радих        1.радисмо
2.ради          2.радисте
3.ради          3.радише

Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах         1.радијасмо
2.радијаше       2.радијасте
3.радијаше       3.радијаху

Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио   1.били смо радили
2.био си радио        2.били сте радили
3.био је радио        3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио       1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио    2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио    3.бејаху (беху) радили

Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити)        1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити)      2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити)         3. радиће (ће радити)

Императив (заповедни начин)
1.   -                  1.радимо
2.ради            2. радите
3.   -                  3.    -

Потенцијал (могући начин)
1.радио бих       1.радили бисмо
2.радио би         2.радили бисте
3.радио би         3.радили би

Футур II (предбудући начин)
1.будем радио   1.будемо радили
2.будеш радио   2.будете радили
3.буде радио       3.буду радили

Инфинитив
радити

Глаголски прилог прошли
радивши
​
Глаголски прилог садашњи
радећи

Радни глаголски прилог
радио

Трпни глаголски придев
рађен
Прилози: Школа плус

АОРИСТ

​Аорист – прост лични глаголски облик

Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то: радњу која се десила након неке друге радње у прошлости радњу која се десила непосредно пре тренутка говора.
​
Аорист се најчешће гради од глагола свршеног вида.

​Примери: урадих, сретох, падох
​

ГРАЂЕЊЕ АОРИСТА

1.​ Код глагола са инфинитивним  наставком -ти, чија се основа завршава самогласником, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци:
​Лице   Једнина                   Множина
1.       -х (урадих)            -смо (урадисмо
2.      -ø (уради)              -сте (урадисте)
3.      -ø (уради)              -ше (урадише) 

2. Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, чија се основа завршава сугласником, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:
Лице       Једнина                             Множина
1.      -ох (падох, испекох)       -осмо (падосмо, испекосмо)
2.      -е (паде, испече)            -осте (падосте, испекосте)
3.      -е (паде, испече)            -оше (падоше, испекоше)

Picture
Picture

​У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).

АОРИСТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

Picture

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
Глагол ВУЋИ (на пример )
ВУКОХ, ВУЧЕ, ВУЧЕ – једнина
ВУКОСМО, ВУКОСТЕ, ВУКОШЕ – множина

ЗНАЧЕЊА АОРИСТА 

Престаде вриска веселе деце. – основно значење аориста 
Опет се све зазелени у крају. – приповедачки, историјски, наративни аорист 
Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреје. – гномски, пословични аорист 
Одох да се играм. – футурски аорист 

ОБРАТИ ПАЖЊУ! 

Разликуј презент и аорист!!! 

Одломак из приповетке „Јаблан” Петра Кочића 

Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бика, па леже крај њег’. Послије дугог, полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. /…/ Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. - Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно-силно одјекују.


​ИМПЕРФЕКАТ

Имперфекат – пређашње несвршено време

Имперфекат је прост личан глаголски облик. Гради се само од глагола несвршеног глаголског вида. Користи се за радњу која је трајала неко време у прошлости, нпр:

 „Мољах је седам дана (имперфекат), али је не умолих (аорист)“.
​

ГРАЂЕЊЕ


Имперфекат се гради од инфинитивне или презентске основе и
тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола):

1. Од инфинитивне основе гради се имперфекат свих глагола код којих се основа завршава самогласником а:
 ​
Лице      Једнина                 Множина
​
1.             -ах                         -асмо

2.            -аше                       -асте

3.            -аше                       -аху

Крајњи самогласник а из инфинитивне

основе сажима се са почетним а
 
из наставка за облик у једно

дуго ā: орāх, држāх, певāх итд.

(сажимање вокала)

​2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.

а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником, имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
Лице      Једнина       Множина
1.            -ијāх           -ијāсмо
2.           -ијāше        -ијāсте
3.           -ијāше        -ијāху 
тресијах (инфинитивна-аористна основа: трес-ох, презентска основа тресе-мо, окрњена презентска основа: трес-), 
плетијах (инфинитивна-аористна основа: плет-ох, презентска основа плете-мо, окрњена презентска основа: плет-), итд.

