Певам дању, певам ноћу
-Бранко Радичевић-
Бранко Радичевић (1824–1853), један од наших најзначајнијих песника, на рођењу је добио име Алексије. Будући да је живео у време великог повратка вредностима и лепотама нашег народног језика, одлучио је да своје име грчког порекла промени у наше народно име Бранко. Школујући се у Бечу, упознао је Вука Стефановића Караџића, којем је пружио важну подршку у борби за књижевни језик на основама народног језика. Његова песничка збирка „Песме” (1847), испевана језиком народне лирске песме, потврдила је да је могуће створити вредну уметничку поезију на народном језику, па је уз Вукова дела имала велику улогу у прихватању народног језика.
Бранко Радичевић и Мина Караџић
Песник Бранко Радичевић је био добар пријатељ Мининог оца, Вука Стефановића Караџића. Она је често била у друштву очевих пријатеља и утицај тих умних људи на њу и њено стваралаштво је велики. Бранко је за Мину био другачији од осталих, па су постали добри пријатељи. То пријатељство је трајало све до песникове преране смрти.
Неки историчари књижевности и Бранкови биографи тврде да је он све време гајио велике симпатије и љубав према Вуковој ћерки. Сматрају да је та љубав инспирисала песника, те да су многе његове песме написане у том љубавном заносу. Такође, тврде да песник није желео да јој призна своју љубав зато што је имао велико поштовање према њеном оцу, али и зато што је сматрао да није достојан њене љубави будући да потиче из угледне и познате породице.
Боловао је од туберкулозе па је и то био један од разлога због кога није желео да некога везује за себе.
Како кажу, Бранко никада није јавно признао љубав према Мини Караџић већ је то снажно осећање преносио у своје песме. Мина је постала његова муза.
Њој је посветио песму која почиње стиховима „Певам дању, певам ноћу“, а која је пронађена у њеном дневнику као песникова посвета.
После његове смрти Мина је написала текст „Сећање на Бранка“, а у њеној сликарској колекцији се такође налазило неколико његових портрета.
У својим сећањима Мина бележи: „Веселост, нека блага, дјетињска веселост, бјеше уопште поглавита садржина Бранкове нарави”.
Она говори о великом песниковом дару, а посебно о његовом природном и једноставном понашању, које се показало и те Бадње вечери 1849. године, када јој се уписао у споменицу. Док се окренула, каже, а он је већ написао песму – био му је потребан само један трен!
|
|
|
Бранко Радичевић је преминуо 01. јула 1853. године у болници у Бечу и то на рукама Ане, супруге Вука Стефановића Караџића, чији је био велики пријатељ и верни поштовалац и следбеник његове реформе.
Први пут у песми "Ђачки растанак" Бранко исказује жељу да буде сахрањен у Сремским Карловцима. Жеља ће му бити испуњена, али тек 1883. године, када омладина тадашње Србије испуњава песникову жељу и преноси његове земне остатке из Беча на Стражилово, где се и данас налазе, а на споменику су исклесани стихови управо из ове песме:
„Млого хтео, млого започео,
час умрли њега је помео.“
ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ
* Издвој стихове који су на тебе оставили најснажнији утисак и потруди се да објасниш због чега их сматраш посебним.
* Процени колико је песма „певљива”: покушај да је певушиш.
* Објасни како разумеш стихове: Кад си звезда, селе моја, да си међу звездицама, Шта ти мислиш: на основу чега је сестрица упоређена са звездицама?
** Размисли и покушај да одредиш ко то у песми каже: „Певам дању, певам ноћу”.
** Уочи у песми речи са умањеним значењем и подвуци их. Потруди се да објасниш њихову улогу у песми. Каква се осећања изражавају њиховом употребом?
*** Изброј слогове у Радичевићевим стиховима. Прочитај песму наглас и покушај да одредиш где се налази пауза у сваком стиху. Уочи понављања у песми. Какав је ритам песме?
*** Објасни како ти видиш песничку веру у моћ „певања” и песме. Шта песник може, а шта не може? Размисли о томе у чему су песник и песма ипак успели.
Мелодичност песме била је инспирација композитору Корнелију Бати Ковачу да напише музику. Песму је 1977. објавио Југотон.
Сва права задржава званични Youtube канал Zdravko Colic.
ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ
Подсети се… речи са умањеним значењем
Из песме смо издвојили речи са умањеним значењем (селе, земљица, звездица, сестрица) и закључили да оне преносе осећање посебне наклоности – љубави, милоште (миља), драгости.
Такве речи зову се још и деминутиви (умањенице) и углавном се користе са позитивним значењем. Међутим, оне могу да буду и негативно обојене, нарочито када хоћемо да истакнемо лоше особине: писарчић, директорчић, официрчић и др.
Треба да знаш... шта је песничка уметност
Још у античко време људи су високо ценили песнике па су, говорећи о писцима и књижевности, називали ову уметност која се служи речима „песничком уметношћу”.
Речи у књижевном уметничком делу имају посебан звук и значење, чак и онда када сасвим личе на свакодневни говор.
Песници не приповедају, већ просто „певају” посебним песничким језиком. И када приказују свет, и себе, и осећања, и мисли – они то чине стиховима, служећи се ритмом, стварајући посебну мелодију.
Себи су поставили задатак да са мало речи кажу много тога – „да речима буде тесно, а мислима пространо”, како су говорили писци Чехов и Андрић. Песма нас, вероватно због тога, позива на поновно читање, а касније, када је запамтимо и изговоримо, она постаје део нашег живота.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
