УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ - ЛИРИКА
Материјал: Школа плус
РАЗГОВОР О ДЕЛУ
*** Какво расположење ти је пренела Раичковићева песма?
*** Запази која се реч у њој најчешће понавља.
*** Наведи којим се појавама, из света природе, у песми одаје похвала. Зашто се уздиже природа, а зашто човек?
*** Објасни због чега лирски субјекат прославља то што има говор, способност гледања, срце и луду главу.
*** Протумачи зашто срцу захваљује и за бол и за славља.
*** Опиши како лирски субјекат доживљава и схвата живот.
*** Шта по твом мишљењу значе стихови: „И хвала овој лудој глави / О коју лупа простор сав”?
Упореди их са стиховима из средишње строфе.
Зашто је лирски субјекат захвалан свему што оставља по свету сен а у њему траг? *** Објасни о каквом је трагу овде реч.
*** Испитај све елементе који у песми граде њену мелодију (дужину стихова, паузе, риму...).
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика
КЊИЖЕВНА ВРСТА: дитирамб
Шта је ДИТИРАМБ?
(грчки dithýrambos):
1) историјски: у старој Грчкој, свечана хорска песма у част бога Диониса;
2) у књижевности: лирска песма која велича живот и природу;
3) фигуративно: хвалоспев, славопојка, неумерено хваљење кога.
ТЕМА: Похвала животу, постојању и сваком новом дану.
ИДЕЈА: Човек мора да научи да ужива у свом постојању и сваком новом јутру чак и када живот заболи.
Реч пријатеља о усамљености и поезији
Тек када су у животу, на ред, наишле и читанке... учинило ми се да сам први пут – малтене „под ногама” – осетио и понеке од оних предела... на чијим сам замагљеним рубовима понекада и сам, скривено, боравио... Полако је у мене дотицала и једна до тада недокучива мисао, да на овоме свету – по ономе како сам се у њему осећао и како сам га у себи доживљавао – и нисам толико усамљен... Оно што је на страницама читанки било најмање по волумену... (и по дужини и по ширини)... највише је привлачило моју пажњу... Не успевам да се (иоле тачније) присетим због чега је то тако испадало... Можда сам (с почетка) само нестрпљиво чезнуо да се после почетних речи на које бих набасао у једној таквој маленој целини... што пре... докопам и оних завршних слова... иза којих је (напокон) стајала коначна тачка... Не само тачка... него, мало ниже од ње и удесно... и неко име и презиме... (на које доста дуго нисам обраћао никакву пажњу)... Била су то имена песника...
Потруди се да изражајно прочиташ и изрецитујеш песму; побрини се да гласом, интонацијом, дочараш радосно расположење и тон Раичковићевог дитирамба.
Ако волиш да пишеш песме, напиши и ти један дитирамб – песму захвалницу о лепоти природе и живота.
Замисли да улазиш у слику и весело ступаш на пут. Опиши своје ходање, дочарај све што видиш и чујеш у том простору између дрвореда обасјаних сунцем.
ГОВОР ДРВЕЋА
Бранислав Петровић
БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ је рођен 1937, у Бјелуши код Ариља.
Био је ђак Математичке гимназије у Чачку, студирао је права, али је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Радио је као новинар, био уредник у значајним листовима и часописима и у издавачкој кући „Просвета”. Написао је више збирки песама и добитник је многих књижевних награда. Дела: Моћ говора, Градилиште, О проклета да си, Улицо Риге од Фере, Предосећање будућности, Да видиш чуда и друга.Умро је 2002, у Београду.
ГОВОР ДРВЕЋА
► Размисли о томе шта знаш о дрвећу. Да ли волиш шетње по парку или шуми? Препознајеш ли врсте дрвећа?
Имаш ли омиљено дрво?
Сети се песама (или уопште књижевних дела) у којима се помиње дрвеће (Десанке Максимовић, Милована Данојлића и других) и упореди их са делима ликовних уметника са истом темом.
Искажи своја размишљања о томе зашто је дрвеће важно човеку и зашто уметници о томе говоре.
Илустрација: Јозеф Палачек
ГОВОР ДРВЕЋА
Велика је, велика срећа
Разумети говор дрвећа.
Мени је цвркутала моћна ласта
Причу коју је чула од Храста.
Још мени у души цветују пчеле
Тајне које шапћу тије Јеле.
