ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО
Гроздана Олујић
Бајке су прве приче које деца чују.
Да ли се сећаш своје прве бајке?
Да ли имаш омиљену бајку? Коју?
Зашто је баш та бајка твој избор?
Да ли се сећаш своје прве бајке?
Да ли имаш омиљену бајку? Коју?
Зашто је баш та бајка твој избор?
Истраживачки задаци
1. Прочитај бајку Гроздане Олујић „Звезда у чијим је грудима нешто куцало“.
2. Издвој главне ликове.
3. Објасни због чега су се посвађале звезде. Размисли на који грчки мит који смо помињали на часу те подсећа повод за свађу звезда.
4. Шта закључујеш о изванредној лепоти на основу прочитаног у бајци Гроздане Олујић, као и у народној бајци „Златна јабука и девет пауница“? Каква је судбина изванредно лепих бића?
5. Опиши ноћни језерски амбијент и издвој детаље који су, по твом мишљењу, посебно упечатљиви. Размисли каква је функција описа ноћног амбијента.
6. Како изгледа сусрет Звезде и Чобанина? Шта је очарало Звезду, а шта Чобанина? Да би употпунила/употпунио разумевање и лепоту описаног, пронађи и прочитај мит о Орфеју.
7. Објасни и опиши промене које се догађају Звезди. Како се Чобанин мења?
8. Чега се Звезда одриче да би била са Чобанином? Какав је твој став о њеном избору? Припреми се да на часу аргументујеш своје мишљење.
9. Размисли о упозорењу Звездине Мајке. Шта нам ова бајка говори о љубави? Зашто Чобанинову фрулу могу да чују само они који воле?
10. Упореди своје знање о народној и уметничкој бајци. Размисли и истакни сличности и разлике између та два типа бајки.
11. Издвој најзначајније мотиве у бајци „Звезда у чијим је грудима нешто куцало“.
12. Уколико те ова бајка подстакла и да се ликовно изразиш, нацртај Звезду или Чобанина.
1. Прочитај бајку Гроздане Олујић „Звезда у чијим је грудима нешто куцало“.
2. Издвој главне ликове.
3. Објасни због чега су се посвађале звезде. Размисли на који грчки мит који смо помињали на часу те подсећа повод за свађу звезда.
4. Шта закључујеш о изванредној лепоти на основу прочитаног у бајци Гроздане Олујић, као и у народној бајци „Златна јабука и девет пауница“? Каква је судбина изванредно лепих бића?
5. Опиши ноћни језерски амбијент и издвој детаље који су, по твом мишљењу, посебно упечатљиви. Размисли каква је функција описа ноћног амбијента.
6. Како изгледа сусрет Звезде и Чобанина? Шта је очарало Звезду, а шта Чобанина? Да би употпунила/употпунио разумевање и лепоту описаног, пронађи и прочитај мит о Орфеју.
7. Објасни и опиши промене које се догађају Звезди. Како се Чобанин мења?
8. Чега се Звезда одриче да би била са Чобанином? Какав је твој став о њеном избору? Припреми се да на часу аргументујеш своје мишљење.
9. Размисли о упозорењу Звездине Мајке. Шта нам ова бајка говори о љубави? Зашто Чобанинову фрулу могу да чују само они који воле?
10. Упореди своје знање о народној и уметничкој бајци. Размисли и истакни сличности и разлике између та два типа бајки.
11. Издвој најзначајније мотиве у бајци „Звезда у чијим је грудима нешто куцало“.
12. Уколико те ова бајка подстакла и да се ликовно изразиш, нацртај Звезду или Чобанина.
Материјал: Школа плус
ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Доситеј Обрадовић
Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија
Доситеј Обрадовић (1739–1811) рођен је у Чакову, у темишварском Банату, као Димитрије, како се звао пре замонашења. Врло рано је остао без оба родитеља тако да је бригу о њему преузео рођак који га је исписао из школе и уписао на занат. Доситеј, жељан знања и под утицајем житија светаца, која је волео да чита, бежи у манастир Хопово на Фрушкој Гори. Живео је као монах три године, а онда побегао разочаравши се монашким животом. Пуно је путовао и на тим путовањима се образовао и у наукама усавршавао – историји, реторици, књижевности. После обилажења Грчке, пут га је усмерио на запад. Тамо је научио француски и немачки и што је најважније упознао се са француском, немачком и енглеском филозофијом просвећености. У Србију се вратио у време Првог српског устанка. Учествовао је у политичком, културном, дипломатском животу земље, био саветодавац Карађорђа и пред смрт министар у првој устаничкој влади. Са њим су у Србију стигле и европске просветитељске мисли 18. века. Дела: Живот и прикљученија (додаци) – аутобиографија, Писмо Харалампију (програмски манифест), Совјети здраваго разума, поезија, басне...
Доситеј Обрадовић (1739–1811) рођен је у Чакову, у темишварском Банату, као Димитрије, како се звао пре замонашења. Врло рано је остао без оба родитеља тако да је бригу о њему преузео рођак који га је исписао из школе и уписао на занат. Доситеј, жељан знања и под утицајем житија светаца, која је волео да чита, бежи у манастир Хопово на Фрушкој Гори. Живео је као монах три године, а онда побегао разочаравши се монашким животом. Пуно је путовао и на тим путовањима се образовао и у наукама усавршавао – историји, реторици, књижевности. После обилажења Грчке, пут га је усмерио на запад. Тамо је научио француски и немачки и што је најважније упознао се са француском, немачком и енглеском филозофијом просвећености. У Србију се вратио у време Првог српског устанка. Учествовао је у политичком, културном, дипломатском животу земље, био саветодавац Карађорђа и пред смрт министар у првој устаничкој влади. Са њим су у Србију стигле и европске просветитељске мисли 18. века. Дела: Живот и прикљученија (додаци) – аутобиографија, Писмо Харалампију (програмски манифест), Совјети здраваго разума, поезија, басне...
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО
• Просветитељство од просветити, рационализам, лат. реч ratio=разум
• Филозофи: Рене Декарт, Френсис Бекон, Исак Њутн
• Представници: Русо, Волтер, Дидро, код нас Доситеј Обрадовић
• Најзначајнија стилска епоха после ренесансе
• Трајање: од краја 17. цео18. и половина19.века
Одлике просветитељства: Духовни покрет настао у западној Европи крајем 17. века, а код нас прихваћен у 18. веку. Главни носиоци овог покрета су припадници грађанског сталежа, а подупиру га и поједини владари (Фридрих II, Јосиф II, Катарина). Просвећеност се заснива на поверењу у човека и његов разум, у знање и науку, верује се у стални развитак и напредак. Тада се развијају и многе науке: политичка економија, статистика, социологија, емпиријска психологија.
Просветитељске идеје Доситеја Обрадовића у делу
• ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
- Роман је аутобиографског карактера.
- Аутобиографија састоји из два дела:
1. део- рођење,одлазак у манастир...
2. део- пут по Европи, школовање, поучавање, учитељевање...
- Хтео је да на властитом искуству и примеру покаже сва младалачка несналажења, дилеме и заблуде.
- Испричао је како је упознавао свет, обогаћивао живот “прикљученијима” (авантурама, доживљајима).
- Приказао је како је уз књиге, науку и туђа искуства и савете, коначно нашао прави смисао свог живота.
Први део овог аутобиографског романа је написан у форми дијалога, али са жељом да поучи читаоца и пренесе му многа сазнања до којих је дошао овај учени мудри човек, а други део је написан у такозваној ” епистоларној форми “, то јест у форми писма.
ПРОСВЕТИТЕЉСКЕ ИДЕЈЕ У РОМАНУ:
1. Потребно је учење , а корист књига немерљива .
2. Свака књига има поуке (има их и ова).
3. Идеја о употреби народног језика (славеносербски) .
4. Истиче важност васпитања.
ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА
• ДОЛАЗАК У ХОПОВО
• Сусрет са калуђерима и разбијање мистификације о калуђерима којима плаше децу. Доситеј описујући спољашње особине једног од игумана, описује његову душу ...брада му пократка, округлаи власи на глави беле као снег,образ чист и млад,пун млека и ружице....очи пуне живота...
У теорији књижевности опис лика назива се -портрет.
• ИГУМАН ТЕОДОР МИЛУТИНОВИЋ
• Зближавање са игуманом Теодором Милутиновићем који се интересује за образовање Доситеја
• Неочекивано за Доситеја, игуман га одвраћа од читања лудорија‘о свецима, већ га упућује на важност образовања које ту не може добити.
• Из игумана проговара прави рационалиста.
• Оставља Доситеју уштеђевину од 15 дуката и даје му родитељски савет "...пустиње и пећине избаци из главе, томе се данас учени људи ругају, учење жели и тражи колико можеш...ти ниси ни за какав други посао..."
Језик дела: Не треба изгубити из вида језик којим је писао Доситеј Обрадовић. Можда вам неће бити једноставно да га разумете, али ће бити интересантно да истражујете значење појединих речи. СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК, који је био књижевни језик Срба у другој половини 18. века. Представља мешавину рускословенског и народног језика.
ДИДАКТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ: дела која имају намеру да поуче читаоца
Књижевни род: епика
Књижевна врста: аутобиографски роман ( аутобиографија )
Иако је основна тема дела ” Живот и прикљученија ” заправо живот писца, он је умногоме у њему изложио своје виђење друштва тога доба, а посебно се на удару његове, да тако кажемо критике нашао манастирски живот у Србији.
Лектира ” Живот и прикљученија ” свакако мора да се разуме још од самог предговора. Наиме, пажљива анализа предговора већ говори много о самом делу. Јер Доситеј Обрадовић на самом почетку објашњава да је његово дело ” Живот и прикљученија ” посвећено његовом, српском народу, са циљем да га поучи и да му приближи живот осталих народа Европе. Управо ту, Доситеј Обрадовић говори и о продуховљењу омладине и важности њеног усмеравању у рационалистичком, а према његовом мишљењу здравом духу.
На самом почетку казује и да ће његово дело имати још један том, али да жели да млади одмах крену у просвећење, а не да губе време, као што је и он изгубио године док је боравио у манастиру. Такође помиње и важност образовања и просвећења жена, које су најважније особе у васпитању будућих нараштаја, али помиње и многе, по његовом мишљењу ружне старе обичаје које је потребно искоренити, а износи и осуду манастирског живота.
На крају предговора Доситеј Обрадовић наводи да својим делом ” Живот и прикљученија ” он заправо даје ” пример ученим људима мојега народа, да српски на штампу што добро издају. Штета да толики многобројни народ остаје без књига на свом језику. ” Тиме је јасно ставио до знања оно зашта се, уосталом залагао читавог живота, а то је штампање књига на народном језику и развитак народног језика.
Дело ” Живот и прикљученија ” заправо је носила назив: ” Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченога Доситеја њим истим списат и издат “. У књизи је приказан живот великог писца од самог почетка, то јест рођења. У доба његове младости су се догодила три врло важна догађаја, која су на неки начин одредила ток његовог будућег живота. Реч је о раном губитку родитеља, затим бежању од родбине у манастир и на крају, бежање од тог истог манастирског живота за којим је толико жудео и одлазак у свет.
Дело ” Живот и прикљученија ” је у сваком смислу слојевито дело. Иако, на први поглед Доситеј Обрадовић заиста говори о догађајима који су се збили у његовом животу, испод њих се крије много дубљи смисао, то јест његови ставово и тадашњим друштвеним приликама, рецимо, али и својеврсне поуке о животу, то јест наравоученија, која покушава да пренесе свом народу, а нарочито млађим генерацијама.
• Просветитељство од просветити, рационализам, лат. реч ratio=разум
• Филозофи: Рене Декарт, Френсис Бекон, Исак Њутн
• Представници: Русо, Волтер, Дидро, код нас Доситеј Обрадовић
• Најзначајнија стилска епоха после ренесансе
• Трајање: од краја 17. цео18. и половина19.века
Одлике просветитељства: Духовни покрет настао у западној Европи крајем 17. века, а код нас прихваћен у 18. веку. Главни носиоци овог покрета су припадници грађанског сталежа, а подупиру га и поједини владари (Фридрих II, Јосиф II, Катарина). Просвећеност се заснива на поверењу у човека и његов разум, у знање и науку, верује се у стални развитак и напредак. Тада се развијају и многе науке: политичка економија, статистика, социологија, емпиријска психологија.
Просветитељске идеје Доситеја Обрадовића у делу
• ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
- Роман је аутобиографског карактера.
- Аутобиографија састоји из два дела:
1. део- рођење,одлазак у манастир...
2. део- пут по Европи, школовање, поучавање, учитељевање...
- Хтео је да на властитом искуству и примеру покаже сва младалачка несналажења, дилеме и заблуде.
- Испричао је како је упознавао свет, обогаћивао живот “прикљученијима” (авантурама, доживљајима).
- Приказао је како је уз књиге, науку и туђа искуства и савете, коначно нашао прави смисао свог живота.
Први део овог аутобиографског романа је написан у форми дијалога, али са жељом да поучи читаоца и пренесе му многа сазнања до којих је дошао овај учени мудри човек, а други део је написан у такозваној ” епистоларној форми “, то јест у форми писма.
ПРОСВЕТИТЕЉСКЕ ИДЕЈЕ У РОМАНУ:
1. Потребно је учење , а корист књига немерљива .
2. Свака књига има поуке (има их и ова).
3. Идеја о употреби народног језика (славеносербски) .
4. Истиче важност васпитања.
ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА
• ДОЛАЗАК У ХОПОВО
• Сусрет са калуђерима и разбијање мистификације о калуђерима којима плаше децу. Доситеј описујући спољашње особине једног од игумана, описује његову душу ...брада му пократка, округлаи власи на глави беле као снег,образ чист и млад,пун млека и ружице....очи пуне живота...
У теорији књижевности опис лика назива се -портрет.
• ИГУМАН ТЕОДОР МИЛУТИНОВИЋ
• Зближавање са игуманом Теодором Милутиновићем који се интересује за образовање Доситеја
• Неочекивано за Доситеја, игуман га одвраћа од читања лудорија‘о свецима, већ га упућује на важност образовања које ту не може добити.
• Из игумана проговара прави рационалиста.
• Оставља Доситеју уштеђевину од 15 дуката и даје му родитељски савет "...пустиње и пећине избаци из главе, томе се данас учени људи ругају, учење жели и тражи колико можеш...ти ниси ни за какав други посао..."
Језик дела: Не треба изгубити из вида језик којим је писао Доситеј Обрадовић. Можда вам неће бити једноставно да га разумете, али ће бити интересантно да истражујете значење појединих речи. СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК, који је био књижевни језик Срба у другој половини 18. века. Представља мешавину рускословенског и народног језика.
ДИДАКТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ: дела која имају намеру да поуче читаоца
Књижевни род: епика
Књижевна врста: аутобиографски роман ( аутобиографија )
Иако је основна тема дела ” Живот и прикљученија ” заправо живот писца, он је умногоме у њему изложио своје виђење друштва тога доба, а посебно се на удару његове, да тако кажемо критике нашао манастирски живот у Србији.
Лектира ” Живот и прикљученија ” свакако мора да се разуме још од самог предговора. Наиме, пажљива анализа предговора већ говори много о самом делу. Јер Доситеј Обрадовић на самом почетку објашњава да је његово дело ” Живот и прикљученија ” посвећено његовом, српском народу, са циљем да га поучи и да му приближи живот осталих народа Европе. Управо ту, Доситеј Обрадовић говори и о продуховљењу омладине и важности њеног усмеравању у рационалистичком, а према његовом мишљењу здравом духу.
На самом почетку казује и да ће његово дело имати још један том, али да жели да млади одмах крену у просвећење, а не да губе време, као што је и он изгубио године док је боравио у манастиру. Такође помиње и важност образовања и просвећења жена, које су најважније особе у васпитању будућих нараштаја, али помиње и многе, по његовом мишљењу ружне старе обичаје које је потребно искоренити, а износи и осуду манастирског живота.
На крају предговора Доситеј Обрадовић наводи да својим делом ” Живот и прикљученија ” он заправо даје ” пример ученим људима мојега народа, да српски на штампу што добро издају. Штета да толики многобројни народ остаје без књига на свом језику. ” Тиме је јасно ставио до знања оно зашта се, уосталом залагао читавог живота, а то је штампање књига на народном језику и развитак народног језика.
Дело ” Живот и прикљученија ” заправо је носила назив: ” Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченога Доситеја њим истим списат и издат “. У књизи је приказан живот великог писца од самог почетка, то јест рођења. У доба његове младости су се догодила три врло важна догађаја, која су на неки начин одредила ток његовог будућег живота. Реч је о раном губитку родитеља, затим бежању од родбине у манастир и на крају, бежање од тог истог манастирског живота за којим је толико жудео и одлазак у свет.
Дело ” Живот и прикљученија ” је у сваком смислу слојевито дело. Иако, на први поглед Доситеј Обрадовић заиста говори о догађајима који су се збили у његовом животу, испод њих се крије много дубљи смисао, то јест његови ставово и тадашњим друштвеним приликама, рецимо, али и својеврсне поуке о животу, то јест наравоученија, која покушава да пренесе свом народу, а нарочито млађим генерацијама.
ПРИЧА О КМЕТУ СИМАНУ
Иво Андрић
ИВО АНДРИЋ је српски књижевник, краљевски дипломата и члан Српске академије наука. Рођен је 1892. године у Доцу у близини Травника (Босна и Херцеговина). Добитник је Нобелове награде за књижевност. Ову награду добио је 1961. године за целокупан књижевни опус. Најпознатија дела су му: "На Дрини ћуприја", "Проклета авлија", "Травничка хроника", "Мост на Жепи".
Умро је у Београду 1975. године.
ПРЕ СВЕГА...
Да би ти био јасан одломак размисли о следећим питањима у вези са историјом Босне и Херцеговине:
Под чијом управом је била Босна и Херцеговина пре анексије? Коме су у време турске управе припадали пољопривредни поседи?
Која су права, а које обавезе имали земљопоседници према кметовима, односно, српској раји?
Колико дуго је Босна и Херцеговина била под турском влашћу? Када је аустроугарска војска ушла у Сарајево? Шта су српски кметови очекивали од нове власти? Да ли су се очекивања српских кметова остварила?
ПОДСЕТНИК:
На Берлинском конгресу 1878. одлучено је да Аустроугарска уђе у Босну и заведе ред.
Тако је Босна од 1908. до распада Аустроугарске 1918. под аустроугарском влашћу. У историји је припајање Босне Аустроугарској познато као анексија Босне и Херцеговине.
ПРИЧА О КМЕТУ СИМАНУ (одломак)
ПРИЧА О КМЕТУ СИМАНУ
- Иво Андрић -
Књижевна врста:
Приповетка
Књижевни род:
Епика
Тема: Кмет Симан се свети за 400 година робовања под Турцима и не даје аги његов део.
Историјска основа: Босна и Херцеговина је од 1878. под аустријском влашћу. Власт се променила, али однос господар – слуга остаје исти.
Тематске целине – композициона анализа:
- Увод – Ибрага се пажљиво распитао да ли има право да узме свој део шљива, јер више није у турској царевини, већ у Аустроугарској. И даље несигуран, одлази у воћњак. Тамо га чека Симан, лежећи, са рукама под главом и већ својим ставом казује свој став и исказује непоштовање аги, наговештавајући сукоб.
- Заплет– прикривен сукоб аге и Симана исказан кроз њихова размишљања. Слика воћњака у јесен симбол је богатства и права за које се Симан бори. Андрић прати ток мисли Ибраге и истиче његов бес и повређен понос, који ага успешно сакрива, јер је и даље заплашен и несигуран несрећним временима. По први пут Симан не устаје пред њим, није савијен и понизан, а Ага не може да поверује колики је кмет када се исправи у устане. Повијеност и понизност представљају статус кмета, а усправан став и подигнута глава понос и достојанство човека. Одмеравају се и говоре мало, сваки у својем роју мисли.
- Врхунац или кулминација – отворен сукоб Ибраге и Симана у којем Симан говори о свом праву и људској и божјој правди у име хиљада и каже “НЕ”. Симан говори у име свих кметова, говори у име низа покољења, говори у име свих потлачених на овоме свету и толика га снага просто надјачава. „ одговара оштрим и кратким не, у којем оно е пуца и жеже као пламени бич-„. Тешко је веровати да толико огорчења и победничког кликтања може стати у један једини слог“. Окреће се на све четири стране света, окреће се пут бога. Цео свет, бог, морају чути о неправди. и то што први пут може да проговори о неправди драже му је него цело имање. Дијалози су кратки и само покрећу нове лавине размишљања.
- Перипетија – Ага се понижава и тражи да набере мало шљива, већа му је срамота да се врати празних руку, али Симан не да.
- Расплет – Ибрага се враћа празних руку, једва чекајући да прође утрину, а Симан испуњен радошћу и поносом због "освојене" слободе, као да жали што се вербално није осветио за векове ропства у име свих угњетених кметова, што је још толико неизречених речи остало у њему.
