СВЕТИОНИК
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • VI разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VI ГРАМАТИКА >
        • VI ТВОРБА РЕЧИ
        • VI ФОНЕТИКА
        • VI АКЦЕНАТ
        • VI ATРИБУТСКА И ПРЕДИКАТСКА ФУНКЦИЈА ИМЕНИЦА
        • VI ВРСТЕ РЕЧИ
        • VI ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
        • VI ГЛАГОЛИ
        • VI РЕЧЕНИЦА
      • VI КЊИЖЕВНОСТ >
        • VI УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ПЛАВА ЗВЕЗДА
            • СЕЛО
            • О, класје моје/Вече
            • РАТАР
            • БРЕЗА, Сергеј Јесењин
            • ПЕСМА О КЕРУШИ
            • СВЕТИ САВА
            • О СВЕТОМ САВИ
            • ПЕПО КРСТА
            • ГРАЧАНИЦА
          • VI ЕПИКА
          • МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
          • ЧУДЕСНА СПРАВА
          • Енциклопедија лоших ђака...
          • Б.Нушић: Часови географије
          • ПУСТОЛОВ
          • Орлови рано лете
          • БУРЕ
          • КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ
          • ЈАБЛАН
          • Лето лепог белца
          • VI Аска и вук
          • БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
          • ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ
          • МОЈИ ИЗУМИ
          • КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
          • ЗОВ ДИВЉИНЕ
          • ПРИЧЕ СТАРОГ ЧАРОБЊАКА
          • ШУМА СТРИБОРОВА
          • МАСЛАЧКОВО ВИНО
          • ВАЊКА
          • ШУМА НА АУТО-ПУТУ
          • СОЦИЈАЛНА ТЕМАТИКА
          • VI ДРАМА >
            • И МИ ТРКУ ЗА КОЊА ИМАМО
            • ИЗБИРАЧИЦА
            • АНАЛФАБЕТА
        • VI НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ...
          • VI ЕПИКА
          • СИРОТО ЖДРЕБЕ
          • МАРКО КРАЉЕВИЋ - циклус >
            • Марко Краљевић и Љутица Богдан
            • Марко Краљевић и Муса Кесеџија
            • Марко Краљевић укида свадбарину
            • Смрт Краљевића Марка
          • СВЕТИ САВА
          • МАЛА ВИЛА
      • VI ПРАВОПИС
      • VI ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
        • 6 АКЦЕНАТ
        • ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
      • VI ВЕЖБЕ
    • VIII разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VIII ГРАМАТИКА >
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII 3 у 1 ЦРВЕНКАПА
        • 8 СИНТАГМЕ
        • VIII СИНТАГМА
        • VIII ПАДЕЖИ
        • VIII ГЛАГОЛИ 1
        • VIII ГЛАГОЛИ 2
        • VIII ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА >
          • Права и неправа значења ГЛАГОЛА
        • VIII ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ВРСТЕ РЕЧИ
        • ВРСТЕ РЕЧИ обнављање
        • VIII СЛУЖБА РЕЧИ
        • VIII КОНГРУЕНЦИЈА
        • 8 ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
        • VIII 1. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII 2. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ФОНЕТИКА
        • ФОНЕТИКА укратко
        • VIII АКЦЕНАТ
        • АКЦЕНАТ
        • VIII РЕЧЕНИЦЕ
        • VIII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
        • VIII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
      • VIII КЊИЖЕВНОСТ >
        • VIII УМЕТНИЧКА >
          • VIII ЛИРИКА >
            • ЂАЧКИ РАСТАНАК
            • ТРУБА М. Настасијевић
            • СВЕТЛИ ГРОБОВИ
            • ОТАЏБИНА
            • ЂУЛИЋИ
            • ПРОЛЕТЊА ПЕСМА
            • МЕСЕЧЕВ СЈАЈ
            • ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ
            • КРИТИКА МЕТАФОРЕ
            • ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА
          • VIII ЕПИКА >
            • МАГИЈА КЊИГЕ, Херман Хесе
            • ПОКОШЕНО ПОЉЕ
            • МАМАЦ
            • ПИСМА, Х.Дајч
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
            • СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ
            • ПИЛИПЕНДА
            • Иво Андрић ДЕЦА
            • ЗБОГОМ МОЈИХ 15 ГОДИНА
            • КОЛУМБАР
            • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
            • VIII СЕОБЕ
          • VIII СВЕТИ САВА
          • VIII КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ
          • VIII СВЕ О ДРАМИ >
            • VIII РОМЕО И ЈУЛИЈА >
              • НОЋ И МАГЛА
              • ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ
              • СУМЊИВО ЛИЦЕ
              • ГРАЂАНИН - ПЛЕМИЋ
              • КО ТО ТАМО ПЕВА
              • VIII КО ТО ТАМО ПЕВА
        • VIII НАРОДНА >
          • VIII О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА
          • УСУД
          • VIII ЛИРИКА >
            • VIII ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
          • VIII ЕПИКА
          • VIII ЛИРСКО-ЕПСКЕ
          • VIII НАРОДНА ПРОЗА
      • VIII СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • VIII ПРАВОПИС
      • VIII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
        • РЕКЛАМА
      • VIII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА 2
  • 5
  • ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ

Конгруенција
 
Да ли је правилно рећи:

Мој мама и татама је отишла у куповини.

Шта у претходној реченици није у реду?

Моји мама и тата су отишли у куповину.

Конгруенција је слагање променљивих речи (придева, придевских заменица, глагола и променљивих бројева) са именицом или именичком заменицом уз коју стоје.


Те речи слажу се у свим елементима који су им заједнички, тј. у истом су:
-роду,
-броју,
-лицу и
-
падежу (уколико се мењају по падежима).

Назив потиче од латинске речи
congruentia = „слагање”, „подударност”

Када се посматрају речи у оквиру реченице или синтагме, може се уочити да постоје:
-речи које контролишу слагање (именица - контролор конгруенције)
-речи које се слажу (придев, придевска заменица, глагол, променљиви број)
-категорије у којима се врши слагање - конгруентне категорије (род, број, падеж, лице)

Реч која контролише слагање је именица и она одређује које ће се речи слагати, па се зато назива контролор конгруенције.

Реч која се слаже  назива се конгруентна реч.
-именица и придев, придевска заменица или број слажу се у роду, броју и падежу,
-а именица и глагол у роду, броју и лицу.

Граматичке категорије које учествују у конгруенцији називају се конгруентне категорије.

Конгруенција придева

1. Придеви, придевске заменице и придевске синтагме у служби атрибута слажу се са именицом, као главном речју у синтагми, у роду, броју и падежу, на пример:

– Весела Уна воли веселе песме.

Овде је:

– весела – придев у служби атрибута,

– Уна – именица као главна реч у именичкој синтагми,

– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (номинатив);


– веселе – придев у служби атрибута,

– песме – именица као главна реч у именичкој синтагми,

– слагање у роду (женски), броју (множина) и падежу (акузатив).


2. Придеви, придевске заменице и придевске синтагме у служби именског дела предиката слажу се са именицом (или именичком синтагмом) у служби субјекта у роду, броју и падежу, на пример:

– Његов џемпер је нов.

Овде је:

– његов – придевска заменица у служби атрибута у именичкој синтагми,

– џемпер – именица као главна реч именичке синтагме у служби субјекта,

– је – помоћни глагол јесам као део именског предиката,

– нов – придев у служби именског дела предиката,

– слагање у роду (мушки), броју (једнина) и падежу (номинатив).


Конгруенција глагола

Сваки глагол у служби предиката слаже се са именицом или личном заменицом у служби субјекта у роду, броју и лицу, на пример:

– Јелена је отпутовала.

