ЗИМСКО ЈУТРО

ЗИМСКО ЈУТРО
Војислав Илић
(1860 - 1894)

Рођен је у Београду као син песника Јована Илића. Био је болешљив од детињства и слабо је марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери, Тијаном. Учествовао је као добровољац у бугарском рату 1885.године, 1887 је ступио у службу као коректор Државне Штампарије, а 1892. намештен је за учитеља у српској школи у Турн Северину. Исте године постао је писар министарства унутрашњих дела, а 1893. вицеконзул у Приштини, по његовој жељи да иде на Косово. Међутим, његово слабо здравље га приморава да се врати у Београд где је ускоро и умро.

Прва жена Тијана и деца из првог брака су рано умрли. У другом браку са Зорком рођеном Филиповић имао је једну ћерку. Ћерка Светлана је била удата за Радоја Јовановића, државног саветника, њихова ћерка је академик и лингвиста Милка Ивић.

У животу умногоме је делио судбину других писаца свог времена: често је мењао намештења у Београду и унутрашњости, живео у оскудици, велики део времена проводио у кафани и неуредним, боемским животом још више погоршао своје ионако слабо здравље, због политичких уверења бивао прогањан од власти, и умро млад. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху.

По Јовану Деретићу Илић је у српском песништву извршио оно што је десетак година раније захтевао Светозар Марковић: одлучан раскид с романтизмом. Међутим, његове књижевне тежње само се делимично поклапају с Марковићевим програмом и с реалистичком поетиком. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености. Али, његова поезија, гледана у целини, супротна је духу тенденциозне, прагматичне књижевности за коју се залагао програмски реализам. Својим естетизомом и формализмом Илић је отворио пут друкчијој поезији, поезији којој је пођеднако страна оријентација реалиста на обичну стварност и захтеви идеолога за укључивање књижевности у друштвене и политичке борбе, поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће.

Извор: Wikipedia

ЗАНИМЉИВОСТИ

Војислав Илић, учитељ у Румунији

Неки догађаји из кратког али бурног живота песника Војислава Илића још увек нису довољно познати. Нарочито мало се зна о Илићевом учитељовању у румунском месту Турн Северину. Крајем прошлог века у овом граду је постојала српско-словенска црквено-школска општина и српска основна школа. Наш велики песник отпочео је рад у овој школи у јануару 1892. године и то са великим ентузијазмом и енергијом. То се најбоље види по томе што је већ следећег месеца (фебруара) отворио и вечерњу школу за „македонску момчад“, јер је у овом месту било доста Македонаца. У духу свог национално-пропагандног рада основао је и друштво под именом „Братство Срба и Македонаца“. Велику помоћ и подршку имао је од жене Зорке, па је отворио још једну недељну школу коју су могли похађати сви старији од 12 година. У њој је Илић држао предавања из српске и словенске историје. Али, и поред свих тих значајних активности његов положај у Турн Северину постојао је све тежи, па исте те године, на крају школске године одлази из овог места. У писму од 28. 5. 1892. Николи Пашићу, тадашњем министру иностраних дела, Илић пише:

„Субвенција не долази, акта (Општине) одузета, а у општини крајњи неред – све је то код овдашњих Срба изазвало према мени сумњу, кад се обистини може довести дотле да се од њих оружјем браним.“

Никола Пашић био је предусретљив према Илићу, када је остао без посла, па му је дао плату и за јули и август – по 100 динара колико је примао и преко школске године.

Извор: http://marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=ziveli%20zanimljivo

АСОЦИЈАЦИЈЕ

Да ли волите зиму? Зашто?
Шта вам прво падне на памет када помислите на зиму?
Забележите своје одговоре испод овог текста:

ЗИМА КАО ИНСПИРАЦИЈА

Шта знате о зими као инспирацији уметника?
Да ли сте видели, чули или прочитали нека уметничка дела инспирисана овим годишњим добом?
Истражите и забележите у својим свескама.

Клод Моне

Василије Терзић

Послушај песму у извођењу драмског уметника.

ЗАДАЦИ:

-одредите род и врсту, тему, мотиве
-покушајте да одредите појам описне, дескриптивне песме
-издвојте боје, звуке, покрете у песми
-запазите из колико се целина садржи песма
-издвојте песничке слике
-насловите их
-колико има строфа у песми, колико је стихова у строфи, како се назива таква строфа, колико има слогова у стиховима, има ли риме, која врста риме је заступљена, какав је ритам песме: брз или спор
--пронађите „необичне“ речи у песми и објасните како сте их разумели

ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ
У песми се у строфама нижу слике, једна за другом.
Покушај да их "осликаш" својим речима на виртуелној табли испод.

ВИРТУЕЛНА ТАБЛА

Које стилске фигуре запажаш у песми?
Пронађи епитете, подвуци их, а затим пробај да прочиташ песму без епитета.
Да ли се нешто променило?
Да ли си могао/могла да створиш. замислиш слике без епитета?
Покушај да замениш епитете из песме својим епитетима.

УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ДОМАЋЕГ ЗАДАТКА:
Зимско јутро

Уводни део: Одлике зиме. По чему је зима посебна?

Разрада: Хладноћа зимског јутра. Оштар “мирис” мраза. Где сте: у дому или на отвореном? Како изгледа улица? Да ли има пролазника? Како изгледају? Које боје запажате: улица, небо, природа, трагови у снегу... Описати конкретне детаље, звуке: шкрипу снега под ногама, пуцкетање леда, брујање аутомобила, вриску деце, цвркут ретких птица...

Завршни део: Изразите свој однос према зими и зимском јутру. Посебно дочарајте своја расположења и осећања. Користите епитете, поређења, персонификацију...

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО