"Поход на Мјесец"

Бранко Ћопић
(1915-1984)

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашанима под планином Грмечом. У исто време, његов отац, као војник аустроугарске армије, борио се негде на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против аустроугарских завојевача. Тако су се два брата, налазећи се у две зараћене војске, борили уствари један против другога. Кад му је било четири године, умро му је отац.
Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке, деде Радета и стрица Ниџе.
Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“ коју је, негде у трећем разреду, купио од учитељице. У тој књизи био је описан живот славног шпанског писца Сервантеса, скупа са неколико одломака из његовог романа „Дон Кихот“. 

Следеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука“, па „Доживљаји једне корњаче“. Прво штампано дело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“ 1928. године. Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмисао се као даровит писац и скренуо на себе пажњу књижевне критике; 1939. године је добио награду „Милан Ракић“. Уочи Другог светског рата налазио се у ђачком батаљону у Марибору. У данима априлске катастрофе он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код Мркоњић Града. После тога је отишао у свој родни крај, а кад је планула прва ослободилачка пушка, ступио је у редове устаника и међу њима остао током целе народноослободилачке борбе. Све време рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође познатим књижевником, Скендером Куленовићем.
После рата неко време је био уредник дечијих листова у Београду, а потом почео професионално да се бави књижевношћу. Сматра се једним од највећих дечијих писаца рођених на југословенским просторима.
Окончао је живот трагично 1984. године у Београду.

Picture
Спомен обележје писца
Picture
Споменик писцу испред Музеја у Бања Луци

Дела су му превођена на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, словеначки и мађарски језик. Био је члан САНУ и АНУ БиХ.
Цели радни и животни век након Другог светског рата Бранко Ћопић је провео у Београду, али је често путовао по Југославији и другим европским државама.
За књижевни рад добио је, међу осталим, Награду АВНОЈ-а и Његошеву награду (обе 1972). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих одликовања.

Поход на Мјесец

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

"Поход на Мјесец"
​ Бранко Ћопић
(1915-1984)

Прича из збирке "Башта сљезове боје".
​Књига је подељена у три целине: "Јутра плавог сљеза", "Немирни ратник" и "Дани црвеног сљеза". Има укупно 54 приче.
​Ово дело Ћопић је посветио свом другу из детињства и пријатељу из рата, писцу Зији Диздаревићу.

Књижевни род: епика

Књижевна врста: приповетка

Тема: Неуспео покушај дечака Баје да грабљама дохвати Месец

Време: Између два рата, Михољдан

Место: мало село под Грмечом

Ликови: дечак Баја, дјед Раде, самарџија Петрак, стриц Ниџо, Мајка...

Облици казивања: приповедање у 1. лицу, дијалог

Стилске фигуре:
-поређење ..."кљуцају попут врабаца"...
-персонификација ..."тужне дједове ватре"...
-епитети ..."густа крошња питомог кестена са раскоканим презрелим чаурама"...

​Идеја: радозналост,трагалаштво,маштање-духовна је храна која човеков живот чини пуним и осмишљеним; једноличан,монотон и празан живот гуши човека и убија му душу

Бајина "располућеност"
-мапа-

ШТА СИ НАУЧИО/НАУЧИЛА?