Бајке које бају Јасике танке
Да уђу у све читанке.
А у букваре, књиге мушке
Да уђе казивање Дивље Крушке.
Често се питамо, кад је зима, цича,
О чему Орах у дворишту прича.
Кестен из детињства, ког секира таче,
Још у мени плаче, још у мени плаче.
Једно је кад препевамо песме енглеске,
Друго кад разумемо песму Граба, Леске.
Славни преводиоци који преводе
На људски говор говор природе.
Ниједан песник у својој песми нема
Толико мириса као цвет Багрема.
А срећан онај коме Јаблан тих
Поправља песму, осветљава стих.
Благо ономе који разуме
Говор природе, земље, неба, шуме!
Припреми се за разговор о песми
* Опиши свој доживљај песме „Говор дрвећа”.
* Наведи имена дрвећа које песник помиње. Обрати пажњу на то како су та имена написана. Шта мислиш зашто их песник пише великим почетним словом?
** Опиши изглед дрвета које најбоље познајеш. Да ли и теби то дрво нешто говори? Образложи свој одговор.
*** Објасни како разумеш завршну строфу песме (поенту): „Благо ономе који разуме Говор природе, земље, неба, шуме!”
Истражи и проучи песнички говор
*** Поново прочитај прву и последњу строфу песме. Образложи тврдње које се у њима исказују. Истражи чиме су оне поткрепљене и како је то у песми постигнуто.
*** Уочи у којим стиховима лирски субјекат говори о личном доживљају дрвећа. Пронађи стихове који показују да је тај доживљај повезан и са детињством. Шта на основу тога закључујеш?
*** Какву инспирацију песник добија из природе? Издвој стихове у којима је то посебно истакнуто и образложи своја запажања.
*** Објасни како разумеш стихове: „Још мени у души цветују пчеле
Тајне које шапћу тије Јеле.” Шта би, по твом мишљењу, значило то да у души лирског субјекта „цветују пчеле”? Покушај да објасниш значење глагола цветовати. Постоји ли тај глагол у свакодневном говору? Размисли о томе зашто се каже да су писци, а нарочито песници, језички ствараоци. Образложи начин на који је песник „сковао” твореницу цветовати и значење које је тиме постигао.
*** Искажи своја размишљања о вези између природе и песништва.
*** Упореди песму „Говор дрвећа” са текстовима који су јој, по твом мишљењу, слични, анализирај их и образложи своје закључке.
Бранислав Петровић је о поезији рекао: „Није песник тај који ствара поезију, не доливајмо његовој лепој сујети. Није он тај који ствара (пева) из ничега, из непостојећег, или најпосле из језика. [...] Песник само открива то својство света да у себи садржи и поезију као што садржи и електричну струју и атомску енергију и ко зна шта све још што нити слутити можемо. Нама није дато да у потпуности разумемо генијалну творевину нашег Творца, величајну грађевину постојећег и непостојећег.
[...] На питање ШТА ЈЕ ПОЕЗИЈА морам одговорити онако као што је велики научник из српских Смиљана за струју: Ја мислим да је поезија Бог. И мислим да је та мисао за мене дефинитивна.” >
Упореди песникове речи о поезији са његовом песмом „Говор дрвећа”.
Шта закључујеш?
Уочи на ког научника мисли песник иако му не помиње име.
Упореди однос научника и уметника према природи (свету) и искажи своја размишљања о томе.
Мурал са ликом научника на истоименом аеродрому
Изабери задатак
Илуструј песму „Говор дрвећа” и изабери из ње стих или дистих за наслов свог цртежа.
Научи да изражајно говориш песму „Говор дрвећа”.
На основу литературе (уџбеника биологије, енциклопедије) састави краћи текст о једној врсти дрвета по сопственом избору.
Опиши једно дело из ликовне уметности по сопственом избору, али да то буде пејзаж у ком доминира мотив дрвета.
Играј се речима: смисли бар једну твореницу и објасни њено значење (нпр.: од именице изведи глагол).
Нацртај своје дрво и напиши дистих о њему.
Напиши песму или кратку причу о једном дрвету или о дрвећу уопште.
Прочитај књигу Добро дрво Шела Силверстајна и напиши кратку препоруку за њено читање. Представи је у одељењу (на редовном или на додатном часу).
