Петар Петровић Његош
(1813 - 1851)
ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сазнај више: Петар Петровић Његош - БИОГРАФИЈА
Више о овом делу можеш сазнати ако послушаш предавања Ненада Гугла, професора Треће београдске гимназије. Препоручујем да погледате његове материјале на адреси:
http://predavanja.com/pod/srpski.html
Требаће вам када будете у средњој школи.
|
|
|
Његошев "Горски вијенац" је књижевно, филозофско и религиозно дело. Због тога је пуно мудрих мисли које су ушле у народ. Можда си и ти чуо неку од сентенци из овог дела, а ниси знао да су у ствари део Његошевог епа. Прочитај издвојене стихове и размисли о њима. Како си их схватио, како би их протумачио?
Његошеве мудролије
Изабери сентенцу по свом броју у дневнику и објасни у својој свесци како си је разумео, које пренесено значење скрива.
1. Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!
2. Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова!
3. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
4. Будале су с очима слијепе које виде, а залуду виде.
5. Вез части и поштења све је ништа. 6. Вјечна зубља, вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи.
7. Врана врани очи не извади!
8. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гнијездо вије.
9. Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа.
10. Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.
11. Ко на брдо ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом.
12. Ко не путује, тај не живи!
13. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
14. Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке.
15. Очи зборе што им срце вели.
16. Плакање је пјесна са сузама!
17. Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
18. Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
19. Славно мрите кад мријет морате!
20. Старо дрво сломи, не исправи!
21. Страх животу каља образ често.
22. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи!
23. Тешко земљи куда прође војска!
24. Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.
25. У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.
26. Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
27. Што је човјек? Као слабо живинче!
28. Што људи хоће, то и вријеме трпи.
Изабери сентенцу по свом броју у дневнику и објасни у својој свесци како си је разумео, које пренесено значење скрива.
1. Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!
2. Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова!
3. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
4. Будале су с очима слијепе које виде, а залуду виде.
5. Вез части и поштења све је ништа. 6. Вјечна зубља, вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи.
7. Врана врани очи не извади!
8. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гнијездо вије.
9. Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа.
10. Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.
11. Ко на брдо ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом.
12. Ко не путује, тај не живи!
13. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
14. Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке.
15. Очи зборе што им срце вели.
16. Плакање је пјесна са сузама!
17. Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
18. Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
19. Славно мрите кад мријет морате!
20. Старо дрво сломи, не исправи!
21. Страх животу каља образ често.
22. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи!
23. Тешко земљи куда прође војска!
24. Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.
25. У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.
26. Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
27. Што је човјек? Као слабо живинче!
28. Што људи хоће, то и вријеме трпи.