Главни ликови:
Кмет Симан Васковић, ага Ибрага Колош
Симан Васковић (снага, понос, занос, инат, пркос, епски јунак, осећа животну горчину)
Кмет који је живео својим мирним, уобичајеним животом. Симан је тражио своје право, али ондашња власт није дозвољавало да обичан кмет тражи правду јер је никада није ни имао. Симан се прерано дигао у борбу за правду и слободу. Остаће у тој борби усамљен и због тога ће страдати. Остаће без крова над главом, без породице и смирење ће наћи у алкохолу. Завршиће живот као просјак и бескућник.
Ибрага Колош (благ, попустљив, мудар, опрезан, не супротставља се директно)
Турски феудалац. Разликовао се од других ага. Није био лош човек, напротив, у многоме је попуштао Симану. Као ни један ага Ибрага је сам долазио по урод. Али када му се Симан супроставио мислећи да је поново слободан, није му хтео дати даће, ага га је тужио суду и добио оно што је тражио. Од Симана је створио просјака и бескућника.
Стилски поступци:
-ток свести,
-приповедање у 3. лицу једнине, свезнајући приповедач, дијалог.
-описи богате бујне природе представљају симболичан приказ психолошких стања и преживљавања главног јунака.
Идеја дела:
Власт је увек иста.
На свету нема правде.
Господар је увек тиранин.
Подсети се дела које смо читали у 6. разреду "Јазавац пред судом" у којем Петар Кочић говори о истом времену и о истим проблемима.
Да ли су вам из историје познате личности које су страдале борећи се за неку нову идеју?
Да ли знате ко је био Ђордано Бруно?
По чему је познат Прометеј из грчке митологије?
Да ли Симан може да се доведе у везу са овим личностима?
Зашто је Симан иноватор?
Домаћи задатак: СИМАНОВО Н Е
ПОСЛАНИЦА ИГУМАНУ СПРИДОНУ
Свети Сава
Материјал: Школа плус
|
|
|
|
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА
Свети Сава
Материјал: Школа плус
ХАЈДУК СТАНКО
роман
кликни и прочитај
ХАЈДУК СТАНКО
Јанко Веселиновић
Хајдук Станко
Јанко Веселиновић
(1862-1905)
Јанко Веселиновић, српски приповедач, живео је и стварао у епохи реализма. Завршио је основну школу у Глоговцу, у општини Богатић, у селу поред Црне Баре где је рођен и главни јунак његовог најпознатијег романа Станко Алексић. Гимназију је завршио у Шапцу. У Београду је уписао учитељску школу коју није завршио јер није положио испит из српског језика. Такође је уписао и богословију, али је није завршио. Био је председник општине Коцељева. Био је и помоћник главног уредника листа „Српске новине”. Бавио се и другим пословима. Био је коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа „Звезда”, уредник листова „Побратим” и „Дневни лист”. Један је од наших најзначајнијих приповедача, романсијера и драмских писаца. Због критика власти, више пута је био у затвору. Умро је од туберкулозе. Био је добар пријатељ са Милованом Глишићем, Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем.
Његова значајна дела су:
Слике из сеоског живота (1888), Слике из учитељског живота (1890), Сироче (1892), Сељана (1893), Хајдук Станко (1895), Стари познаници (1896), Мале приче (1902), Кумова клетва (1904).
ХАЈДУК СТАНКО
На почетку романа писац описује Мачву као највећу равницу у Србији. Треба да знате да је овај роман по књижевној врсти историјски роман. У њему је описан живот главног јунака, Станка Алексића.
Роман је везан за Први српски устанак. Књига има три дела:
Одметник, Осветник, Бесмртник. Станко Алексић је био обичан младић из села Црна Бара у близини Богатића. Њега није занимао рат, већ све што је занимало младића са села, младића у пуној снази. Имао је побратима Лазара Миражџића. Заједно су одрасли. Станков отац Алекса је Лазара сматрао својим сином. Тако је и Лазаров отац Иван сматрао Станка. Међутим, појавио се проблем између двојице младића. Заљубили су се у исту девојку, у прелепу Јелицу. Станко није ни сањао тако нешто. Код Лазара су се увелико видели знаци љубоморе зато што је био свестан да Јелица воли Станка. Станко није примећивао те знаке љубоморе свог најдражег пријатеља. Лазар је стално изазивао Станка у играма које су представљале забаву младих у оно доба. Стално је губио, али није одустајао.
Књижевни род: епика/епска поезија
Књижевна врста: историјски роман
Тема: живот Станка Алексића и нашег народа под турском влашћу.
Идеја: жеља писца да нам покаже узбудљив живот хајдука, конкретно, Станка Алексића.
Поруке:
Око је први у љубави поклисар.
Бој не бије свјетло оружје, него срце у јунака.
Живот је понекад неправедан, али за част, истину и правду се вреди борити.
Пре или касније добро победи.
Добро чини и добру се надај.
Веома је мало правих пријатеља.
Треба се истрајно борити за истину и слободу.
Обавеза је сваког човека да се бори за своју земљу и свој народ.
Хајдук није могао бити свако, већ само онај који је био кадар стићи, утећи и на страшном месту постојати. Тако је и сам Вук Караџић описивао ондашње јунаке.