Обрати пажњу на боје, мотиве и композицију пејзажа Јесењи пут Саве Шумановића. Опиши како доживљаваш дрвеће и игру светлости и сенке на слици.
Прочитај сликарев запис о осећањима која су га водила у сликању сремских пејзажа:
„Мирис чудне чистоте привукао ме је и ја сам почео да радим, да сликам осећајући огромно задовољство у себи што сам баш ја тај први сликар који је дошао да својим сликарским оком пређе преко невиних, нетакнутих, чистих и раскошних сремских њива, преко равних поља и кривудавих путева.”
САН
Јован Јовановић Змај
Снивао сам јарко сунце
да је доле с неба пало;
снивао сам јарко сунце,
у мене се стропоштало.
У свој сили, у свој слави,
у мене је сунце сјало,
и у мојој, брате, глави,
ту је сунце сунцовало.
Срце ми је заиграло,
од милине горео сам,
из мене је сунце сјало,
сунце сјало – певао сам.
МИРОСЛАВ АНТИЋ
"Плава звезда"
КАКО СЕ РАЂАЛА ПЕСМА...
Шетња до Плаве звезде са Миком Антићем...
Материјал: Школа плус
А шта ти кажеш... о трагању
► За чим ти трагаш?
► Који циљ ти се чини недостижним?
► Да ли је нешто мање вредно, ако га лако добијемо?
► Како одређујемо шта је важно, а шта не?
РАЗГОВОР О ДЕЛУ
*Песник Мирослав Антић тврдио је о својим песмама: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас”. Покушај да песму „Плава звезда” прочиташ као писмо које је песник лично теби упутио. Шта те је у њој посебно заинтересовало или дирнуло? *** Издвој из песме све епитете и сва значења која песник придаје плавој звезди. *** Где се плава звезда налази? Какав је простор у ком она обитава?
*** Шта је у првим стиховима бајковито?
*** Протумачи значење речи: „опет ноћас тебе чека”.
*** Истражи како се песник обраћа читаоцу. У шта га уверава, на шта упозорава, али и подстиче?
*** Како је плава звезда повезана са ноћи, сном и сањањем?
*** Зашто мора да се лута и тражи? Због чега песник не открива тајну плаве звезде? Какву вредност она тиме добија?
*** Искажи своја размишљања о дубљим значењима песме. Шта нам песник овом песмом говори о маштању, сневању, циљевима и идеалима, али и о заблудама, упорним трагањима и стремљењима?
Истражи и проучи ритам
Уочи каква је рима заступљена у песми „Плава звезда”.
Објасни какву улогу има смењивање краћих и дужих стихова и паузе (цезуре) у песми.
Истражи у каквој су вези значење песме и њено звучање, мелодија. Испитај ритам песме – дужину стихова, паузе, понављање гласова у речи и понављање речи, као и ред речи у стиху.
Одреди да ли је темпо брз или спор, живахан или тром, променљив или уједначен. Научи да изражајно казујеш и рецитујеш песму.
- Пре рецитовања добро проучи песму. Обрати пажњу на интерпункцијске знаке, на наглашавање речи и на реченични акценат. За ваљано говорење стихова неопходно је да песму најпре добро разумеш. Читаћеш је више пута, с оловком у руци. Обележићеш делове текста које треба прочитати тише, гласније, брже или спорије, где ћеш краће или дуже застати, а које ћеш речи посебно нагласити. Приликом рецитовања води рачуна о темпу – брзини којом изговараш речи, синтагме, реченице, строфе у песми и целу песму. Запази којим се гласом завршавају именице у стиховима из прве строфе. Уочи вокал „а” и његову заступљеност у тексту. Не заборави да је глас „а” самогласник и да припада тоновима, који се, за разлику од шумова, могу певати јер ваздушна струја тече слободно. Потруди се да речи из прве строфе (као и из треће и пете) изговараш изражајно и убедљиво, али без „певања”– неконтролисаног заношења гласа „а”. Обрати пажњу на падеж именица уз предлог „иза”: Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуња, трава... Води рачуна о акценту именица и о дужини вокала „а”. Истражи улогу запета у песми. Оне означавају паузу у говору, краћу од оне обележене тачком или цртом. Труди се да природно правиш паузе (станке) при изговарању стихова – а не да их аутоматски „сецкаш” после сваке запете. Стихови у другој и четвртој строфи имају речи које се завршавају сугласником „ш”: верујеш, сетиш, зажмуриш, заспиш... Глас „ш” спада у струјне гласове, шумове, па је веома важно да га разговетно изговараш – у противном ће се чути само шшшшш – нешто налик шуштању. Добро проучи трајање стихова – оно не зависи само од броја речи у стиху него и од присуства интерпункцијских знакова: запете, црте, тачке и три тачке.
