Конгруенција
Да ли је правилно рећи:
Мој мама и татама је отишла у куповини.
Шта у претходној реченици није у реду?
Моји мама и тата су отишли у куповину.
Конгруенција је слагање променљивих речи (придева, придевских заменица, глагола и променљивих бројева) са именицом или именичком заменицом уз коју стоје.
Те речи слажу се у свим елементима који су им заједнички, тј. у истом су:
-роду,
-броју,
-лицу и
-падежу (уколико се мењају по падежима).
Назив потиче од латинске речи
congruentia = „слагање”, „подударност”
Када се посматрају речи у оквиру реченице или синтагме, може се уочити да постоје:
-речи које контролишу слагање (именица - контролор конгруенције)
-речи које се слажу (придев, придевска заменица, глагол, променљиви број)
-категорије у којима се врши слагање - конгруентне категорије (род, број, падеж, лице)
Реч која контролише слагање је именица и она одређује које ће се речи слагати, па се зато назива контролор конгруенције.
Реч која се слаже назива се конгруентна реч.
-именица и придев, придевска заменица или број слажу се у роду, броју и падежу,
-а именица и глагол у роду, броју и лицу.
Граматичке категорије које учествују у конгруенцији називају се конгруентне категорије.
Конгруенција придева
1. Придеви, придевске заменице и придевске синтагме у служби атрибута слажу се са именицом, као главном речју у синтагми, у роду, броју и падежу, на пример:
– Весела Уна воли веселе песме.
Овде је:
– весела – придев у служби атрибута,
– Уна – именица као главна реч у именичкој синтагми,
– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (номинатив);
– веселе – придев у служби атрибута,
– песме – именица као главна реч у именичкој синтагми,
– слагање у роду (женски), броју (множина) и падежу (акузатив).
2. Придеви, придевске заменице и придевске синтагме у служби именског дела предиката слажу се са именицом (или именичком синтагмом) у служби субјекта у роду, броју и падежу, на пример:
– Његов џемпер је нов.
Овде је:
– његов – придевска заменица у служби атрибута у именичкој синтагми,
– џемпер – именица као главна реч именичке синтагме у служби субјекта,
– је – помоћни глагол јесам као део именског предиката,
– нов – придев у служби именског дела предиката,
– слагање у роду (мушки), броју (једнина) и падежу (номинатив).
Конгруенција глагола
Сваки глагол у служби предиката слаже се са именицом или личном заменицом у служби субјекта у роду, броју и лицу, на пример:
– Јелена је отпутовала.
Овде је:
– Јелена – именица у служби субјекта,
– је отпутовала – глагол (у облику перфекта) у служби предиката,
– слагање у роду (женски), броју (једнина) и лицу (треће).
Када у једној реченици има више субјеката средњег или различитог рода, употребљава се глагол у облику множине мушког рода, на пример:
– Мама и дете су шетали по парку.
– Јелена и Ђорђе су дошли.
– Одело и каиш су купљени у истој продавници.
Граматичка и семантичка конгруенција
Граматичка конгруенција је слагање именице са граматичким родом
(ОНА ПИЈАНИЦА ЈЕ ПАЛА),
а семантичка конгруенција је слагање именице са природним родом.
(ОНАЈ ПИЈАНИЦА ЈЕ ПАО).
Именице се према граматичком роду, који се одређује на основу њихове промене (типа деклинације), деле на именице мушког, женског и средњег рода. Између граматичког рода именица и пола њима означених особа (природног рода) постоји системска веза, тако да се особе мушког пола означавају именицама мушког, а особе женског пола именицама женског граматичког рода. Млада бића (дете, маче, теле) означавају се именицама средњег граматичког рода јер немају уочљиво развијене одлике мушког/женског пола.
У неким случајевима долази до неслагања између граматичког и природног рода. Именице код којих се та два рода слажу су именице прве врсте (стриц, заова), а именице код којих се та два рода не слажу су именице треће врсте. Оне означавају особе мушког пола (алпиниста, газда, комшија, солиста, старешина, теча, владика, војсковођа итд.), али су именице граматичког женског рода.
– Онај комшија је дошао. (једнина, семантичка конгруенција – мушки род)
– Оне комшије су дошле. (множина, граматичка конгруенција – женски род)
– Они комшије су дошли. (множина, семантичка конгруенција – мушки род)
Код именица треће врсте које означавају особе и мушког и женског пола (кукавица, муштерија, пијаница, скитница, варалица, ухода и сл.) конгруенција и у једнини и у множини може бити и граматичка и семантичка, мада у множини то није уобичајено, на пример:
– Она варалица је дошла. (једнина, граматичка конгруенција – женски род)
– Онај варалица је дошао. (једнина, семантичка конгруенција – мушки род)
– Оне варалице су дошле. (множина, граматичка конгруенција – женски род)
– Они варалице су дошли. (множина, семантичка конгруенција – мушки род)
Прилози: Зоран Марковић
|
|
|
|
|
|
Прилози: Бранка Бубањ
Конгруенција бројева
1. Редни бројеви у служби атрибута слажу се са именицом као главном речју у синтагми у роду, броју и падежу, на пример:
– Прочитала је трећу књигу.
Овде је:
– трећу – редни број у служби атрибута,
– књигу – именица као главна реч у именичкој синтагми,
– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (акузатив).
2. Редни бројеви у служби именског дела предиката слажу се са именицом (или именичком синтагмом) у служби субјекта у роду, броју и падежу, на пример:
– Њена кућа је друга.
Овде је:
– њена – придевска заменица у служби атрибута у именичкој синтагми,
– кућа – именица као главна реч именичке синтагме у служби субјекта,
– је – помоћни глагол јесам као део именског предиката,
– друга – редни број у служби именског дела предиката,
– слагање у роду (женски), броју (једнина) и падежу (номинатив).
3. Када је основни број у функцији субјекта, конгруенција је сложена:
а) уз бројеве са један на крају, именица и глагол се употребљавају у једнини, на пример:
– Дошао је двадесет један дечак.
– Прошла је четрдесет једна година.
б) уз бројеве два, три, четири и све сложене бројеве са 2, 3 или 4 на крају, именица је у генитиву једнине, а глагол у облику множине средњег рода кад означавају мушки и средњи род, односно у облику множине женског рода кад означавају женски род, на пример:
– Дошла су двадесет два дечака.
– Прошле су четрдесет три године.
ц) уз бројеве од пет па навише, независно од рода који означавају, глагол је у облику једнине средњег рода, а именица у генитиву множине, на пример:
– Дошло је двадесет седам дечака.
– Прошло је четрдесет девет година.
4. Уз збирне бројеве се обично употребљава глагол у облику једнине средњег рода, а ређе глагол у облику множине мушког рода, на пример:
– Дошло је осамнаесторо деце.
– Дошли су осамнаесторо деце.
5. Уз бројне именице којима се означава неки број мушких особа, део предиката у личном облику је у множини, а део предиката који разликује род се може употребити двојако, на пример:
– Четворица су седела.
– Четворица су седели.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