Непознате речи:
Аваз – глас
Ашик – вољен човек
Батли – срећан човек
Бугија – облак прашине
Вермати – поштовати, указивати почаст
Дувар – зид
Комити – крунити
Иђит – јунак, делија
Отоич – недавно
Најлак – полако
Синија – низак округао сто за ручавање
Севап – заслужно, добро дело
Тукар – теснац, угао
Хан – крчма
Хасна – корист
Шиндра – дрвени кров на зградама
Халакање – дозивање у помоћ
Дин – вера, закон
Даџа – киша
Место радње: Мачва (Црна Бара)
Време радње: Први српски устанак (почетак 19. века)
Главни ликови: Станко и Алекса Алексић, Јелица Севић, Лазар и Иван Миражџић, поп Милоје, кмет Јова
Споредни ликови: Петра Алексић, Карађорђе, Крушка, Маринко, Дева, Заврзан, Суреп, Стојан Чупић, Зека Буљубаша…
Стјепан Митров Љубиша КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ
“Кањош Мацедоновић” Стефана Митрова Љубише
Род: епика
Врста: приповетка
Локализација: Венеција, Дуждева палата, 15. век
Марко Краљевић и Кањош Мацедоновић су легендарни јунаци, које не краси само храброст већ и оштроумност и племенитост.
Тема: двобој и награђивање Кањоша Мацедоновића.
Тематске целине – композиција:
Увод
–„Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох“. Долазак Кањоша у Млетке. Кањош је легендарни будвански јунак. Отишао је да се бори против Фурлана, горостасним непријатељем венецијанског дужда, да би побољшао положај својих Паштровића. Кањош је описан као неидеализовани јунак за разлику од снажних и непобедивних јунака из српских епских песама, има особине обичног људског бића. Племенит и храбар човек, воли свој народ и место у којем живи. Доживљава понижења на рачун стаса и одговара: “Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох.”
Заплет
–“Тај дужд за кога ћеш гинути једнаки је душманин и мени и теби!. Унутрашњим монологом исказана су превирања у Кањошевим мислима, разочаран је схвативши да свој живот ризикује за „страшиве и надуте ниткове“.Унутрашњим монологом писац прати ток најприснијих мисли неке личности, њене утиске и сећања и притом продире дубоко у њене унутрашње доживљаје.Фурлан покушшава да избегне двобој јер види да ниједан од њих двојице није суштински заинтересован за двобој. Али Кањошу част и обавеза не дозвољавају да се повуче.
Врхунац или кулминација
-Кањош побеђује јачег од себе лукавством , као Марко Краљевић Мусунадмудривање и предлог за помирење са Фурланом, јер се ни један ни други не боре за себе. Способан и храбар, неустрашив, сусреће се већ на почетку са неправдом, чамџија га оставља самог у сукобу са Фурланом. Успева да потпуно неповољну ситуацију за себе окрене у своју корист – изненадио је Фрулана одгурнувши чамац јер ће им бити потребан само један. Изненађује Фурланов исказ да је дужд непријатељ и Фурлану и Кањошу. У двобоју побеђује Кањош, јер је Фурлана окренуо тако да му иде сунце у очи. У двобоју се сналази, успева да окрене фурлана, користи природне законе и својом мудрошћу побеђује непријатеља. Кањош је, победивши много јачег непријатеља, доказао да паметан човек снажног духа, са идеалима и вером у себе може својом вештином и мудрошћу надокнади све своје физичке недостатке. Храброст, племенитост и родољубивост обичног човека који је спреман да крене у беспоштедну побру за права народа, стварају од њега националног хероја који се са обичног, свакодневног нивоа уздиже до легенде. Кањош је победио у својој борби и постао национални херој својих Паштровића и целе Будве.
Перипетија
–Млеци користе Кањошев понос да не плате његове услуге. Нуде новац и кћер на начин који је омаловажавајући и неприхватљив. Како уопште одмерити цену споственог живота? Кањош радије уговара бесцаринску зону за словенску робу.награђивање Кањошево: не прима од Млетака новац и супругу и то објашњава. Схвата да се свет Венеције и Млетачке републике заснива на моћи и новцу, а не на части и поштењу, као Црногорски, те поступа супротно од очекивања Млетака наглашавајући тиме своју част и достојанство. Јер, његов живот ипак нема цене, нити се може платити.
Расплет:
-„Латини су старе варалице“. Из „Жендибе Душанове“, не држе се договора.
као награду примиће само то да не узимају царину од Црногораца и да се та обала зове Словенска обала. Ипак, Млеци то нису поштовали, већ у духу своје земље, одмах су обрнули ситуацију у своју корист.
Ликови: Вођен својом правичношћу и искреном родољубивошћу протествовао је у име свог народа због непоштовања договореног споразума и храбро се супротставио човеку огромне снаге, иако није био ни витез ни професионални ратник, него један сасвим обичан паштровски трговац, са врлинама и манама обичног човека. С једне стране је био мален растом и неугледна лика, врло осетљив и лаковеран, али истовремено и храбар и неустрашив човек, оштроуман и врло сналажљив. У њему су се истовремено испреплетале и слабос и снага. Својом неугледним стасом он није уливао поверење надменој и лажљивој млетачкој господи, али је ипак, и поред физичке неразвијености и ситне грађе успео да својом окретношћу и сналажљивошћу савлада опасног горостаса и постане прави јунак у очима свих који су гледали ту неправедну борбу.
Ликови: Кањош отресит, способан, лукав, спретан, храбар. Изузетно поносан лик, показује како се понос носи и чува.
Порука: У додиру света, Млетачки свет, свет моћи и сујете, озбиљно је уздрман појавом Фурлана. Он је доказао да су основне људске вредности, одлике Кањошевог света поштење, част и људскост основа сваког друштва и без њих ниједна заједница не може успешно да се развија. Језик – архаични изрази с краја 19 века.
Стилски поступци: приповедање у првом лицу, мололог, дијалог, унутрашњи монолог, полилог. Пириповедање у трећем лицу…
Идеја дела: како су чинили онако су и прошли. У овој су се приповеци кроз лик Кањоша и његову јуначку борбу са страшним дивом из које је Кањош, уз много среће, изашао као победник, епска легенда и реализам стопили у једно, као борба Давида и Голијата.
Данило Киш ЛИВАДА У ЈЕСЕН
Стара породична кућа,
Павле Угринов
Материјал: Школа плус |
 |
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Тема: опис старе породичне куће.
Форме приповедања су начини или поступци које користи писац да би њима исказао истварност или имагинарсност на најбољи могући начин.
Две основне форме приповедања су нарација и дескрипција.
Дескрипција или опис је представљање физичког света, посебно човека и природе. Опис се задржава на спољашњости, али се уочавају детаљи који су посебни, јединствени.
Тако створена слика стварности носи уметнички печат.
Стил је богат стилским фигурама: поређење, метагоре, епитет.
Врсте дескрипције су :
-опис лика или портрет
– опис спољашњег изгледа лика и карактерних особина.
-опис природе или пејзаж.
-опис простора – екстеријер ( спољашњи) и ентеријер ( унутрашњи) простор.
Опис је сачињен из низа статичних мотива који доприносе обогаћивању уметничког утиска али не развијају радњу.
Дескриптивни текст
Уњему се не појављују људски лкови, али су елементи живота присутни на сваком кораку.
Статичним мотивима писац описује унутрашњи и спољашњи изглед куће, уочавајћи нијансе боја, облика и светлости. Свој однос према кући исказује кроз тон и пажњу са којом говори о кући.
Тематске целине:
1. Спољашњи опис куће – екстеријер
У кућу је уложен лични рад протеклих генерација, што доказује да су је много година са пажњом правили, поправљали и чвали њени станари. Окна су ручно ваљана, дрвенарија офарбана, забат украшен иницијалима, дрвена врата и лук колске капије уређени. Кућа је грађена са љубављу и жељом да у њој живи много генерација.
2. Унутрашњи опис куће – ентеријер
– исказан је кроз игру светлости и сенке. Светлост има изузетну улогу у опису. Контрастом светлости и сенке су описани изгледи просторија. Трпезарија је полумрачна, али је зато соба с улице светла, бела, чиста, обасјана сунцем. Гостинска соба према воћњаку је сеновита, скоро мрачан. Оно што њом даје светлост је поглед на стару крушку у дворишту.
3. Опис старе крушке
Примењени стилски поступци: епитет, поређење.
1. Одабери део ентеријера или екстеријера који ћеш нацртати онако како си га доживео/доживела.
2. Напиши састав на тему:
Пеђа Милосављевић У ПОТЕРИ ЗА ПЕЈЗАЖИМА
|
Сликар Пеђа Милосављевић
|
У потери за пејзажима- путања
|
У ПОТЕРИ
Тема: опис пејзажа дуж пруге Београд-Дубровник.
Врста епског дела: есеј
Мотивске целине међусобно су повезане једним догађајем –путовањем возом.
Полазак и опис Колубаре, Моравицу, долине реке још су пуне зеленила, дрвећа, плитка вода, цвркут птица.
Вишеград и Сарајево су у тишини звезда и опкољени планинама.
Неретва, река која цвили и урла без престанка је рођена у тим високим брдима.
Наговештава се близина мора и одједном поглед пуца пред очима а тло нестаје пред ногама – море је у долини, у даљини.
Дубровник и морски пејзажи.
Стилски поступци: опис предела, пејзаж, рађен бојама и игром светслости и сенке, више него описима.
Питања за размишљање:
– Због чега овај одломак има доста карактеристика путописа?
– Шта је есеј?
-На основу чега можемо закључити да је ово одломак из есеја једног сликара?
Иван Сергејевич Тургењев ЛОВЧЕВИ ЗАПИСИ
ЧИНОВНИКОВА СМРТ
Антон Павлович Чехов
Чехов је живео у другој половини 19. века и почетком 20. века (1860–1904). Био је лекар, али је још као студент медицине писао за разне часописе. Његова трајна преокупација у делима су човек и животне ситуације у којима се налази. Његове најпознатије драме су: Ујка Вања, Галеб, Три сестре, Вишњик. Чехов је био мајстор кратке приче. Ево шта је о Чехову као писцу и о приповеци уопште рекао чувени немачки писац Томас Ман: „Чехов се задовољавао скромним димензијама приповетке. А такав рад није захтевао од писца ону херојску истрајност, капање над делом годинама, а некад и деценијама. Према таквој врсти књижевног рада као да сам осећао некакав презир, не схватајући још тада да се снага генија може сабити и у орахову љуску. Још ми није било јасно да приповетка својом јасноћом и језгровитошћу може обухватити срж и суштину живота и изазвати у нама највеће дивљење. И тако наизглед ситно дело може по својој снази надмашити највеће романе, до неба уздизане, велике романе који временом неизбежно бледе, неприметно прелазе у слатку досаду и тону у заборав.”