​б) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а, имперфекат се гради додавањем додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
Лице    Једнина        Множина
1.              -āх                -āсмо
2.             -āше             -āсте
3.             -āше             -āху 
ношах (инфинитивна основа: носи-ти, презентска основа носи-мо, окрњена презентска основа: нос-), 
чујах (инфинитивна основа: чу-ти, презентска основа чује-мо, окрњена презентска основа: чуј-)

ТРОЈАКИ НАСТАВЦИ ЗА ГРАДЊУ


1.л.јдн.


2.л.јдн.


3.л.јдн.

1.л.мн.


2.л.мн.


3.л.мн.

Picture
Picture

Присутна је АСИМИЛАЦИЈА или САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА (вокала) А. Само када су у питању наставци прве групе, тј. када се инфинитивна основа завршава самогласником А

Picture

​Очито је да са наставцима друге групе због Ј долази до – ЈОТОВАЊА. У питању је окрњена презентска основа.

Picture

Овде долази до СИБИЛАРИЗАЦИЈЕ.код глагола који се у инфинитиву завршавају наставком –ЋИ. Инфинитивна основа завршава се сугласником К. иза којег следи вокал И.


​​И у подгрупи глагола, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и због слабог положаја прешао у глас ј): ношах, вожах, грађах итд.
До јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у: 
брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-), 
тоњах
 (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).
Трећи наставак за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити, нашавши се између два вокала.

Примери глагола у имперфекту

​​Глагол певати (инфини-
​тивна основа: пева-):
Лице          Једнина               Множина
1.                   певах                   певасмо

2.                 певаше                  певасте

3.                 певаше                  певаху
​


​Глагол чути (инфинитив-
​на основа: чу-):
Лице         Једнина                Множина
1.                   чујах                    чујасмо

2.                чујаше                    чујасте

3.               чујаше                     чујаху

​Глагол плести (инфини-
​тивна основа: плет-):
Лице        Једнина                Множина
1.               плетијах              плетијасмо

2.             плетијаше             плетијасте

3.             плетијаше              плетијаху



АРХАИЧНОСТ ИМПЕРФЕКТА И АОРИСТА
​

Имперфекат се данас ретко користи и налази се углавном у књижевним делима. Као и аорист, све се мање користе, али то не значи да не треба да нису правилни глаголски облици.
Потребни су нам да бисмо разумели неке књижевне текстове.
Пример:
Куће и кућишта ЗАБОРАВИШЕ.
​(„Сеобе”, Милош Црњански)
Често се користе у фразеологизмима, нарочито аорист глагола ОТИЋИ (отидох) и РЕЋИ (рекох).


​АОРИСТ ИЛИ ИМПЕРФЕКАТ? 


Погледај пример:
Пред њим и око њега ЛЕЖАХУ Турци.
Размисли да ли је реч о аористу или имперфекту.
Наравно, зачкољица је у глаголском виду глагола ЛЕЖАТИ – несвршени трајни глагол.
АОРИСТ – од свршених глагола (најчешће)
ИМПЕРФЕКАТ – од несвршених глагола

​Покушај да одредиш да ли је у следећим примерима реч о аористу или имперфекту! ПРОЧИТАХ, ПИСАХ, БИХ, ВЕРОВАХ, ПОГОДИХ, БЕЈАХ, ЧИТАХ, ПОТПИСАХ

ИМПЕРФЕКАТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

БИТИ

БЕЈАХ, БЕХ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАСМО, БЕСМО
БЕЈАСТЕ, БЕСТЕ
БЕЈАХУ, БЕХУ
На следећем часу видећете да нам имперфекат помоћног глагола БИТИ треба за грађење – плусквамперфекта.

ХТЕТИ
ХОЋАХ         ХОЋАСМО
ХОЋАШЕ             ХОЋАСТЕ
ХОЋАШЕ                   ХОЋАХУ

Сети се: зашто не и помоћни глагол ЈЕСАМ?
​

​ЗАШТО?

ВЕЖБА

1. Где то _________? (бити + имперфекат)
2. Ми _____________ без вас. (отићи + аорист)
3. Два лоша _____________ Милоша. (убити + аорист) > пословички, гномски аорист 4. Нисам знала те _________ да питам. (решити + аорист)
5. Како ______________ Вуково село? (звати се + имперфект)
6. Ја __________ у продавницу. (отићи + аорист)
7. Мама ми __________ да ће данас бити сунца. (рећи + аорист)
​8. Баш ___ лепо ми ______________. (испричати се + аорист)


​ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

Плусквамперфекат – сложен личан глаголски облик

Плусквамперфекат или давно прошло време (од латинског plus quam perfectum »више од прошлог«) је прошло време које постоји у већини индоевропских језика. Користи се да опише догађај који се десио пре неке друге прошле радње.
Давно прошло време у српском језику.
Постоје два начина грађења овог времена у српском језику.