Сазнај више о „Гаравом сокаку"
Мирослав Антић је написао и једну од најлепших песничких књига о истинском пријатељству и човекољубљу. То је „Гарави сокак”, чији поднаслов гласи: Весело циганско вашариште са неколико суза и капи кише. Посветио ју је свом школском другу Милету, Рому кога су фашисти стрељали. У време када је Мирослав Антић писао ту књигу, уобичајени назив за Роме гласио је Цигани – што се данас сматра неодговарајућим и увредљивим. Ром је реч из ромског језика и значи – човек. Сам песник о томе каже: „Роми — то је исто што и Цигани, њихово право име са много поштовања и части, само што на циганском Ромален значи и: људи. И увек се пише великим словом.” Прочитај обавезно и песников предговор.
Пронађите и погледајте инсерте из емисије „Трезор”, у којој сȃм песник говори своје стихове.
ДОБРИЦА ЕРИЋ
Аудио-материјал је власништво:
Sve što mi pripada - Zvanični kanal
Објављено је 29.03.2019.
Urednik i voditelj: Verica Batić
Материјал: Школа плус
ЧУДЕСНИ СВИТАЦ
Војислав Илић: Свети Сава
Војислав Илић
(1860 - 1894)
(1860 - 1894)
Рођен је у Београду као син песника Јована Илића. Њихова кућа увек је била отворена за песнике и уметнике оног доба. Ту су се често састајали: Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Лаза Костић, Лаза Лазаревић, Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Алекса Шантић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић... Због тога је кућа Илића названа "ковницом стихова". Бранислав Нушић је записао: Песничка кућа Илића била је осамдесетих година једини књижевни клуб у престоници. Кроз ту кућу, на којој су и дању и ноћу врата била отворена, прошло је неколико генерација књижевника. Мене је у кућу Илића увео Војислав, с којим сам још од 1880. године друговао, пошто смо се раније већ сретали радовима у појединим листовима. Улазак у песничку кућу Илића за мене је тада имао нарочиту драж. У машти шеснаестогодишњег младића, та кућа ми је изгледала као неки чаробни замак, или као недокучно гнездо где станује стари орао, а орлићи излећу у свет и враћају се с вечери на легало. Стари Јово Илић – „таткана” како су га звала деца, а крај њих и сви ми остали – био је тада још врло крепак старац.
Војислав Илић са мајком и братом
Војислав је био болешљив од детињства, те је након трећег разреда гимназије напустио школу. Касније самостално одлази на предавања у Велику школу, учествује у књижевном и политичком животу студентске омладине, иако није полагао испите. Тамо упознаје Ђуру Јакшића и касније се жени једном од његових кћери, Тијаном. Врло брзо му умиру и жена и деца, те се касније жени други пут. Са другом женом Зорком имао је једну ћерку, Светлану.
Рано је научио руски језик и дела руских писаца читао је у изворном облику. Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату. Био је отпуштен из службе као политички противник режима, а годину дана пред смрт радио је као писар конзулата у Приштини, где му је претпостављени био Бранислав Нушић.
Поживео је свега 34 године, али је оставио много тога иза себе. Још као школарац писао је песме. Илићеве описне песме су исечци из сеоске стварности. Нарочито је познат по својим описним песмама у којима слика два годишња доба-јесен и зиму. У 5. разреду смо читали његову дескриптивну песму „Зимско јутро“. Природа у његовој поезији не живи самосталним животом, она је пре свега позадина на којој се одигравају призори из живота. Његова дескриптивна поезија је само део његовог стваралачког опуса. Његово дело треба посматрати као комплексну целину која се састоји од низа различитих мотива и идеја.
За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892). Биле су запажене у оно време због новина у њима: богатства слика и музике, али и језичког богатства. Војислав Илић био је узор многим нашим песницима, а његов утицај на друге песнике представља својеврсну књижевну школу названу "војиславизам".
Многе његове песме су објављене у разним часописима, неке су остале само у његовим белешкама. Имао је и неколико прозних покушаја, али је првенствено био песник.
