РЕЧЕНИЦА

​Реченица је целовита мисао која у писању почиње великим словом, а завршава се тачком, упитником, узвичником.

Испитује учитељ и драпа се, одговара ђак и драпа се.


​Комуникативна реченица је свака целовита реченица која има свој почетак и крај. У писању се обележава почетним великим словом и неким од знакова интерпункције на крају реченице. Може бити проста или сложена.

Предикатска реченица је целина која је образована помоћу предиката, тј. глагола у личном глаголском облику.

Речи у реченици врше одређену реченичну службу.

ПРЕДИКАТ

Прилози: Зоран Марковић

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ

ПРЕДИКАТ

Предикат је централни реченични члан.
Може да буде:  
ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ                                      ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ
​

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ   

                
Казује шта ради субјекат.
МОРА БИТИ ГЛАГОЛ У ЛИЧНОМ ОБЛИКУ.
 
Пера учи.                        
учи.       
Ко? он, она оно  3. лице једнине 

Пера је учио.              
је учио.  
Ко? он 3. лице једнине мушки род

                                                         ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ                  

Казује нешто о субјекту.

                                                            ИМА ДВА ДЕЛА               

​Пера је ученик.


ГЛАГОЛСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА          +           ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА
            (помоћни глагол)                                 (именска реч – именица, заменица,
                                                                                             придев или број)​

је – помоћни глагол ​

-ученик (именица) 
-леп  (придев)                  
-такав (заменица)          
​-први (број)                                                             

​→ ИМЕНСКЕ           РЕЧИ