БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ
Стеван Раичковић

Материјал: Школаплус
Материјал: Школа плус

БУРЕ
Исидора Секулић

Прилог: Школаплус

ЛЕТО ЛЕПОГ БЕЛЦА
Вилијам Саројан

ЈАБЛАН
Петар Кочић

СЕДЕФНА РУЖА
Гроздана Олујић

вхите росес - GIFMANIA

БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ
Светозар Ћоровић

Крстовдан (веронаука)

Богојављење (веронаука)

Обичаји и веровања

Пливање за Часни крст

​Шта би пожелео у Богојављенској ноћи?

Богојављенска ноћ
(приповетка)

​БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ - мапа (кликни на наслов испред)

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГ
Вук Стефановић Караџић

материјал: српскисајеленом, slideshare

Светлана Велмар Јанковић УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА

Истраживачки задаци:
​ Пажљиво прочитајте приповетку „Улица Филипа Вишњића“ и дочарајте време о којем се приповеда (Први српски устанак и битка за Лозницу). Образложите значај историјског тренутка за Србе. Сетите се обрађиваних народних песама. Размислите о улози народног певача у тим историјским приликама. Покушајте да дочарате лик Филипа Вишњића. Анализирајте утицај који његово певање има на исход битке. Размислите о значају песме, певања и уметности уопште.

Прочитајте још неку причу из збирке Светлане Велмар Јанковић на следећем линку:

ДОРЋОЛ, Светлана Велмар јанковић
Материјал: Школаплус

Прва љубав
​Бранислав Нушић

Бранислав Нушић (1864–1938), један је од наших најзначајнијих комедиографа. Писао је и трагедије, драме из грађанског живота, приповетке, а посебно су млађој публици омиљена његова дела Аутобиографија и роман Хајдуци, који сте читали прошле године. Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду. Бавио се дипломатским радом, а био је и члан Српске краљевске академије наука (данас САНУ). Најзначајнија дела су му комедије Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник.
Пажљиво прочитајтe одломак из Нушићеве Аутобиографије под насловом „Прва љубав“ и издвојте оно што вас је посебно насмејало и забавило.
Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас?
Образложите свој исказ и поткрепите га при­ме­рима из текста.
На која размишљања вас је ово уметничко дело навело?
Какве је емоције у вама побудило?
Шта вам је измамило осмех на лице?
​Каква су ваша сећања на прву љубав?
​
1.  Којој књижевној врсти припада ово дело?
2.  Које су основне одлике аутобиографије?
3.  Шта је тема „Прве љубави“? Ко су главни јунаци?
4.  Шта вас је насмејало у овом одломку? 
5.  Који период одрастања заузима посебно место у вашем сећању и због чега?
6.  Опишите неки незабораван догађај из тог периода. Дочарајте нам како сте се тад осећали и о чему сте размишљали. Колико су ваша размишљања сада другачија када се присећате тих догађања?
7   Не заборавите да поменете особе које су постале важан део вашег одрастања.
8.  Да ли искреност према себи подразумева искреност и према другоме?
9.  Размислите о значењу изреке: Слабићи не могу бити искрени!

Материјал Школе плус

Пробај и ти у својој свесци да представиш дело мапом ума.

ОЧЕВИ И ОЦИ
Слободан Селенић

Слободан Селенић (Пакрац, 7. јун 1933 — Београд, 27. октобар 1995) је био српски писац и критичар, писао је романе, драме и позоришну критику. Био је дописни члан САНУ и добитник многих награда, између осталих НИН-ове награде 1980. године за роман Пријатељи. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности где је предавао драматургију 20. века.
По његовом истоименом роману и сценарију, 1995. је снимљен филм Убиство с предумишљајем.
У неколико својих романа (Тимор мортис, Писмо глава, Очеви и оци, Убиство с предумишљајем), прати токове самоспознаје и опстанка једне трагичне културе.
                                                                                                                                                                                                    Извор: Wikipedia                                        

ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ

МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА
Анђела Нанети

Материјал: Силвана Јовић
Учитељица Ђурђица Стојков: МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА

НИКОЛА ТЕСЛА

НИКОЛА ТЕСЛА (1856, Смиљан – 1943, Њујорк) Рођен је у Лици, делу Хрватске који је тада припадао Аустроугарској, у српској свештеничкој породици. Студирао је политехнику у Будимпешти, Стразбуру и Паризу. У Америци је живео до краја живота, остваривши се као инжењер, истраживач и научник, али са својом земљом никада није прекидао везу. Његови чувени патенти су: индукциони мотор; систем произвођења, преношења и коришћења наизменичних струја; генератор струја високе фреквенције и напона (то је довело до првих хидроелектрана на Нијагариним водопадима); летелица са вертикалним погоном; пројекат одбрамбеног оружја под називом „зраци смрти”... Све што је радио подредио је човеку и његовом напретку, руководeћи се принципима хуманости.