Рано је научио руски језик и дела руских писаца читао је у изворном облику. Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату. Био је отпуштен из службе као политички противник режима, а годину дана пред смрт радио је као писар конзулата у Приштини, где му је претпостављени био Бранислав Нушић.
Поживео је свега 34 године, али је оставио много тога иза себе. Још као школарац писао је песме. Илићеве описне песме су исечци из сеоске стварности. Нарочито је познат по својим описним песмама у којима слика два годишња доба-јесен и зиму. У 5. разреду смо читали његову дескриптивну песму „Зимско јутро“. Природа у његовој поезији не живи самосталним животом, она је пре свега позадина на којој се одигравају призори из живота. Његова дескриптивна поезија је само део његовог стваралачког опуса. Његово дело треба посматрати као комплексну целину која се састоји од низа различитих мотива и идеја.
За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892). Биле су запажене у оно време због новина у њима: богатства слика и музике, али и језичког богатства. Војислав Илић био је узор многим нашим песницима, а његов утицај на друге песнике представља својеврсну књижевну школу названу "војиславизам".
Многе његове песме су објављене у разним часописима, неке су остале само у његовим белешкама. Имао је и неколико прозних покушаја, али је првенствено био песник.
Материјал: Школа плус
СВЕТИ САВА
Војислав Илић
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ:
ПОЗНО – касно;
ТАВНО – мрачно;
БЕЗАЗЛЕНО – наивно, невино, неискварено;
ПРНУ(ТИ) – одлетети;
КЛОНУТИ – малаксати, изгубити снагу;
КРЕПКА : КРЕПАК – чврст, снажан, здрав;
ПОРФИРА – пурпурна тканина којом се огрћу владари;
НАСТОЈНИК – чувар; ВЛАС – коса;
ПРОХУЈАТИ – брзо проћи, протећи;
ЈОШТЕ – још;
БУКТИЊА – бакља, запаљена свећа или сличан извор светлости.
ПОЗНО – касно;
ТАВНО – мрачно;
БЕЗАЗЛЕНО – наивно, невино, неискварено;
ПРНУ(ТИ) – одлетети;
КЛОНУТИ – малаксати, изгубити снагу;
КРЕПКА : КРЕПАК – чврст, снажан, здрав;
ПОРФИРА – пурпурна тканина којом се огрћу владари;
НАСТОЈНИК – чувар; ВЛАС – коса;
ПРОХУЈАТИ – брзо проћи, протећи;
ЈОШТЕ – још;
БУКТИЊА – бакља, запаљена свећа или сличан извор светлости.
ТЕМА: долазак младог Растка Немањића у светогорски манастир
ИДЕЈА: песникова жеља да овековечи животну одлуку младог Растка и да покаже да ни време не може нарушити значај Савиног дела
ПОРУКЕ: Увек се треба сетити Светог Саве и његове духовне задужбине, која живи у српском народу.
Кључни стихови: „Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, / и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру” представљају јасну поруку: небеско је важније од земаљског.
ИДЕЈА: песникова жеља да овековечи животну одлуку младог Растка и да покаже да ни време не може нарушити значај Савиног дела
ПОРУКЕ: Увек се треба сетити Светог Саве и његове духовне задужбине, која живи у српском народу.
Кључни стихови: „Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, / и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру” представљају јасну поруку: небеско је важније од земаљског.
Ко је ноћни посетилац на капији светогорског манастира?
Ноћни посетилац је Растко који бежи са очевог двора и стиже у манастир.
Песник песму започиње питањем:
- Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
Овим питањем песник изазива знатижељу читаоца. На вратима се појављује тајанствени непозвани гост у глуво доба ноћи. Врата су затворена, али се њему жури да уђе кроз њих. Обраћајући се манастирским оцима он вапи да му отворе капије једног новог и другачијег живота. Његово тело је клонуло, ноге су уморне али душа тражи светлост. (контраст)
Какву светлост тражи незнанац?
Он тражи СВЕТЛОСТ- као сазнање о Богу и човеку. Светлост као извор племенитости и доброте, новог духовног живота, у коме ће духовно и небеско бити изнад земаљског, материјалног и пролазног. То он хоће и зато је иза себе оставио богатство славу и све што је пролазно. Уместо свега тога, он се опредељује за скромност, самоћу, мир, молитве Богу, доброту, истину јер само је то светлост, али она унутрашња и духовна.
