СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
SLUŽBA REČI
More presentations from milorad jacimovski
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ говори ко нешто ради или носи неку особину или стање.
ЈАНА учи.
ЈАНА је вредна.
ЈАНА је студент.
ПРЕДИКАТ говори шта ради субјекат, коју особину или стање носи.
Јана УЧИ.
Јана ЈЕ ВРЕДНА.
Јана ЈЕ СТУДЕНТ.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ говори на коме или на чему предикат врши неку радњу, ко „трпи“ радњу. Налази се у ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи.
Ана једе ЈАБУКЕ.
Дао сам АНИ ЦВЕЋЕ.
Пили смо ВОДЕ и СОКА.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ припадају ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи :
ЗА МЕСТО: одговара на питање ГДЕ се врши радња (у школи)
ЗА ВРЕМЕ: КАДА се врши радња (јуче)
ЗА НАЧИН: КАКО се радња врши (лако)
ЗА УЗРОК: ЗАШТО (због галаме)
ЗА КОЛИЧИНУ: КОЛИКО (много)
АТРИБУТ стоји уз именицу и ближе описује КАКВО ЈЕ, ОД ЧЕГА ЈЕ И ЧИЈЕ ЈЕ нешто:
Мама је донела СОЧНИ колач ОД ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА даје додатну информацију о поменутом субјекту:
Никола Тесла, НАШ ВЕЛИКИ НАУЧНИК, рођен је у Смиљану.
Ана Секулић, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ, уписала је гимназију.
СУБЈЕКАТСКИ СКУП чине: АТРИБУТ и АПОЗИЦИЈА.
АТРИБУТ се може наћи и у ОБЈЕКАТСКОМ скупу (Једем СОЧНУ јабуку),
или у ПО (Седим у ТОПЛОЈ соби)...
ПРЕДИКАТСКИ СКУП чине: ОБЈЕКАТ и ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (за место, време, начин, количину, узрок...)
Прилог: Школаплус
МАЛИ ПОДСЕТНИК:ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ
СУБЈЕКАТ
Граматички:
–у номинативу (КО/ШТА?)
Дете се игра.
Игра је занимљива.
***У облику вокатива са значењем номинатива у народним епским песмама, због броја слогова у десетерцу:
Цар Лазаре сједе за вечеру.
Насмеја се Краљевићу Марко.
Логички:
Мени се спава. (датив КОМЕ/ЧЕМУ?)
Маму боли зуб. (акузатив КОГА/ШТА?)
Нема воде. (генитив (КОГА/ЧЕГА? има/нема)
_________________________________________________________________________________________________
ПРЕДИКАТ
Глаголски
Прост (глагол у било ком личном глаголском облику ):
Дете се игра.
Дете се играло.
Дете ће се играти.
Сложен (обавезно уз глеголе непотпуног значења: хтети, моћи, желети, почети...)
Дете је хтело да се игра.
Дете је почело да учи.
Именски
(глагол јесам/бити у личном глаголском облику + именски део предиката):
Милош је добар ђак.
Игра је била занимљива.
Чигра је наша.
Милица је прва.
МАЛИ ПОДСЕТНИК:ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ
СУБЈЕКАТ
Граматички:
–у номинативу (КО/ШТА?)
Дете се игра.
Игра је занимљива.
***У облику вокатива са значењем номинатива у народним епским песмама, због броја слогова у десетерцу:
Цар Лазаре сједе за вечеру.
Насмеја се Краљевићу Марко.
Логички:
Мени се спава. (датив КОМЕ/ЧЕМУ?)
Маму боли зуб. (акузатив КОГА/ШТА?)
Нема воде. (генитив (КОГА/ЧЕГА? има/нема)
_________________________________________________________________________________________________
ПРЕДИКАТ
Глаголски
Прост (глагол у било ком личном глаголском облику ):
Дете се игра.
Дете се играло.
Дете ће се играти.
Сложен (обавезно уз глеголе непотпуног значења: хтети, моћи, желети, почети...)
Дете је хтело да се игра.
Дете је почело да учи.
