ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Петар Кочић Петар Кочић (1877 – 1916)
Национални борац и предводник поробљеног дела српског народа на почетку 20. века. Истакнути српски писац који је живео и стварао у Босни. Рођен је у селу Змијању код Бањалуке. Студирао је славистику у Бечу. Био је жестоки противник аустријске власти. Заступао је социјалне интересе српских сељака у Босни. Залагао се за: КО ИСКРЕНО И СТРАСНО ЉУБИ ИСТИНУ, СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ, СЛОБОДАН ЈЕ И НЕУСТРАШИВ КАО БОГ, А ПРЕЗРЕН И ГЛАДАН КАО ПАС.
ЗАНИМЉИВОСТ:
Према истраживањима, Давид Штрбац је био стварна личност. Живео је од 1836. до 1906. у селу Мелина на Змијању у некадашњој Босанској Крајини. Ни догађај са јазавцем који се тужи за поједене кукурузе није измишљен. Милан Карановић у студији „Помрле личности Кочићевих приповедака” каже да се хвалио пред људима како му је један велики господин отворио врата, тј. судија кад га је изјурио из суднице. За ту његову хвалу сазнао је Кочић и испитао га о томе подробно. Био је низак и хром у ногу. Штрпци су старином од Уначке Жупе са тромеђе Далмације, Лике и Босанске Крајине из близине родног краја Гаврила Принципа. (Знање.орг)
5:38-13:18 44:00
Давид: мален, низак, сув као грана, лаган као перце, лева нога краћа од десне, гега, светле очи, као у мачке, сед, преко 50 година, мења глас, уме заплакати као мало дијете, залајати као пашче, закукуријекати као пијетао, претвара се да је стидљив, у судницу носи јазавца у врећи…
Давидови лични подаци: -село Мелина, котар Бања Лука, окружје Бања Лука, мисли да је земља Босна, кућни број 47
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ АСТАЛ – сто; БЛЕНТАВ – блесав; ГОСПОЈА – госпођа; ИЗИО – појео; КАБАСТ – гломазан; КУРУЗ – кукуруз; КУВЕТ – снага; ЛУМЕРА – број, цифра; МАРВА – стока; ОКЛЕН СИ – одакле си; ПАЛИГРАП – параграф, члан; РАЗБИРАТИ – разумети; РУЖИТИ – грдити, псовати; СУРУТКА – течност која се издваја из млека после сирења; ВАЛА – хвала; ВАМИЛИЈА – фамилија, породица; ПРОТОКОЛИ – књига у коју се заводе приспеле молбе, дописи и друга пошта; посебна књига у коју се уносе службени подаци, рођени, венчани; ЈАЗО – хипокористик од ЈАЗАВАЦ; ПОЗОВКЕ – позиви; ЈОПЕ’ – опет; УЧЕВНИЈИ – ученији; ДУЉИТИ – дужити; ОГЛОБИТИ – опорезовати, платити много; ПЕТ ФОРИНТИ – врста новца у оно време; ‘ВОЂЕ – овде; ЗАПИСАТО – записано; СВЈЕШТИТИ – научити; СПА’ИЈА – спахија, титула у оно време.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Петар Кочић (1877-1916)
-дело је настало 1904. године
Књижевни род: драма
Књижевна врста: драмска сатира, једночинка
САТИРА, САТИРИЧНО –Књижевно дело у ком се на духовит, подругљив и оштар начин осуђују људске мане и поступци, али и друштво. Давид, главни лик дела, долази у град да би тужио јазавца што му је појео кукуруз. То је само повод да изрази своје незадовољство због тешког живота сељака и народа уопште под аустроугарском влашћу у Босни.
ДРАМА: књижевно дело у стиху или прози, писано у дијалозима и намењено за извођење на позорници.
ХУМОР: духовито казивање. Када хумор постане оштар, он прераста у сати-ру.
ИРОНИЈА: речи уз помоћ ироније добијају супротно значење.
Мото дела (идеја водиља, мисао водиља): Истина, Слобода и Отаџбина
Место радње: судница
Време радње: аустроугарска окупација Босне и Херцеговине
ТЕМА одломка: Давид Штрбац у суду
Облици казивања -(пошто је ово драма) дијалог -монолог: ДАВИД (у себи): Е, мој, синко, зар си ти то сад видио. -опис: наведен у анализи главног лика. приповедање: "Онда сам имо чет'ри козе. З турског суда мирне к'о овчице, а кад заступи окупација, осјетише и оне слободу, бог и убио, па се не дају сносити." Ред казивања: хронолошки са облицима ретроспекције
ИДЕЈА одломка: пишчева жеља да се наруга аустроугарском правосуђу.
ПОРУКЕ одломка: -Сила Бога не моли. -Не бори се шут са рогатим.
Лица Давид Штрбац Судија Писарчић Доктор
Прототип: Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука...
Давид Штрбац – тип мудрог сељака – виталан, бодрог духа – бритког језика; духовит и речит; ироничан, подругљив – изврће поједине речи како би исказао оно што мисли и осећа – прави се наиван и блентав (Е, чекај, блентави Давиде!) – не поштује неправедну власт – бистар, оштроуман, сналажљив, довитљив, досетљив – поносан, непокоран, спреман на одмеравање снаге са представницима царске власти – представник напаћеног сељаштва – истрајан и непомирљив – родољубив и бунтован – пун презира, револтиран – притворно неук и понизан – оличење обесправљеног човека – под маском неукости и шеретлука разобличава мане својих саговорника и власти коју представљају
Сељак Давид Штрбац на духовит и проницљив начин бори се снажним и горким речима против неправде према српском народу у БиХ
Судац – представник судске бирократије – надмен, потцењивачки се односи према српском сељаку – омаловажава и вређа странку – недовољно бистар да разуме алузије и иронију – не уочава нехуман однос царске власти према српским сељацима – однос судије према Давиду: однос аустријских власти према Босни и српском народу
Писарчић – најнижи представник судске бирократије – нема свој став ни понос – вузле једно вузласто – додворава се окупационим властима – говори извештачено – приглуп је јер не разуме прави смисао Давидових речи – однос према Давиду: однарођеност и покушај дистанцирања од српских сељака
Судница – "кућа ђе се ни Бог не прима"
Психолошка, социолошка, језичка и етичка карактеризација ликова – ситуационо портретисање
Језичка карактеризација – дијалектизми, речи из народног говора, – бројне позајмљенице: речи из турског, немачког, арапског, италијанског језика.