1. Какав је утисак оставила на вас ова новела? Шта је у њој необично и несвакидашње? Колика је по обиму ова новела?
2. Зашто је чиновника Червјакова толико узнемирио догађај у позоришту? Којим речима се он обраћа цивилном генералу Брижалову? Шта показује такав начин опхођења?
3. Колико пута се Червјаков извињава генералу Брижалову? У шта се у причи претвара његова учтивост? Какав је генералов став о догађају из позоришта? Како генерал реагује на Червјаковљева извињења?
4. Писац на почетку приповетке, још у првој реченици, назива Червјакова прекрасним чиновником. Шта под тим атрибутом мисли (узмите у обзир и начин на који је изговорена та реч)?
5. Презиме Червјаков изведено је од речи црв, која се на руском језику изговара черв. Руски писци су често давали јунацима симболична имена. У каквој је вези значење презимена јунака ове новеле са његовим карактерним особинама? Наведите што више особина главног јунака приповетке.
6. На који начин писац приказује шта Червјаков проживљава? Прочитајте делове текста у којима је то његово унутрашње стање најбоље приказано.
Издвојте делове које сте обележили приликом читања новеле, а који представљају размишљања главног јунака.
7. Како се назива овакав облик приповедања?
8. Унутрашњи монолог је значајно средство карактеризације ликова. Зашто? Шта се открива овом формом приповедања?
9. Које су још форме приповедања употребљене у овом делу?
10. Чехов је у овој новели приказао положај и понашање чиновника царске Русије које из тог положаја произлази. Ипак, његова новела је актуелна и данас. На кога се све може односити? У којим би се временима и друштвима могли такође наћи људи попут Червјакова?
11. Шта мислите о таквим људима? Како човек треба да се односи према страху и према надређенима (онима који су по положају изнад њега)?
Издвојте реченице из текста које представљају етапе у развоју радње.
2. Зашто је чиновника Червјакова толико узнемирио догађај у позоришту? Којим речима се он обраћа цивилном генералу Брижалову? Шта показује такав начин опхођења?
3. Колико пута се Червјаков извињава генералу Брижалову? У шта се у причи претвара његова учтивост? Какав је генералов став о догађају из позоришта? Како генерал реагује на Червјаковљева извињења?
4. Писац на почетку приповетке, још у првој реченици, назива Червјакова прекрасним чиновником. Шта под тим атрибутом мисли (узмите у обзир и начин на који је изговорена та реч)?
5. Презиме Червјаков изведено је од речи црв, која се на руском језику изговара черв. Руски писци су често давали јунацима симболична имена. У каквој је вези значење презимена јунака ове новеле са његовим карактерним особинама? Наведите што више особина главног јунака приповетке.
6. На који начин писац приказује шта Червјаков проживљава? Прочитајте делове текста у којима је то његово унутрашње стање најбоље приказано.
Издвојте делове које сте обележили приликом читања новеле, а који представљају размишљања главног јунака.
7. Како се назива овакав облик приповедања?
8. Унутрашњи монолог је значајно средство карактеризације ликова. Зашто? Шта се открива овом формом приповедања?
9. Које су још форме приповедања употребљене у овом делу?
10. Чехов је у овој новели приказао положај и понашање чиновника царске Русије које из тог положаја произлази. Ипак, његова новела је актуелна и данас. На кога се све може односити? У којим би се временима и друштвима могли такође наћи људи попут Червјакова?
11. Шта мислите о таквим људима? Како човек треба да се односи према страху и према надређенима (онима који су по положају изнад њега)?
Издвојте реченице из текста које представљају етапе у развоју радње.
Вук Стефановић Караџић
ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГ
"Поп Ћира и поп Спира", Стеван Сремац
ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА БИЛИ СУ СОМБОРЦИ.
Када су 1898. г. у "Бранковом колу" почели да излазе наставци шаљивог романа Стевана Сремца "Поп Ћира и поп Спира", у сомборској Српској читаоници дошло је до отимања ко ће пре да добије на читање примерке овог часописа. Разлог је био једноставан и то су добро знали сви Сомборци – главни јунаци заправо су били њихови суграђани. Рођени ујак и хранитељ Стевана Сремца, писца чувене комедије, био је некадашњи сомборски жупанијски писар Јован Ђорђевић, покретач Друштва српског позоришта у Сомбору, касније оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду. Ђорђевић је свом нећаку испричао (не)згоду која се у време његовог боравка у Сомбору догодила између два овдашња православна свештеника – већ старог, али ћудљивог и свадљивог Василија Миловановића, и млађег Јована Момировића, кога су, због пргаве нарави, Сомборци звали поп-Немир (био је деда по мајци књижевника Вељка Петровића). Поп Јован је, каже предање, после свађе ошамарио попа Василија у олтару и том приликом му избио један од, иначе, климавих зуба. Због тога се поп Василије жалио владици бачком Платону Атанацковићу. Владика је свештенике позвао на расправу у Нови Сад, а на путу су преноћили у кући лалићког попа Лукића, који је и заменио зуб што га је поп Василије чувао као доказ. Видевши "доказ" у виду коњског зуба, владика се слатко насмејао и натерао свештенике да се пред њим измире. Цео догађај је нашироко описан у Змајевом хумористичком листу "Стармали" још 1885. године, знатно пре изласка Сремчевог романа...
Бранко Ћопић
|
Доживљаји Николетине Бурсаћа
|