Именски
(глагол јесам/бити у личном глаголском облику + именски део предиката):
Милош је добар ђак.
Игра је била занимљива.
Чигра је наша.
Милица је прва.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ИМЕНИЧКИ ДОДАЦИ АТРИБУТ какво је што, чије је што
-стоје уз именицу АПОЗИЦИЈА ко је или шта је именица уз коју стоји само другим речима
ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ ОБЈЕКАТ ко/шта трпи радњу
-стоје уз предикат ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ближе одређују глаголску радњу по месту, времену, начину…
Фудбалер Лаза, капитен тима, јуче је донео лопту.
Ат С Ап Пов П О
Зависни реченични чланови, an interactive worksheet by BrankaTrifunovic
liveworksheets.com
liveworksheets.com
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ-вежба
1.У следећим реченицама уочи предикате и подвуци их:
а) Одједном се смркло. б) Петар има бицикл.
в) Петар ставља књигу на сто. г) Ја сам ученик.
2. а) Одреди врсту речи којом је исказан именски део предиката.
Цврца је ученик. ...........................Цврца је наш. ....................................
Цврца је добар. ............................. Цврца је први...................................
б) Препиши скуп речи којим је исказан именски део предиката.
Цврца је мој млађи брат. .................................................................
Цврца је био наш друг. ........................................................................
Цврца ће бити добар ђак. .......................................................................
3. Уочи речи у функцији именског предиката у следећим реченицама и подвуци их:
а) Лаза Цврца је био највеселији. б) Бранислав Нушић је писац.
4. У следећим реченицама пронађи и подвуци предикате и одреди им врсту:
а) Хајдуци су били наш понос. ........................................................................................
б) Путници гледају за њим и крсте се. .............................................................................
в) Чеда Брба долази само недељом међу нас. ..................................................................
г) Станоје Главаш био је најчувенији и најстарији међу хајдуцима. .............................
5. Подвуци субјекат у следећим реченицама и одреди врсту речи којом је исказан:
а) У Прилепу граду краљевао је некада краљ Вукашин Мрњавчевић. .........................
б) Рече и нама Чеда да седнемо. ...........................................
в) Ми ћутимо као заливени. ..........................................
г) Читање је лепо. ..........................................
6. У следећим реченицама уочи субјекат и напиши којом је врстом речи исказан:
а) Ви сте то одлично урадили. ...............................................
б) Ученици вредно раде задатке. ...............................................
в) Двојица играју баскет. ...............................................
г) Пливање је диван спорт. ................................................
д) Црни је изгубио партију. ...............................................
ђ) Није лако трчати. ...............................................
7. Напиши како гласи субјекат у следећим реченицама:
а) Данас сам раније дошла у школу. .........................................
б) Донеси ми, молим те, своју свеску. .........................................
в) Испричао ми је занимљиву причу. .........................................
8.У следећим Нушићевим реченицама субјекат подвуци једном линијом а предикат двема линијама:
а) А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небеских тела кроз васиону.
б)Спира ћути, трепће и гледа у таван.
в)— Спреми се, ти ћеш идућег часа говорити.
г) Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа.
д) Када сам то јутро полазио на испит, мајка ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте, очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме у чело.
1.У следећим реченицама уочи предикате и подвуци их:
а) Одједном се смркло. б) Петар има бицикл.
в) Петар ставља књигу на сто. г) Ја сам ученик.
2. а) Одреди врсту речи којом је исказан именски део предиката.
Цврца је ученик. ...........................Цврца је наш. ....................................
Цврца је добар. ............................. Цврца је први...................................
б) Препиши скуп речи којим је исказан именски део предиката.
Цврца је мој млађи брат. .................................................................
Цврца је био наш друг. ........................................................................
Цврца ће бити добар ђак. .......................................................................
3. Уочи речи у функцији именског предиката у следећим реченицама и подвуци их:
а) Лаза Цврца је био највеселији. б) Бранислав Нушић је писац.
4. У следећим реченицама пронађи и подвуци предикате и одреди им врсту:
а) Хајдуци су били наш понос. ........................................................................................