Сусрет настојника (старешине) манастира и незнанца
Старешина манастира се појављије са свећом у руци. Отвара капију. Она је зашкрипала и у том тренутку сова је полетела хукнувши у ноћ. Њено оглашавање изазива језу. Сова која оличава смрт наговештава да је незнанац покопао претходни живот и определио се за нови. Старешина с пуно љубави прима незнанца љубећи га у чело.
контраст (светло-тама)
ономатопеја (хукну, шкрипа)
симбол (свећа, сова)
Како изгледа незнанац?
Још је дете, бос је, има високо и бледо чело, има густу косу, делује безазлено, изгледа мудро и узвишено.(портрет)
Прошли су векови а то дете још живи
У трећој строфи нема слике. уместо тога само мисао о томе како време пролази а то дете што је једне ноћи закуцало на врата манастира, још живи и у народу траје. У задњем стиху нам песник даје одговор ко је био незнанац на капији манастира. То је Растко, син Немањин, Свети Сава.
ВЕРСИФИКАЦИЈА
Песма има 26 стихова, распоређених у три строфе (целине). Последња строфа има само 4 стиха.
Рима: женска
Стих: шеснаестерац – дуги стих од шеснаест слогова. Један стих има по шест стопа или шест акценатских целина. Такав стих зове се ХЕКСАМЕТАР. Потиче из старе грчке књижевности и њиме су испевана чувена Хомерова дела „Илијада” и „Одисеја”. Војислав Илић га је увео у српску поезију јер је посебно ценио и волео дела античке књижевности.
Пронађи у песми примере за нарацију и дескрипцију.
Пронађи и обележи (или препиши у свеску):
-епитете
-персонификацију
-градацију
-ономатопеју
-метафору
-поређење
-контраст (поређење по супротности)
Размислите:
"Јер ако човек и сва блага стече, а изгуби душу - каква корист?"
(цитат из Библије)
Материјал: Школа плус
МИЛАН РАКИЋ
О ПОРЕКЛУ
Десанка Максимовић
Истраживачки задаци:
Неколико пута пажљиво прочитајте песму „О пореклу“ Десанке Максимовић, која се налази у вашим читанкама и увежбајте изражајно читање.
Прочитајте у свом уџбенику из историје или у енциклопедији о владарима из лозе Немањића. Спремите се да говорите о Стефану Немањи, Светом Сави, Стефану Првовенчаном, цару Душану и о осталим Немањићима.
Потрудите се да сачините списак њихових задужбина. Размислите о културном и материјалном наслеђу које су нам оставили.
Уколико користите интернет, можете на различитим сајтовима доћи до ових информација. Напишите податке до којих дођете читко и јасно, пронађите слике које представљају Немањиће, и користите их као помоћ при презентацији о овој породици. Резултате својих истраживања можете представити презентацијом или на други начин који вам одговара и послати у контакт-форми.
Сазнајте шта су манастири и цркве представљали у средњем веку. Због чега су владари и други угледни људи зидали своје задужбине? Како се зове наш први просветитељ?
Са којим владарем је српска држава и народ добила црквену и политичку самосталност?
Ко је био заслужан за изградњу Хиландара? Ко је ктитор Сопоћана, Жиче, Студенице, Милешеве итд. Како су ктитори представљани на иконопису?
Неколико пута пажљиво прочитајте песму „О пореклу“ Десанке Максимовић, која се налази у вашим читанкама и увежбајте изражајно читање.
Прочитајте у свом уџбенику из историје или у енциклопедији о владарима из лозе Немањића. Спремите се да говорите о Стефану Немањи, Светом Сави, Стефану Првовенчаном, цару Душану и о осталим Немањићима.
Потрудите се да сачините списак њихових задужбина. Размислите о културном и материјалном наслеђу које су нам оставили.
Уколико користите интернет, можете на различитим сајтовима доћи до ових информација. Напишите податке до којих дођете читко и јасно, пронађите слике које представљају Немањиће, и користите их као помоћ при презентацији о овој породици. Резултате својих истраживања можете представити презентацијом или на други начин који вам одговара и послати у контакт-форми.
Сазнајте шта су манастири и цркве представљали у средњем веку. Због чега су владари и други угледни људи зидали своје задужбине? Како се зове наш први просветитељ?