ГРАЂЕЊЕ
​

​1. Од облика перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.
Лице        Једнина              Множина

1.     сам био даровао  смо били даровали


2.       си био даровао  сте били даровали

​
3.       је био даровао    су били даровали

​2. (ређе) Од облика имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.​
Лице          Једнина           Множина

1.             бејах/бех         бејасмо/бесмо                      даровао             даровали
   
2.          бејаше/беше         бејасте/бесте
                даровао                 даровали

3.          бејаше/беше          бејаху/беху
                  даровао               ​ даровали

Picture
Picture

ДА ЗАКЉУЧИМО!
Плусквамперфекат има:

ЛИЦЕ – прво, друго и треће
БРОЈ – једнина и множина
​РОД – мушки, женски и средњи род

              АКТИВ          И         ПАСИВ

Ја сам био писао писмо. / Писмо је било                                                     писано.
Ја бејах писао писмо. / Писмо бејаше                                                          писано.

VI  ГЛАГОЛИ, вежба
1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________.  Разврстај 
   дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
    _______________________________________________________________________     
    _______________________________________________________________________ 
2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род. 
                                                       вид                                               род
ОТИЋИ                 ___________________________  ______________________________ 
САЊАТИ              ___________________________  ______________________________ 
ПРЕРТЧАВАТИ   ___________________________  ______________________________ 
3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
    ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
     __________________________________________________________________________  
4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
    __________________________________________________________________________ 
5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
    __________________________________________________________________________ 
6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
    ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
    ______________________________________________________________________ 
    б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
     ДА     НЕ             Заокружи тачан одговор.
7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.    
8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
    КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
   б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________ 
9. Из дате реченице препиши глаголе и одреди им глаголски облик, лице  и број.
     ДОЂИТЕ ОВАМО И ЗАЈЕДНО ЗАПЕВАЈМО!
    __________________________________________________________________________ 
    __________________________________________________________________________ 
10. Дату реченицу напиши правилно :
     ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ. 
     _________________________________________________________________________
11. Императив глагола РЕЋИ у 1. л. множине гласи _____________________________и у 
      њему је извршена гласовна промена ________________________________________ .
12. Глаголски начини су __________________________ и __________________________ .
      Који од њих је прост глаголски облик?_______________________________________ 
13. Наброј неличне глаголске облике:
     _________________________________________________________________________
     _________________________________________________________________________ 
14. Подвуци глаголски облик и одреди му функцију у реченици:
      ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________ 
15. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
      СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________
16.  Глаголски прилог садашњи се гради од _________________________, а глаголски прилог
       прошли од ____________________________  глагола.
17. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
      Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
       __________________________   _______________________   ______________________ 
18. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
      1.л.јед. _____________________                  1.л.мн.________________________
      2. л.јед._____________________                  2.л.мн.________________________
      3.л.јед. _____________________                  3.л.мн.________________________ 
19. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
      Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали. 
      ______________________      лице: __________    род:_________ број: ___________ 
20. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) глаголског прилога садашњег           ______________________________
б) другог лица множине потенцијала   ______________________________ 
в) другог лица једнине императива      ______________________________
Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • VI разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VI ГРАМАТИКА >
        • VI ТВОРБА РЕЧИ
        • VI ФОНЕТИКА
        • VI АКЦЕНАТ
        • VI ATРИБУТСКА И ПРЕДИКАТСКА ФУНКЦИЈА ИМЕНИЦА
        • VI ВРСТЕ РЕЧИ
        • VI ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
        • VI ГЛАГОЛИ
        • VI РЕЧЕНИЦА
      • VI КЊИЖЕВНОСТ >
        • VI УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ПЛАВА ЗВЕЗДА
            • СЕЛО
            • О, класје моје/Вече
            • РАТАР
            • БРЕЗА, Сергеј Јесењин
            • ПЕСМА О КЕРУШИ
            • СВЕТИ САВА
            • О СВЕТОМ САВИ
            • ПЕПО КРСТА
            • ГРАЧАНИЦА
          • VI ЕПИКА
          • МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
          • ЧУДЕСНА СПРАВА
          • Енциклопедија лоших ђака...
          • Б.Нушић: Часови географије
          • ПУСТОЛОВ
          • Орлови рано лете
          • БУРЕ
          • КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ
          • ЈАБЛАН
          • Лето лепог белца
          • VI Аска и вук
          • БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
          • ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ
          • МОЈИ ИЗУМИ
          • КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
          • ЗОВ ДИВЉИНЕ
          • ПРИЧЕ СТАРОГ ЧАРОБЊАКА
          • ШУМА СТРИБОРОВА
          • МАСЛАЧКОВО ВИНО
          • ВАЊКА
          • ШУМА НА АУТО-ПУТУ
          • СОЦИЈАЛНА ТЕМАТИКА
          • VI ДРАМА >
            • И МИ ТРКУ ЗА КОЊА ИМАМО
            • ИЗБИРАЧИЦА
            • АНАЛФАБЕТА
        • VI НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ...
          • VI ЕПИКА
          • СИРОТО ЖДРЕБЕ
          • МАРКО КРАЉЕВИЋ - циклус >
            • Марко Краљевић и Љутица Богдан
            • Марко Краљевић и Муса Кесеџија
            • Марко Краљевић укида свадбарину
            • Смрт Краљевића Марка
          • СВЕТИ САВА
          • МАЛА ВИЛА
      • VI ПРАВОПИС
      • VI ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
        • 6 АКЦЕНАТ
        • ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
      • VI ВЕЖБЕ
    • VIII разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VIII ГРАМАТИКА >
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII 3 у 1 ЦРВЕНКАПА
        • 8 СИНТАГМЕ
        • VIII СИНТАГМА
        • VIII ПАДЕЖИ
        • VIII ГЛАГОЛИ 1
        • VIII ГЛАГОЛИ 2
        • VIII ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА >
          • Права и неправа значења ГЛАГОЛА
        • VIII ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ВРСТЕ РЕЧИ
        • ВРСТЕ РЕЧИ обнављање
        • VIII СЛУЖБА РЕЧИ
        • VIII КОНГРУЕНЦИЈА
        • 8 ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
        • VIII 1. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII 2. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ФОНЕТИКА
        • ФОНЕТИКА укратко
        • VIII АКЦЕНАТ
        • АКЦЕНАТ
        • VIII РЕЧЕНИЦЕ
        • VIII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
        • VIII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
      • VIII КЊИЖЕВНОСТ >
        • VIII УМЕТНИЧКА >
          • VIII ЛИРИКА >
            • ЂАЧКИ РАСТАНАК
            • ТРУБА М. Настасијевић
            • СВЕТЛИ ГРОБОВИ
            • ОТАЏБИНА
            • ЂУЛИЋИ
            • ПРОЛЕТЊА ПЕСМА
            • МЕСЕЧЕВ СЈАЈ
            • ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ
            • КРИТИКА МЕТАФОРЕ
            • ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА
          • VIII ЕПИКА >
            • МАГИЈА КЊИГЕ, Херман Хесе
            • ПОКОШЕНО ПОЉЕ
            • МАМАЦ
            • ПИСМА, Х.Дајч
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
            • СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ
            • ПИЛИПЕНДА
            • Иво Андрић ДЕЦА
            • ЗБОГОМ МОЈИХ 15 ГОДИНА
            • КОЛУМБАР
            • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
            • VIII СЕОБЕ
          • VIII СВЕТИ САВА
          • VIII КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ
          • VIII СВЕ О ДРАМИ >
            • VIII РОМЕО И ЈУЛИЈА >
              • НОЋ И МАГЛА
              • ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ
              • СУМЊИВО ЛИЦЕ
              • ГРАЂАНИН - ПЛЕМИЋ
              • КО ТО ТАМО ПЕВА
              • VIII КО ТО ТАМО ПЕВА
        • VIII НАРОДНА >
          • VIII О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА
          • УСУД
          • VIII ЛИРИКА >
            • VIII ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
          • VIII ЕПИКА
          • VIII ЛИРСКО-ЕПСКЕ
          • VIII НАРОДНА ПРОЗА
      • VIII СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • VIII ПРАВОПИС
      • VIII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
        • РЕКЛАМА
      • VIII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА 2
  • 5
  • ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