б) Путници гледају за њим и крсте се. .............................................................................
в) Чеда Брба долази само недељом међу нас. ..................................................................
г) Станоје Главаш био је најчувенији и најстарији међу хајдуцима. .............................
5. Подвуци субјекат у следећим реченицама и одреди врсту речи којом је исказан:
а) У Прилепу граду краљевао је некада краљ Вукашин Мрњавчевић. .........................
б) Рече и нама Чеда да седнемо. ...........................................
в) Ми ћутимо као заливени. ..........................................
г) Читање је лепо. ..........................................
6. У следећим реченицама уочи субјекат и напиши којом је врстом речи исказан:
а) Ви сте то одлично урадили. ...............................................
б) Ученици вредно раде задатке. ...............................................
в) Двојица играју баскет. ...............................................
г) Пливање је диван спорт. ................................................
д) Црни је изгубио партију. ...............................................
ђ) Није лако трчати. ...............................................
7. Напиши како гласи субјекат у следећим реченицама:
а) Данас сам раније дошла у школу. .........................................
б) Донеси ми, молим те, своју свеску. .........................................
в) Испричао ми је занимљиву причу. .........................................
8.У следећим Нушићевим реченицама субјекат подвуци једном линијом а предикат двема линијама:
а) А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небеских тела кроз васиону.
б)Спира ћути, трепће и гледа у таван.
в)— Спреми се, ти ћеш идућег часа говорити.
г) Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа.
д) Када сам то јутро полазио на испит, мајка ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте, очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме у чело.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: ОБЈЕКАТ
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ОБЈЕКАТ
Прави (ближи, директни)
уз прелазне глаголе, без предлога
а) у акузативу (КОГА/ШТА?)
Јеца чита књигу.
б) у генитиву (КОГА/ЧЕГА?)
– деони генитив(који може да се замени акузативом)
Купили смо и књига и оловака.
(꞊ књиге и оловке)
Неправи (даљи, индиректни)
Уз непрелазне, повратне и прелазне глаголе са предлогом – именица (синтагма-скуп речи) у зависном падежу
Зажелели смо се својих другара.
Јеца се начитала занимљивих књига. (генитив)
Пеђи смо дали књигу. (датив)
Мислим на Јецу. (акузатив)
Поносимо се Јецом.(инструментал)
Причамо о Пеђи.(локатив)
__________________________________________________________________________________________________________________________
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ОБЈЕКАТ
Прави (ближи, директни)
уз прелазне глаголе, без предлога
а) у акузативу (КОГА/ШТА?)
Јеца чита књигу.
б) у генитиву (КОГА/ЧЕГА?)
– деони генитив(који може да се замени акузативом)
Купили смо и књига и оловака.
(꞊ књиге и оловке)
Неправи (даљи, индиректни)
Уз непрелазне, повратне и прелазне глаголе са предлогом – именица (синтагма-скуп речи) у зависном падежу
Зажелели смо се својих другара.
Јеца се начитала занимљивих књига. (генитив)
Пеђи смо дали књигу. (датив)
Мислим на Јецу. (акузатив)
Поносимо се Јецом.(инструментал)
Причамо о Пеђи.(локатив)
__________________________________________________________________________________________________________________________
ОБЈЕКАТ, вежба
1. Дате глаголе разврстај на оне
а) уз које стоји прави објекат и на оне
б) уз које стоји неправи објекат:
размишљати, наћи, чезнути, навићи се, јести, пити, захвалити се, најести се, напити се, пећи.
а) Глаголи уз које стоји прави објекат:
б) Глаголи уз које стоји неправи објекат:
2.Користећи глаголе из претходног задатка, смисли и напиши реченицу у којој ћеш употребити прави и неправи објекат.
.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
3. Пажљиво прочитај следеће реченице и подвуци речи у функцији објекта:
а) Пита ме професор, а ја чупкам капут и гледам у таблу.
б) Ми му се сви јављамо и скидамо капе.
в) Свашта смо слушали о хајдуцима.
г) Пресрећу на друму путнике па их пљачкају.
д) Власти их гоне, и трагају за њима.