Са којим владарем је српска држава и народ добила црквену и политичку самосталност?
Ко је био заслужан за изградњу Хиландара? Ко је ктитор Сопоћана, Жиче, Студенице, Милешеве итд. Како су ктитори представљани на иконопису?
Материјал: Школа плус
Вече, Ђура Јакшић
Песма је елегичног расположења, испевана је у облику двопева или дијалога између песника и дела природе ( птице), што је битан елемент романтичарске поезије. Песник тужан због односа који владају међу људима, тражи саговорнике у птицама јер жели некоме да изнесе своју тугу, а сигуран је да ће га оне "слушати". Делови песме које изговара песник су дужег стиха, јер његово изношење јада којим је опхрван или који носи у себи, јесте дуже, убедљивије, те је и стих томе прилагођен. Део песме који "припада" птицама је речен ономатопејски ( подражавање цвркута). Ова компонована песма сугерише читаоцу расположења саговорника, промена ритма доприноси динамичности песме и појачава расположење песниково, ако је пажљиви читалац осећа. Птице не могу да отклоне јад песников, али својим цвркутом ублажавају оно што он у себи носи. Дуги стихови ( песников говор) сугерише елегичност, кратки стихови ( цвркут птица) уводе песму у дитирамб ( песме посвећене природи). Песма је богата стилским фигурама апострофом, асонанцама, ономатопејом и метафорама.
Поноћ
Песма "Вече" настаје у смирај дана и песник налази саговорнике међу птицама, а песма "Поноћ" наставља исповест песника који у својој спознаји колико је зло међу људима, долази у халуцинантно стање, јер поноћ је доба када се човеку причињавају разни гласови и када у одређеном стању бунила, замишља саговорнике којима жели да се исповеди. Замишљени саговорник је мајка, давно умрла, али увек саговорник који пружа утеху и овом приликом у замишљеном дијалогу мајка га теши, али његово разочарење у људе је толико да он мајци казује низ лоших особина које људи имају, а које је сам осетио на себи, тако да су његове констатације да је зло толико јако и не може да нађе утеху. Песма казује личну драму песникову, а разочарање у свакодневницу изражена је и код других песника Европског романтизма. По форми, песма није подељена у строфе, али се стихови римују и песма је богата стилским фигурама: асонанца, метафора, персонификација, асиндет и полисиндет, поређење, хипербола и градација. Иако је песма елегична, песник је својим размишљањима о пролазности живота и односима међу људима, песму сврстао и у рефлексивне ( мисаоне) песме.
Отаџбина
Ово је једна од најзначајнијих родољубивих песама у српској књижевности. Симболичним називом ове песме, песник казује свој однос према отаџбини која је за њега биће, осећај припадности, слобода. Песма се састоји од три целине у којима доминира камен као симбол чврстоће и границе.
Својства камена кроз песму:
Камен као међаш, трансформише се у пирамиду од костију предака који су, како песник каже, "војно слагали" своје кости, које постају бусија ( заседа) из које ће се бранити отаџбина.
Трансформација камена у бедем који симболише непробојност границе и који је грађен снагом и вољом оних који бране отаџбину.
Песма је интонирана помало патетично, узвишено, свечано емоционални набој у песми ( родољубље) постиже се стилским фигурама и употребом појединих гласова, посебно. Доминирају и персонификација, хипербола, градација, епитети, поређења и апострофа. Ова песма јесте написана у одређеном времену, које карактерише почетак борбе за коначно ослобођење од Турака, али она има свевременску вредност и у идејном и у естетском смислу.
Песма је елегичног расположења, испевана је у облику двопева или дијалога између песника и дела природе ( птице), што је битан елемент романтичарске поезије. Песник тужан због односа који владају међу људима, тражи саговорнике у птицама јер жели некоме да изнесе своју тугу, а сигуран је да ће га оне "слушати". Делови песме које изговара песник су дужег стиха, јер његово изношење јада којим је опхрван или који носи у себи, јесте дуже, убедљивије, те је и стих томе прилагођен. Део песме који "припада" птицама је речен ономатопејски ( подражавање цвркута). Ова компонована песма сугерише читаоцу расположења саговорника, промена ритма доприноси динамичности песме и појачава расположење песниково, ако је пажљиви читалац осећа. Птице не могу да отклоне јад песников, али својим цвркутом ублажавају оно што он у себи носи. Дуги стихови ( песников говор) сугерише елегичност, кратки стихови ( цвркут птица) уводе песму у дитирамб ( песме посвећене природи). Песма је богата стилским фигурама апострофом, асонанцама, ономатопејом и метафорама.