Овде је:

– Јелена – именица у служби субјекта,

– је отпутовала – глагол (у облику перфекта) у служби предиката,

– слагање у роду (женски), броју (једнина) и лицу (треће).

Када у једној реченици има више субјеката средњег или различитог рода, употребљава се глагол у облику множине мушког рода, на пример:

– Мама и дете су шетали по парку.

– Јелена и Ђорђе су дошли.

– Одело и каиш су купљени у истој продавници.

​Граматичка и семантичка конгруенција

Граматичка конгруенција је слагање именице са граматичким родом
(ОНА ПИЈАНИЦА ЈЕ ПАЛА),
а семантичка конгруенција је слагање именице са природним родом.
(ОНАЈ ПИЈАНИЦА ЈЕ ПАО).

Именице се према граматичком роду, који се одређује на основу њихове промене (типа деклинације), деле на именице мушког, женског и средњег рода. Између граматичког рода именица и пола њима означених особа (природног рода) постоји системска веза, тако да се особе мушког пола означавају именицама мушког, а особе женског пола именицама женског граматичког рода. Млада бића (дете, маче, теле) означавају се именицама средњег граматичког рода јер немају уочљиво развијене одлике мушког/женског пола.

У неким случајевима долази до неслагања између граматичког и природног рода. Именице код којих се та два рода слажу су именице прве врсте (стриц, заова), а именице код којих се та два рода не слажу су именице треће врсте. Оне означавају особе мушког пола (алпиниста, газда, комшија, солиста, старешина, теча, владика, војсковођа итд.), али су именице граматичког женског рода. 

– Онај комшија је дошао. (једнина, семантичка конгруенција – мушки род)

– Оне комшије су дошле. (множина, граматичка конгруенција – женски род)

– Они комшије су дошли. (множина, семантичка конгруенција – мушки род)

Код именица треће врсте које означавају особе и мушког и женског пола (кукавица, муштерија, пијаница, скитница, варалица, ухода и сл.) конгруенција и у једнини и у множини може бити и граматичка и семантичка, мада у множини то није уобичајено, на пример:

– Она варалица је дошла. (једнина, граматичка конгруенција – женски род)

– Онај варалица је дошао. (једнина, семантичка конгруенција – мушки род)

– Оне варалице су дошле. (множина, граматичка конгруенција – женски род)

– Они варалице су дошли. (множина, семантичка конгруенција – мушки род)

Прилози: Зоран Марковић
Прилози: Бранка Бубањ
Picture
Picture

​Конгруенција бројева

1. Редни бројеви у служби атрибута слажу се са именицом као главном речју у синтагми у роду, броју и падежу, на пример:

– Прочитала је трећу књигу.

Овде је:

– трећу – редни број у служби атрибута,

– књигу – именица као главна реч у именичкој синтагми,

– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (акузатив).

2. Редни бројеви у служби именског дела предиката слажу се са именицом (или именичком синтагмом) у служби субјекта у роду, броју и падежу, на пример:

– Њена кућа је друга.

Овде је:

– њена – придевска заменица у служби атрибута у именичкој синтагми,

– кућа – именица као главна реч именичке синтагме у служби субјекта,

– је – помоћни глагол јесам као део именског предиката,

– друга – редни број у служби именског дела предиката,

– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (номинатив).

3. Када је основни број у функцији субјекта, конгруенција је сложена:

а) уз бројеве са један на крају, именица и глагол се употребљавају у једнини, на пример:

– Дошао је двадесет један дечак.

– Прошла је четрдесет једна година.

б) уз бројеве два, три, четири и све сложене бројеве са 2, 3 или 4 на крају, именица је у генитиву једнине, а глагол у облику множине средњег рода кад означавају мушки и средњи род, односно у облику множине женског рода кад означавају женски род, на пример:

– Дошла су двадесет два дечака.

– Прошле су четрдесет три године.