· Попуни табелу како је започето:
Реч у функцији објекта Врста речи којој припада П/Н објекат
(прави или неправи О)
ме заменица П
капут именица П
у таблу именица Н
4. У следећим одломцима из Нушићеве Аутобиографије подвуци речи у служби (функцији) правог објекта:
а) Северну Америку покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ' часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као аргуменат.
б) Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!
1. Дате глаголе разврстај на оне
а) уз које стоји прави објекат и на оне
б) уз које стоји неправи објекат:
размишљати, наћи, чезнути, навићи се, јести, пити, захвалити се, најести се, напити се, пећи.
а) Глаголи уз које стоји прави објекат:
б) Глаголи уз које стоји неправи објекат:
2.Користећи глаголе из претходног задатка, смисли и напиши реченицу у којој ћеш употребити прави и неправи објекат.
.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
3. Пажљиво прочитај следеће реченице и подвуци речи у функцији објекта:
а) Пита ме професор, а ја чупкам капут и гледам у таблу.
б) Ми му се сви јављамо и скидамо капе.
в) Свашта смо слушали о хајдуцима.
г) Пресрећу на друму путнике па их пљачкају.
д) Власти их гоне, и трагају за њима.
· Попуни табелу како је започето:
Реч у функцији објекта Врста речи којој припада П/Н објекат
(прави или неправи О)
ме заменица П
капут именица П
у таблу именица Н
4. У следећим одломцима из Нушићеве Аутобиографије подвуци речи у служби (функцији) правог објекта:
а) Северну Америку покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ' часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као аргуменат.
б) Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Прилог или именица (именичка синтагма- скуп речи) у зависном падежу. Одређују глаголску радњу по:
месту (ГДЕ?)>
Пеђа нас чека испред школе.
Шетали су парком.
Јеца је отишла кући.
Он је сео на клупу.
Видели су се у школи.
времену (КАД?)>
Срели смо се пре Ускрса.
Видећемо га за Нову годину.
Суботом играмо одбојку.
Распуштамо се у јуну.
мери (КОЛИКО? КОЛИКО ДУГО?>
Учила је целог дана.
Учио је цео дан.
Јеца већ сатима учи.
начину (КАКО?)>
Од срца ми је поклонио књигу.
Све је то рекла кроз осмех.
Шапатом су разговарали.
Пеђа увек ради по својој вољи.
узроку (ЗАШТО?)>
Насмејала се због тог питања.
Награђена је за одличан успех.
Својим питањем изазвао је смех.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Прилог или именица (именичка синтагма- скуп речи) у зависном падежу. Одређују глаголску радњу по:
месту (ГДЕ?)>
Пеђа нас чека испред школе.
Шетали су парком.
Јеца је отишла кући.
Он је сео на клупу.
Видели су се у школи.
времену (КАД?)>
Срели смо се пре Ускрса.
Видећемо га за Нову годину.
Суботом играмо одбојку.
Распуштамо се у јуну.
мери (КОЛИКО? КОЛИКО ДУГО?>
Учила је целог дана.
Учио је цео дан.
Јеца већ сатима учи.
начину (КАКО?)>
Од срца ми је поклонио књигу.
Све је то рекла кроз осмех.
Шапатом су разговарали.
Пеђа увек ради по својој вољи.
узроку (ЗАШТО?)>
Насмејала се због тог питања.
Награђена је за одличан успех.
Својим питањем изазвао је смех.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи који имају службу прилошке одредбе :
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ – КАД?
а) Играмо се свакога дана.
б) У среду идемо на излет. ..........................................
в) Четвртком и недељом нема школе. ........................
г) Распуштамо се у јуну. ..............................................
д) Виђам те сваки дан. .............................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО – ГДЕ?
а) У учионици је било врло топло. ...............................
б) Кревети су стајали уза зид. ......................................
в) Газдарица је ушла у собу. .....................................
г) Стајао сам пред школском зградом. ........................
д) Мајка је остала код куће. ...................................
ђ) Тужан сам ходао сивим улицама. ............................
е) Упутио сам се према табли. ..................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН – КАКО?
