НЕМУШТИ ЈЕЗИК
(српска народна приповетка)
Вук Стефановић Караџић је све српске народне приче, назвао приповеткама. Касније су их научници поделили на бајке, легенде, басне, анегдоте и приповетке (у ужем смислу речи).
Народне приче су тематски и жанровски разноврсне. Делећи народне приче на женске (бајке) и мушке (приповетке, новеле), Вук Стефановић Караџић је рекао да су мушке приповетке "оне у којима нема чудеса, него што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити".
Ово дело Вук Караџић је записао од трговца Грује Механџића (из Сентомаша, данашњи Србобран), током 1829. године док је боравио у Земуну. Сâм је дотеривао језик и стил у народном руху.
Објавио је у књизи Српске народне приповијетке у Бечу 1853.г. у штампарији Јерменског манастира.
Народне приче су тематски и жанровски разноврсне. Делећи народне приче на женске (бајке) и мушке (приповетке, новеле), Вук Стефановић Караџић је рекао да су мушке приповетке "оне у којима нема чудеса, него што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити".
Ово дело Вук Караџић је записао од трговца Грује Механџића (из Сентомаша, данашњи Србобран), током 1829. године док је боравио у Земуну. Сâм је дотеривао језик и стил у народном руху.
Објавио је у књизи Српске народне приповијетке у Бечу 1853.г. у штампарији Јерменског манастира.
Српске народне приповијетке
Скупио их и на свијет издао
Вук Стеф. Караџић
У Бечу
у штампарији Јерменског манастира
1853.
Насловна страна "Српске народне приповијетке", Беч 1853.
Вуков оглас за "Српске народне приповјетке", 1853.
Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао. И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме. Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гђе добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине народа нашега. Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овђе иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (сü пересűлкоţ). Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте у шајну. Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме. За скупљање пренумеранта особито молим ону господу који су ми купили пренумеранте на рјечник. Вријеме пренумерације трајаће до свршетка мјесеца Јунија. Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г. Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландстрассе, ам Хеумаркет Нр. 517 ин Њиен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар.
Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово за сад одгодио, да бих које љетос у Србији које преко пријатеља својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака. У овој ће књизи бити гђекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и потпуњене.
У Бечу о Сретенију 1852.
Вук Стеф. Караџић
Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао. И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме. Као што су пјесме углед језика наше народне поезије, тако ће ове приповијетке бити углед народнога језика у прози. Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гђе добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с великом радости како ради чистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овој струци умотворине народа нашега. Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овђе иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (сü пересűлкоţ). Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте у шајну. Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме. За скупљање пренумеранта особито молим ону господу који су ми купили пренумеранте на рјечник. Вријеме пренумерације трајаће до свршетка мјесеца Јунија. Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г. Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландстрассе, ам Хеумаркет Нр. 517 ин Њиен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар.
Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово за сад одгодио, да бих које љетос у Србији које преко пријатеља својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака. У овој ће књизи бити гђекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и потпуњене.
У Бечу о Сретенију 1852.
Вук Стеф. Караџић
Јернеј Копитар и Вук Караџић
ЈАКОВУ ГРИМУ
Славноме Нијемцу Јакову Гриму:
Предраги и многопоштовани пријатељу,
Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те су се Српске народне пјесме на славу народа Српскога тако разгласиле по свој Европи и по осталоме ученом свијету. Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се виђети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом испуњујем ту жељу. Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и усудио украсити је Вашијем славнијем именом. За мене ће бита особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога.
У Бечу о Мученицима 1853.
Ваш захвални пријатељ
Вук Стефановић Караџић
Славноме Нијемцу Јакову Гриму:
Предраги и многопоштовани пријатељу,
Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те су се Српске народне пјесме на славу народа Српскога тако разгласиле по свој Европи и по осталоме ученом свијету. Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се виђети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом испуњујем ту жељу. Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и усудио украсити је Вашијем славнијем именом. За мене ће бита особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога.
У Бечу о Мученицима 1853.
Ваш захвални пријатељ
Вук Стефановић Караџић
браћа Јаков и Вилхелм Грим
Прочитај народну причу "Немушти језик"
(кликни на линк)
Да ли имаш кућног мезимца? Да ли разумеш његове потребе?