​


Никола Тесла
МОЈИ ИЗУМИ
(одломак)


​Наши велики научници , Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић , писали су, између осталог, и о свом детињству.
Шта мислиш, због чега су то чинили?
Зашто су нама данас ти текстови занимљиви и важни?
     У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака које би се јутром дизале под облаке, а са заласком сунца враћале са својих хранилишта у тако беспрекорној бојној формацији да би се пред њима могла постидети и ескадрила најбољих модерних авијатичара. У нашој новој кући нисам био ништа друго него заточеник који је кроз прозорске засторе посматрао непознате људе. Био сам толико повучен да бих радије лицем у лице стао пред разјареног лава, но да се сретнем са било којим од оних градских кицоша који су тумарали наоколо. Најтеже ми је било недељом, када сам морао лепо да се обучем и да идем у цркву. Тамо ми се десило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви. Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само једном годишње. Било је то страшно искуство, али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна жена, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом, окружена мноштвом људи. Једне недеље управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама силазила и скочио јој на скут. Он се поцепао уз парајући звук који је био налик на салву испаљену из мускете, коју су испалили неувежбани регрути. Мој отац је побелео од беса. Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икада применио, али се ударца ја скоро и дан-данас сећам. Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви. Практично сам био прогнан док се није десило нешто друго, што ме је искупило у очима јавности.
     Један предузимљив млад трговац основао је ватрогасну бригаду. Купљена су нова ватрогасна кола, набављене униформе и увежбани за рад и параду. На колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно офарбана црвеном и црном бојом. Једног поподнева организована је јавна проба и машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује великом спектаклу. По завршетку свих говора и церемонија издата је команда да се пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у реци и схватио да је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. Ни Архимед који је трчао го кроз Сиракузу и из свег гласа викао „Еурека” није оставио већи утисак од мене. Носили су ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се спремао за вишу школу или Реалну гимазију. У том раздобљу настављали су се моји дечачки напори и подвизи, али и невоље. Између осталог, прочуо сам се као јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље. После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља. На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаде врана, дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас опколише. Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак, од кога сам пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан кад сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.      У школској учионици је било неколико механичких модела који су ме интересовали и усмерили моју пажњу на водене турбине. Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот, може се видети из овог случајног догађаја. Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао. Био сам очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао, а у машти сам замислио велики точак који покрећу ови слапови. Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума.

РАЗГОВОР О ДЕЛУ
*Образложи који је догађај из Теслиног детињства на тебе оставио најјачи утисак. *Опиши како је Тесла доживео пресељење своје породице у Госпић. Шта је оставио у сеоској средини, а како се осећао у новој кући?
**Зашто дечака Теслу, будућег научника, привлачи природа? Како је он посматра, проучава? У каквој вези могу да буду дечја радозналост и каснија велика открића? **Шта се од природе може научити? Шта је Тесла још као дечак научио?
***У ком се догађају, по твом мишљењу, препознаје будући велики научник? Образложи своје мишљење, поткрепи га примерима.

Пронађи у речнику и у енциклопедији речи и појмове које не разумеш и напиши њихова значења.
Твој списак може бити и шири и ужи од овог:
Госпић, формација, ескадрила, авијатичар, застор, кицош, шлеп, скут, салва, мускета, регрут, инстинктивно, Архимед, Еурека, турбине, Нијагарини водопади.

Потражи помоћ на следећим линковима:

РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА

РЕЧНИК СИНОНИМА

Сазнај више о детињству, науци...
1. ПРИЧА О ДЈЕТИЊСТВУ (одломак из писма)

Ово писмо је, на енглеском језику, Тесла пред крај живота упутио девојчици Поли, ћерки југословенског амбасадора у САД, под насловом „Прича о младости коју приповеда старост”, односно „Мачак и гусан”. Оно је, много година касније, објављено као књига под насловом „Прича о дјетињству”, коју је приредио Душан Радовић.

​   Мачак ме је пратио на сваком кораку. Волио ме је и бринуо о мени. [...] Највише се радовао када смо се ваљали по трави. Гризао ме је, чупкао и прео, као у заносу. То своје усхићење преносио је и на мене, па сам и ја почињао да гризем, чупкам и предем. [...] Био је сутон. Помиловао сам свог мачка и тада се догодило чудо од кога сам занијемио. Моја рука изазвала је пљусак праскавих варница, а изнад мачкових леђа створило се поље свјетлости. Отац ми је био врло уман човјек: на свако питање имао је одговор. Али, ова појава била је и за њега нова. Ипак, закључио је да то не може бити ништа друго до електрицитет, онај исти који се јавља и на дрвећу за вријеме олује. Мајка је била опчињена. Рекла ми је: – Престани да се играш с тим мачком, могао би изазвати пожар! А ја сам очаран размишљао: „Није ли и природа једна огромна мачка? Ако јесте, ко њу милује по леђима!” Тада сам имао само три године. Чудо је било велико, али је још веће тек долазило. После овог догађаја Никола Тесла први пут размишља о узроцима настанка електрицитета. Свој живот он касније посвећује истраживању појаве која га је опчинила у детињству (питањем како електрицитет функционише – оним што га је коначно у свету и прославило, а као заметак сазнања јавило се још у раном детињству)! Ако те интересује шта у писму Тесла каже о напраситом гусану и неи-
збежним теткама које напросто „срчу његове образе” кад га пољубе, потра-
жи ову књигу у библиотеци. Твоје уживање употпуниће илустрације Душана Петричића, нашег прослављеног цртача и илустратора.

2. ВЕЛИКИ НАУЧНИЦИ СУ ДОБРИ ПИСЦИ

„Теслино дело Моји проналасци, као и животопис Михајла Пупина Од пашњака до научењака, награђен престижном Пулицеровом наградом, као уосталом, и Мемоари Милутина Миланковића, поседују осведочене литерарне квалитете, потврђујући да су велики научници били и добри писци. У њихово друштво може се уврстити и Михајло Петровић (Мика Алас) са путописом Кроз поларну област и Романом јегуље.”

​ (Васо Милинчевић, Никола Тесла и књижевност)  

3. ТЕСЛА И ЗМАЈ – УМЕТНОСТ И НАУКА СУ ИСТО       

Према сведочанству породице, Тесла је у Америку понео књигу Змајевих песама, збирку народне поезије и свешчицу сопствених стихова. Када је на великој изложби технике у Чикагу 1893. приказивао један од својих изума, флуоресцентно светло – њиме је исписао Змајево име, као илустрацију. Данас се и то може видети у Теслином музеју у Београду.       Тесла је превео у прози четири Змајеве песме: „Тајна љубав”, „Три хајдука”, „Два сна” и „Циганин хвали свога коња”. Амерички писац Р. А. Џонсон, његов пријатељ,преточио их је у стихове и објавио у часопису који је сам уређивао.       За часопис Електрични експериментатор писао је од 1919. аутобиографске записе који су касније објављени под насловом Моји изуми. Тесла је одмалена волео да чита, веома је ценио књижевност и писце, којима се дивио. Био је посебан поштовалац дела Јована Јовановића Змаја и Марка Твена. Марк Твен, његов омиљени писац у детињству, а касније пријатељ, једном приликом је рекао: „Да се Тесла није посветио проналасцима, био би изванредан књижевник”.       Увек је био окружен писцима, композиторима (Сметаном и Дворжаком) и дружио се са уметницима, а не са својим колегама из струке.       

​Великом вајару Ивану Мештровићу Тесла је рекао: „Уметност и наука су исто”.

Опиши један догађај из свог раног детињства.

Имаш ли ти неки свој проналазак? Ако имаш, опиши га и нацртај. Он може да буде прави, или шаљиви – као шашави изум.

Објасни следећу Теслину мисао: „Највећи допринос човечанству дали су људи који су у души остали деца, јер су деца највећи мислиоци.”

Хајде да поразговарамо о мисли да су деца највећи мислиоци.

Зашто је то тако?
​Шта деца  носе у себи, што их чини мислиоцима и ствараоцима?

Photo from Abode of Chaos