Поноћ
Песма "Вече" настаје у смирај дана и песник налази саговорнике међу птицама, а песма "Поноћ" наставља исповест песника који у својој спознаји колико је зло међу људима, долази у халуцинантно стање, јер поноћ је доба када се човеку причињавају разни гласови и када у одређеном стању бунила, замишља саговорнике којима жели да се исповеди. Замишљени саговорник је мајка, давно умрла, али увек саговорник који пружа утеху и овом приликом у замишљеном дијалогу мајка га теши, али његово разочарење у људе је толико да он мајци казује низ лоших особина које људи имају, а које је сам осетио на себи, тако да су његове констатације да је зло толико јако и не може да нађе утеху. Песма казује личну драму песникову, а разочарање у свакодневницу изражена је и код других песника Европског романтизма. По форми, песма није подељена у строфе, али се стихови римују и песма је богата стилским фигурама: асонанца, метафора, персонификација, асиндет и полисиндет, поређење, хипербола и градација. Иако је песма елегична, песник је својим размишљањима о пролазности живота и односима међу људима, песму сврстао и у рефлексивне ( мисаоне) песме.
Отаџбина
Ово је једна од најзначајнијих родољубивих песама у српској књижевности. Симболичним називом ове песме, песник казује свој однос према отаџбини која је за њега биће, осећај припадности, слобода. Песма се састоји од три целине у којима доминира камен као симбол чврстоће и границе.
Својства камена кроз песму:
Камен као међаш, трансформише се у пирамиду од костију предака који су, како песник каже, "војно слагали" своје кости, које постају бусија ( заседа) из које ће се бранити отаџбина.
Трансформација камена у бедем који симболише непробојност границе и који је грађен снагом и вољом оних који бране отаџбину.
Песма је интонирана помало патетично, узвишено, свечано емоционални набој у песми ( родољубље) постиже се стилским фигурама и употребом појединих гласова, посебно. Доминирају и персонификација, хипербола, градација, епитети, поређења и апострофа. Ова песма јесте написана у одређеном времену, које карактерише почетак борбе за коначно ослобођење од Турака, али она има свевременску вредност и у идејном и у естетском смислу.
ШЉИВА
Милован Данојлић
|
|
|
|
Које је твоје омиљено воће?
Сети се: о којем дрвету је писао Сергеј Јесењин?
Шљива је поред јабуке најраспрострањеније воће у нашим крајевима. О јабуци ћемо читати у 7. разреду, а о шљиви читамо у песми Милована Данојлића у 6. разреду.
Сети се: о којем дрвету је писао Сергеј Јесењин?
Шљива је поред јабуке најраспрострањеније воће у нашим крајевима. О јабуци ћемо читати у 7. разреду, а о шљиви читамо у песми Милована Данојлића у 6. разреду.
ЗАДАЦИ
− прочитајте песму
- какви су ваши утисци?
− протумачите песму према захтевима аутора Читанке
− уочите песничке слике, мотиве, стилска изражајна средства (епитети, поређења, персонификација),
- одредите врсту стиха и риме
−ово није само песма о годишњем циклусу шљиве – од цветања до зимског сна, него је нешто много више; она упућује на нека шира значења, казује о човеку
−научи да читаш песму изражајно и доживљено
За шта се све користи шљива?
- какви су ваши утисци?
− протумачите песму према захтевима аутора Читанке
− уочите песничке слике, мотиве, стилска изражајна средства (епитети, поређења, персонификација),
- одредите врсту стиха и риме
−ово није само песма о годишњем циклусу шљиве – од цветања до зимског сна, него је нешто много више; она упућује на нека шира значења, казује о човеку
−научи да читаш песму изражајно и доживљено
За шта се све користи шљива?
|
|
|
|
|
Свечаност у част
ШЉИВЕ
Сети се неког пренесеног значења речи «шљива».
У материјалу Школе плус погледај колико је речи настало од речи ШЉИВА.
Којим начином грађења су настале ове речи?
У материјалу Школе плус погледај колико је речи настало од речи ШЉИВА.
Којим начином грађења су настале ове речи?