а) Дечаци су шапатом разговарали. .....................................................
б) Девојчице су поступиле по својој вољи. ...........................................
в) Сви су урадили домаћи задатак на брзину. ........................................
г) Требало је да радимо без журбе. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА УЗРОК – ЗБОГ ЧЕГА?
а) Нисам дошла у школу због болести. ..................................................
б) Он је то рекао из љубави. ................................................................
в) Награду је добила за одличан успех. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА КОЛИЧИНУ И МЕРУ – КОЛИКО?
а) У стању смо да се сатима играмо. ......................................................
б) Зимовање је трајало недељу дана. .....................................................
в) Годинама је чезнуо за кућом. .....................................................
2.Подвученим прилошким одредбама из текста одреди врсту:
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче:
— Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
(Бранко Ћопић, Доживљаји Мачка Тоше)
1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи који имају службу прилошке одредбе :
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ – КАД?
а) Играмо се свакога дана.
б) У среду идемо на излет. ..........................................
в) Четвртком и недељом нема школе. ........................
г) Распуштамо се у јуну. ..............................................
д) Виђам те сваки дан. .............................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО – ГДЕ?
а) У учионици је било врло топло. ...............................
б) Кревети су стајали уза зид. ......................................
в) Газдарица је ушла у собу. .....................................
г) Стајао сам пред школском зградом. ........................
д) Мајка је остала код куће. ...................................
ђ) Тужан сам ходао сивим улицама. ............................
е) Упутио сам се према табли. ..................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН – КАКО?
а) Дечаци су шапатом разговарали. .....................................................
б) Девојчице су поступиле по својој вољи. ...........................................
в) Сви су урадили домаћи задатак на брзину. ........................................
г) Требало је да радимо без журбе. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА УЗРОК – ЗБОГ ЧЕГА?
а) Нисам дошла у школу због болести. ..................................................
б) Он је то рекао из љубави. ................................................................
в) Награду је добила за одличан успех. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА КОЛИЧИНУ И МЕРУ – КОЛИКО?
а) У стању смо да се сатима играмо. ......................................................
б) Зимовање је трајало недељу дана. .....................................................
в) Годинама је чезнуо за кућом. .....................................................
2.Подвученим прилошким одредбама из текста одреди врсту:
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче:
— Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
(Бранко Ћопић, Доживљаји Мачка Тоше)
Именички додаци: атрибут и апозиција
АТРИБУТ
број, заменица, придев, именица (с предлозима или без њих) и скуп речи
један наш мали дечак с качкетом
обала реке – речна обала
риђокоса девојчица – девојчица риђе косе
АПОЗИЦИЈА
Именица или именичка синтагма у истом падежу као именица о којој нешто додатно саопштава. У говору се одваја паузама, а у писању запетама.
Наше паметно дете, ученик петог разреда, воли да чита књиге.
Причамо о књизи, ризници лепоте и мудрости.
АТРИБУТ
број, заменица, придев, именица (с предлозима или без њих) и скуп речи
један наш мали дечак с качкетом
обала реке – речна обала
риђокоса девојчица – девојчица риђе косе
АПОЗИЦИЈА
Именица или именичка синтагма у истом падежу као именица о којој нешто додатно саопштава. У говору се одваја паузама, а у писању запетама.
Наше паметно дете, ученик петог разреда, воли да чита књиге.
Причамо о књизи, ризници лепоте и мудрости.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећој реченици подвуци речи или скупове речи који ближе одређују именице:
У рано зимско јутро, једна мила девојчица с кикицама ставља својим љубимцима суве мрвице хлеба на дрвену даску кухињског прозора.
2.У следећим примерима запази речи које ближе одређују именице и одреди им врсту:
а) Стигли смо у пети разред. .......................................................
б) Дочекала нас је наша директорка. .......................................................
в) Ушли смо у велики хол. .......................................................
г) Послужили су нас тортом од јагода. .......................................................
3.Уместо именицом у зависном падежу, атрибут искажи придевом:
а) чарапе од памука .........................................................................