ц) уз бројеве од пет па навише, независно од рода који означавају, глагол је у облику једнине средњег рода, а именица у генитиву множине, на пример:

– Дошло је двадесет седам дечака.

– Прошло је четрдесет девет година.

4. Уз збирне бројеве се обично употребљава глагол у облику једнине средњег рода, а ређе глагол у облику множине мушког рода, на пример:

– Дошло је осамнаесторо деце.

– Дошли су осамнаесторо деце.

5. Уз бројне именице којима се означава неки број мушких особа, део предиката у личном облику је у множини, а део предиката који разликује род се може употребити двојако, на пример:

– Четворица су седела.

– Четворица су седели.


ДА ЗАБЕЛЕЖИМО​

Picture

Конгруенција

​Слагање реченичних чланова (слагање придева и придевских речи са именицом; слагање предиката са субјектом  у лицу, броју и роду)
 
Конгруенција – слагање међусобно синтаксички везаних делова синтагме или реченице
 
– самосталне речи (именице и именичке заменице)
– несамосталне (придеви, придевске заменице, променљиви бројеви и глаголи)
 
Придевске речи су оне које се слажу са именицом:
• придеви;
• придевске заменице;
• редни бројеви;
• број један;
• бројни придеви;
• бројеви два, три (и четири)
• глаголски придеви, радни и трпни (разликују род)
 
– конгруентне граматичке категорије променљивих речи: род, број, падеж, лице
 
Мали људи, које ми зовемо „деца”, имају своје велике болове и дуге патње, које после као мудри и одрасли људи заборављају.
 
– Придеви и придевске речи конгруирају са именицом у роду, броју и падежу
– Глаголи са именицом могу да конгруирају у лицу, роду и броју
 
СЛАГАЊЕ РЕЧИ УЗ БРОЈЕВЕ
– оба слушаоца, седам слушалаца, тридесет један слушалац, шездесет четири слушаоца
– уз основне бројеве 2, 3 и 4 употребљавају се именице у генитиву једнине
– уз бројеве 5, 6 и надаље употребљавају се именице у генитиву множине
 
СЛАГАЊЕ ПАРАЛЕЛНИХ СУБЈЕКАТА
СЛАГАЊЕ ЗБИРНИХ ИМЕНИЦА У СВОЈСТВУ СУБЈЕКТА
КОНГРУЕНЦИЈА ПО ОБЛИКУ И ПО ЗНАЧЕЊУ (граматичка и семантичка конгруенција)

Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • VI разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VI ГРАМАТИКА >
        • VI ТВОРБА РЕЧИ
        • VI ФОНЕТИКА
        • VI АКЦЕНАТ
        • VI ATРИБУТСКА И ПРЕДИКАТСКА ФУНКЦИЈА ИМЕНИЦА
        • VI ВРСТЕ РЕЧИ
        • VI ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
        • VI ГЛАГОЛИ
        • VI РЕЧЕНИЦА
      • VI КЊИЖЕВНОСТ >
        • VI УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ПЛАВА ЗВЕЗДА
            • СЕЛО
            • О, класје моје/Вече
            • РАТАР
            • БРЕЗА, Сергеј Јесењин
            • ПЕСМА О КЕРУШИ
            • СВЕТИ САВА
            • О СВЕТОМ САВИ
            • ПЕПО КРСТА
            • ГРАЧАНИЦА
          • VI ЕПИКА
          • МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
          • ЧУДЕСНА СПРАВА
          • Енциклопедија лоших ђака...
          • Б.Нушић: Часови географије
          • ПУСТОЛОВ
          • Орлови рано лете
          • БУРЕ
          • КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ
          • ЈАБЛАН
          • Лето лепог белца
          • VI Аска и вук
          • БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
          • ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ
          • МОЈИ ИЗУМИ
          • КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
          • ЗОВ ДИВЉИНЕ
          • ПРИЧЕ СТАРОГ ЧАРОБЊАКА
          • ШУМА СТРИБОРОВА
          • МАСЛАЧКОВО ВИНО
          • ВАЊКА
          • ШУМА НА АУТО-ПУТУ
          • СОЦИЈАЛНА ТЕМАТИКА
          • VI ДРАМА >
            • И МИ ТРКУ ЗА КОЊА ИМАМО
            • ИЗБИРАЧИЦА
            • АНАЛФАБЕТА
        • VI НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ >
          • VI ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ...
          • VI ЕПИКА
          • СИРОТО ЖДРЕБЕ
          • МАРКО КРАЉЕВИЋ - циклус >
            • Марко Краљевић и Љутица Богдан
            • Марко Краљевић и Муса Кесеџија
            • Марко Краљевић укида свадбарину
            • Смрт Краљевића Марка
          • СВЕТИ САВА
          • МАЛА ВИЛА
      • VI ПРАВОПИС
      • VI ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА
        • 6 АКЦЕНАТ
        • ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
      • VI ВЕЖБЕ
    • VIII разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • VIII ГРАМАТИКА >
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
        • VIII 3 у 1 ЦРВЕНКАПА
        • 8 СИНТАГМЕ
        • VIII СИНТАГМА
        • VIII ПАДЕЖИ
        • VIII ГЛАГОЛИ 1
        • VIII ГЛАГОЛИ 2
        • VIII ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА >
          • Права и неправа значења ГЛАГОЛА
        • VIII ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ВРСТЕ РЕЧИ
        • ВРСТЕ РЕЧИ обнављање
        • VIII СЛУЖБА РЕЧИ
        • VIII КОНГРУЕНЦИЈА
        • 8 ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
        • VIII 1. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII 2. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
        • VIII ФОНЕТИКА
        • ФОНЕТИКА укратко
        • VIII АКЦЕНАТ
        • АКЦЕНАТ
        • VIII РЕЧЕНИЦЕ
        • VIII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
        • VIII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
      • VIII КЊИЖЕВНОСТ >
        • VIII УМЕТНИЧКА >
          • VIII ЛИРИКА >
            • ЂАЧКИ РАСТАНАК
            • ТРУБА М. Настасијевић
            • СВЕТЛИ ГРОБОВИ
            • ОТАЏБИНА
            • ЂУЛИЋИ
            • ПРОЛЕТЊА ПЕСМА
            • МЕСЕЧЕВ СЈАЈ
            • ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ
            • КРИТИКА МЕТАФОРЕ
            • ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА
          • VIII ЕПИКА >
            • МАГИЈА КЊИГЕ, Херман Хесе
            • ПОКОШЕНО ПОЉЕ
            • МАМАЦ
            • ПИСМА, Х.Дајч
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
            • СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ
            • ПИЛИПЕНДА
            • Иво Андрић ДЕЦА
            • ЗБОГОМ МОЈИХ 15 ГОДИНА
            • КОЛУМБАР
            • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
            • VIII СЕОБЕ
          • VIII СВЕТИ САВА
          • VIII КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ
          • VIII СВЕ О ДРАМИ >
            • VIII РОМЕО И ЈУЛИЈА >
              • НОЋ И МАГЛА
              • ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ
              • СУМЊИВО ЛИЦЕ
              • ГРАЂАНИН - ПЛЕМИЋ
              • КО ТО ТАМО ПЕВА
              • VIII КО ТО ТАМО ПЕВА
        • VIII НАРОДНА >
          • VIII О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА
          • УСУД
          • VIII ЛИРИКА >
            • VIII ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
          • VIII ЕПИКА
          • VIII ЛИРСКО-ЕПСКЕ
          • VIII НАРОДНА ПРОЗА
      • VIII СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • VIII ПРАВОПИС
      • VIII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
        • РЕКЛАМА
      • VIII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • ТАБЛА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
  • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА 2
  • 5
  • ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