​АТРИБУТ

Именички додатак– стоји уз именицу и њу ближе одређује.     
Казује КАКВО је нешто, ЧИЈЕ је нешто, ОД ЧЕГА је нешто…
Атрибут се слаже са именицом уз коју стоји у РОДУ, БРОЈУ и ПАДЕЖУ.

Мали Пера учи. (КАКАВ ЈЕ?)                               Њена свеска је уредна. (ЧИЈА?)
​Мали – мушки род, једнина, номинатив                                                               Њена – женски род, једнина, номинатив        
Пера – мушки род, једнина, номинатив                                                свеска – женски род, једнина, номинатив                      
Купио је другу свеску. (КОЈУ ПО РЕДУ?)
другу – женски род, једнина, акузатив
свеску – женски род, једнина, акузатив

Функцију атрибута могу да имају:
ПРИДЕВИ, ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ, ИМЕНИЦЕ и РЕДНИ БРОЈЕВИ.  

​Може бити реч или скуп речи.

Мали дечак је дошао.    Онај дечак је дошао.      Чули смо цвркут птица.             Пети учесник долази
ПРИДЕВ                        ПРИДЕВСКА ЗАМЕНИЦА                                                      ИМЕНИЦА                РЕДНИ БРОЈ        

Мали дечак је дошао.                 Веома мали дечак је дошао.
  РЕЧ                                            СКУП РЕЧИ                        

ПАЗИ!
​
Када је именица у служби атрибута иза главне речи не мора са главном речи да се слаже у падежу.

кожна торба                                             торба од коже
придев                                                                    именица
(исти род, број и падеж                           (именица и придев не слажу се у падежу:
именица: ж.р,јдн, Н)                                        Н              Г)          

​АПОЗИЦИЈА

Именички додатак– стоји уз именицу и њу ближе одређује.
Казује што и именица само другим речима.

Гледали смо филм о лаву, краљу животиња.         
Пошао је у Париз, град светлости.  

Са именицом уз коју стоји слаже се у РОДУ, БРОЈУ и ПАДЕЖУ.

Пера, мој брат, дошао је у госте. (КО ЈЕ Пера ?)                              Срели смо Перу, мог брата. (КОГ Перу ?) 
Пера – субјекат, мушки род, једнина, номинатив                           Перу – објекат, мушки род, једнина, акузатив
мој брат – апозиција, мушки род, једнина, номинатив                 мог брата – апозиција, мушки род, једнина,                                                                                                                                                       акузатив
ПАЗИ!          

Апозиција се увек одваја запетама.  
Никада није на почетку реченице.
У функцији апозиције може бити именски скуп речи (синтагма) или реч.  

Ана, моја најбоља другарица, донела ми је свеску.         Моја најбоља другарица, Ана, донела ми је свеску.                  СКУП РЕЧИ                                                                        РЕЧ                                                                                           

Прилози: Школаплус