б) девојчица плавих очију .........................................................................
в) сјај месеца ..........................................................................
г) обала мора ..........................................................................
д) дечак с црним очима .........................................................................
4.У одломку из приче Крилати БелкоГроздане Олујић подвуци атрибуте:
А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.
5.У следећим реченицама из књиге Башта сљезове боје Бранка Ћопића уочи и подвуци апозицију:
а) Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.
б) — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
в) Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку, свом рођаку.
1. У следећој реченици подвуци речи или скупове речи који ближе одређују именице:
У рано зимско јутро, једна мила девојчица с кикицама ставља својим љубимцима суве мрвице хлеба на дрвену даску кухињског прозора.
2.У следећим примерима запази речи које ближе одређују именице и одреди им врсту:
а) Стигли смо у пети разред. .......................................................
б) Дочекала нас је наша директорка. .......................................................
в) Ушли смо у велики хол. .......................................................
г) Послужили су нас тортом од јагода. .......................................................
3.Уместо именицом у зависном падежу, атрибут искажи придевом:
а) чарапе од памука .........................................................................
б) девојчица плавих очију .........................................................................
в) сјај месеца ..........................................................................
г) обала мора ..........................................................................
д) дечак с црним очима .........................................................................
4.У одломку из приче Крилати БелкоГроздане Олујић подвуци атрибуте:
А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.
5.У следећим реченицама из књиге Башта сљезове боје Бранка Ћопића уочи и подвуци апозицију:
а) Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.
б) — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
в) Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку, свом рођаку.
ВЕЖБЕ: служба речи у реченици
ВЕЖБА
1. Подвуци П и одреди му врсту:
Сара лепо игра.
Сара је балерина.
2. Одреди службу речи у реченици:
Марков брат од стрица стално вежба кларинет у музичкој школи.
3. Подвуци С и одреди му врсту:
Новак живи у Монте Карлу. Јелени је досадно.
4. Подвуци прави О:
Једем колаче и пијем сока док мислим о контролном.
5. Подвуци неправи О:
Цица је мами донела ружу.
6. Подвуци АП:
Вања Удовичић, наш познати ватерполиста, постао је министар спорта.
7. Подвуци АТ:
Свилена тробојка Србије поносно се вијори.
8. Препиши реченицу тако да С постане О без промене реда речи:
Дечаци увек победе девојчице у кошарци.
9. Подвуци и прецизно одреди врсту П:
Крајем полугодишта сви су хтели да поправе оцене.
10. Одреди какве су реченице по саставу:
Смејући се, ушао је у учионицу.
Смеје се и улази у учионицу.
Био је ведар и није туговао.
У недељу смо били у Новом Саду.
11. Одреди врсту реченице по комуникативној улози:
Срећан сам.
Срећан сам!
Срећан рођендан!
Поједи чоколаду!
Јеси ли срећан?
1. Подвуци П и одреди му врсту:
Сара лепо игра.
Сара је балерина.
2. Одреди службу речи у реченици:
Марков брат од стрица стално вежба кларинет у музичкој школи.
3. Подвуци С и одреди му врсту:
Новак живи у Монте Карлу. Јелени је досадно.
4. Подвуци прави О:
Једем колаче и пијем сока док мислим о контролном.
5. Подвуци неправи О:
Цица је мами донела ружу.
6. Подвуци АП:
Вања Удовичић, наш познати ватерполиста, постао је министар спорта.
7. Подвуци АТ:
Свилена тробојка Србије поносно се вијори.
8. Препиши реченицу тако да С постане О без промене реда речи:
Дечаци увек победе девојчице у кошарци.
9. Подвуци и прецизно одреди врсту П:
Крајем полугодишта сви су хтели да поправе оцене.
10. Одреди какве су реченице по саставу:
Смејући се, ушао је у учионицу.
Смеје се и улази у учионицу.
Био је ведар и није туговао.
У недељу смо били у Новом Саду.
11. Одреди врсту реченице по комуникативној улози:
Срећан сам.
Срећан сам!
Срећан рођендан!
Поједи чоколаду!
Јеси ли срећан?