Имаш ли некада осећај да се разумете као да уме да разговара са тобом?
ГЛАВНИ МОТИВ у делу је ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ: говор животиња или немушти језик. Како си разумео појам „немушти језик”?
Ово није једино књижевно дело у којем ликови разумеју језик животиња: да ли су ти позната ова дела?
Имаш ли некада осећај да се разумете као да уме да разговара са тобом?
ГЛАВНИ МОТИВ у делу је ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ: говор животиња или немушти језик. Како си разумео појам „немушти језик”?
Ово није једино књижевно дело у којем ликови разумеју језик животиња: да ли су ти позната ова дела?
|
|
|
|
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ:
- Сети се основних карактеристика народне књижевности, а посебну пажњу посвети подели народне прозе.
- Наведи поруку ове приповетке.
- Издвој фантастичне, бајковите мотиве из приповетке.
- Издвој реалне мотиве из приповетке.
- Подели приповетку на целине поштујући композиционе целине епског (и драмског) дела.
- Анализирај лик чобанина и његове жене, аргументујући сваку особину примером из приповетке.
Мање познате речи
БЛАГО (…крену благо кући.) – драгоцености, богатство
ЗАИШТЕТИ – тражити
ИЗБАВИТИ – спасити, помоћи
КУРЈАК – вук
ЛАСНО – лако
ЛИЦЕМ НА БОЖИЋ – уочи Божића
МРС – храна која у себи садржи масноће (месо, сланина, млечни производи)
ОПРАВИТИ СЕ – спремити се
ПОДАТИ – дати
С ОТИМ БЛАГОМ – с тим благом
САЛАШ – пољско имање изван села с кућом и економским зградама
СВАБИТИ – намамити, привући животиње
ТИЦЕ – птице
ШИЉЕЖЕ – јагње старо годину дана
Ово дело до самог краја наводи на размишљање.
Пронађи контрасте у делу и забележи их.
Обрати пажњу како је народни приповедач представио односе мушкараца и жена у прошлости. Да ли чобанови поступци и особине имају оправдања?!
Слична питања покрећу и нека друга дела народне књижевности: „Змија младожења”, „Баш-челик”...
Дело одликује занимљив стил и бројни интересантни изрази.
Размисли о глаголу ЗАПОЖАРИТИ или исказу: ЗМИЈА ПИШТИ.
Повежи ПОРУКЕ овог дела са народним умотворинама.
Мање познате речи
БЛАГО (…крену благо кући.) – драгоцености, богатство
ЗАИШТЕТИ – тражити
ИЗБАВИТИ – спасити, помоћи
КУРЈАК – вук
ЛАСНО – лако
ЛИЦЕМ НА БОЖИЋ – уочи Божића
МРС – храна која у себи садржи масноће (месо, сланина, млечни производи)
ОПРАВИТИ СЕ – спремити се
ПОДАТИ – дати
С ОТИМ БЛАГОМ – с тим благом
САЛАШ – пољско имање изван села с кућом и економским зградама
СВАБИТИ – намамити, привући животиње
ТИЦЕ – птице
ШИЉЕЖЕ – јагње старо годину дана
Ово дело до самог краја наводи на размишљање.
Пронађи контрасте у делу и забележи их.
Обрати пажњу како је народни приповедач представио односе мушкараца и жена у прошлости. Да ли чобанови поступци и особине имају оправдања?!
Слична питања покрећу и нека друга дела народне књижевности: „Змија младожења”, „Баш-челик”...
Дело одликује занимљив стил и бројни интересантни изрази.
Размисли о глаголу ЗАПОЖАРИТИ или исказу: ЗМИЈА ПИШТИ.
Повежи ПОРУКЕ овог дела са народним умотворинама.
РАЗМИСЛИ
Замисли да игром случаја добијеш немушти језик. Шта би са њим?
Размисли и спреми се да образложиш своје мишљење у домаћем задатку на тему:
Немушти језик – предност или невоља.
Замисли да игром случаја добијеш немушти језик. Шта би са њим?
Размисли и спреми се да образложиш своје мишљење у домаћем задатку на тему:
Немушти језик – предност или невоља.