ЦИКЛУС НА КОСОВУ
Божур
Милан Ракић
(1876-1938)
Као српски конзул, током боравка на Косову и Метохији, у периоду од 1904. до 1911. године, песник Милан Ракић пише седам родољубивих песама које чине циклус ''На Косову''.
Ове песме су део збирке ''Нове песме'' из 1912. године.
Циклус чине песме:
1. ''Божур''
2. ''Симонида''
3. ''На Газиместану''
4. ''Наслеђе''
5. ''Јефимија''
6. ''Напуштена црква''
7. ''Минаре''
Божур
Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
С тополе, ‘раста, багрема и дуда,
У млазевима златокосим пада
Несуштаствена месечина. Сада,
Над ливадама где трава мирише,
У расцветаним гранама, сврх њива
Које се црне после бујне кише,
Велика душа месечева снива.
Све мирно, тајац. Ћути поље равно
Где некад паде за четама чета…
– Из многе крви изникнуо давно,
Црвен и плав, Косовом божур цвета…
Легенда каже да је овај цвет изникао из крви српских јунака на Косову након Косовског боја.
Расте само на овом подручју, цвета у мају и јуну.
Према веровању, божур је пре Косовског боја био беле боје.
Веровања:
Штити породицу и децу, његов корен привлачи срећу, чува дом од зла.
Ако девојка чезне за младићем, треба само да се окити божуром и одмах ће привући пажњу тог младића.
Божур је симбол срећног и складног брака, зато се убацује у венчани букет.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
