ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
|
|
|
|
Десанка Максимовић - Стрепња
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да. Не, немој ми прићи! Има више дражи ова слатка стрепња, чекање и стра'. Све је много лепше донде док се тражи, о чему се само тек по слутњи зна. Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему? Издалека само све к'о звезда сја; издалека само дивимо се свему. Не, нек' ми не приђу ока твоја два. |
|
Тема текста: «Не, немој ми прићи»
Род: лирика
Врста лирике: љубавна уметничка поезија
Мотивске целине:
1.«Јер срећа је лепа само док се чека»
Осећај стрепње, наде, док срце трепери ишчекујући онога кога волимо, најлепши је. Док тражимо и маштамо и слутимо, најискреније и најлепше волимо.
2.«све је много лепше донде док се тражи»
3.«Издалека само све ко звезда сја»
реалност, стварност често униште, разруше слутње и веру у љубав.
Стилске фигуре
– поређење, епитети.
Анализа стиха
– три строфе
-врста строфе: катрен,
-врста стиха:дванаестерац и једанаестерац,
-рима: укрштена
БИСЕРНЕ ОЧИ
Сима Пандуровић
Љубави српских писаца: Сима Пандуровић
Сима Пандуровић рођен је у Београду 14. априла 1883. године. Био је песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Своје песничко умеће испољио је јавно почетком 20. века са песницима песимизма, попут Милана Ракића и Владислава Петковића Диса, под утицајем “проклетих песника” Шарла Бодлера и Едгара Алана Поа.
Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду, и почео је да службује као професор Ваљевске гимназије. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис “Полет”, затим са Дисом уређивао “Књижевну недељу”, а после Првог светског рата основао је часопис “Мисао”. Почео је да службује као професор у Ваљеву, граду који му је обележио живот у много сегмената. По сопственој молби и уз помоћ Јована Скерлића добио је указ 11. октобра 1910. којим је прешао за професора, тада отворене Четврте мушке гимназије у Београду. Учествовао је у Првом светском рату, али је због болести отпуштен кући.
Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно: “Посмртне почасти”, “Дани и ноћи”, а 1910. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма “На згаришту”, коју је написао са Костом Петровићем. За време Првог светског рата “Друштво хрватских књижевника” издало му је сабране песме под насловом “Оковани стихови”. По ослобођењу, ова збирка је допуњена и објављена у Београду под насловом “Стихови”. Последња његова збирка песама “Песме” садржи 109 песама које је он сам изабрао, уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано. Једна од његових познатијих песама је “Светковина”. Преводио је са француског и енглеског – посебно су врсни његови преводи дела Вилијема Шекспира .
Пресудни тренутак његовог живота је пресељење у Ваљево. Кафане увек пуне елегантних официра. Сваког јутра пред “Србијом” срески начелник пије кафу. Колубара између камених бедема. Покрај реке дућани из турских времена. Међу старе професоре Гимназије, које ђаци поздрављају са: “Љубим руке”, дошао је млади Сима Пандуровић. Једног јутра, Бранислава, најмлађа кћи угледног адвоката Милошевића, тек што се вратила из пансиона “Нотр Дам” у Темишвару, први пут га је угледала у цркви у коју је довео ученике на причешће. Није претпостављала да он већ зна за њу. У Београду, пред полазак за Ваљево друг му је рекао “да је тамо једна изванредно лепа, паметна и отмена девојка”, па је он, немајући хартију при себи, њено име забележио на белој, крутој “манжетни” од кошуље. Кроз наилазеће месеце, срели су се још на кермесу, кад ју је Сима засуо конфетама, али је до правог упознавања дошло баш у њеном дому. Својевремено је причала о томе:
“…Мој отац је био либерал, а и Сима је био. Једне недеље ишли су заједно у агитацију пред изборе у неко далеко село. Уморни и прашњави вратили су се касно увече и отац га је довео у нашу кућу. Кад сам ушла у трпезарију седели су за столом и причали. Сима је устао, а онда је отац устао и рекао: ‘Брано, ово је песник Сима Пандуровић’…”
И то је био почетак. У својим успоменама “Сећање које вида”, Сима Пандуровић каже:
“…Крајем те године сам се верио са девојком коју сам тајно већ волео и коју сам често уплитао у своје стихове. Била је то најмлађа кћи адвоката Милошевића, она девојка бисерних очију, грациозна, озбиљна и елегантна, коју сам примећивао покаткад на забавама или на улици…” Њој је посветио и ове стихове:
Сима Пандуровић рођен је у Београду 14. априла 1883. године. Био је песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Своје песничко умеће испољио је јавно почетком 20. века са песницима песимизма, попут Милана Ракића и Владислава Петковића Диса, под утицајем “проклетих песника” Шарла Бодлера и Едгара Алана Поа.
Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду, и почео је да службује као професор Ваљевске гимназије. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис “Полет”, затим са Дисом уређивао “Књижевну недељу”, а после Првог светског рата основао је часопис “Мисао”. Почео је да службује као професор у Ваљеву, граду који му је обележио живот у много сегмената. По сопственој молби и уз помоћ Јована Скерлића добио је указ 11. октобра 1910. којим је прешао за професора, тада отворене Четврте мушке гимназије у Београду. Учествовао је у Првом светском рату, али је због болести отпуштен кући.
Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно: “Посмртне почасти”, “Дани и ноћи”, а 1910. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма “На згаришту”, коју је написао са Костом Петровићем. За време Првог светског рата “Друштво хрватских књижевника” издало му је сабране песме под насловом “Оковани стихови”. По ослобођењу, ова збирка је допуњена и објављена у Београду под насловом “Стихови”. Последња његова збирка песама “Песме” садржи 109 песама које је он сам изабрао, уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано. Једна од његових познатијих песама је “Светковина”. Преводио је са француског и енглеског – посебно су врсни његови преводи дела Вилијема Шекспира .
Пресудни тренутак његовог живота је пресељење у Ваљево. Кафане увек пуне елегантних официра. Сваког јутра пред “Србијом” срески начелник пије кафу. Колубара између камених бедема. Покрај реке дућани из турских времена. Међу старе професоре Гимназије, које ђаци поздрављају са: “Љубим руке”, дошао је млади Сима Пандуровић. Једног јутра, Бранислава, најмлађа кћи угледног адвоката Милошевића, тек што се вратила из пансиона “Нотр Дам” у Темишвару, први пут га је угледала у цркви у коју је довео ученике на причешће. Није претпостављала да он већ зна за њу. У Београду, пред полазак за Ваљево друг му је рекао “да је тамо једна изванредно лепа, паметна и отмена девојка”, па је он, немајући хартију при себи, њено име забележио на белој, крутој “манжетни” од кошуље. Кроз наилазеће месеце, срели су се још на кермесу, кад ју је Сима засуо конфетама, али је до правог упознавања дошло баш у њеном дому. Својевремено је причала о томе:
“…Мој отац је био либерал, а и Сима је био. Једне недеље ишли су заједно у агитацију пред изборе у неко далеко село. Уморни и прашњави вратили су се касно увече и отац га је довео у нашу кућу. Кад сам ушла у трпезарију седели су за столом и причали. Сима је устао, а онда је отац устао и рекао: ‘Брано, ово је песник Сима Пандуровић’…”
И то је био почетак. У својим успоменама “Сећање које вида”, Сима Пандуровић каже:
“…Крајем те године сам се верио са девојком коју сам тајно већ волео и коју сам често уплитао у своје стихове. Била је то најмлађа кћи адвоката Милошевића, она девојка бисерних очију, грациозна, озбиљна и елегантна, коју сам примећивао покаткад на забавама или на улици…” Њој је посветио и ове стихове:
“…Њихов сјај је био плав,
мутан и чедан,
Сјај морем скривене,
скупоцене шкољке…”
мутан и чедан,
Сјај морем скривене,
скупоцене шкољке…”
Ускоро ће му та девојка постати и званична супруга, са којом је имао двоје деце.
После Другог светског рата је ухапшен и судио му је Суд части 1945. године, као и глумици Жанки Стокић. Осуђен је на пет година губитка српске националне части због објављивања текстова у време окупације.
После Другог светског рата је ухапшен и судио му је Суд части 1945. године, као и глумици Жанки Стокић. Осуђен је на пет година губитка српске националне части због објављивања текстова у време окупације.
БИСЕРНЕ ОЧИ
Као дух јесени у шум лишћа свела,
Ко туга у живот наших жеља тајних,
У моју се душу нечујно уплела,
На плими уздаха немих и бескрајних,
Сугестија тиха са висина ледних,
Дубином страсти свих срдаца верних
И тамне ноћи — сугестија једних
Очију бисерних.
Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,
Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;
Он је дав'о дубок незнан израз један
Чежње наших снова и минуле бољке;
Он је скрив’о благо успомена чедних,
Нежност жутих ружа и кринова смерних.
Нада мном и сада сија туга једних
Очију бисерних.
И онда, кад звезда моје судбе зађе
За малу хумку трошних земних жеља,
Последњи, општи удес кад нас снађе
И нестане наших патња и весеља,
Нада мном ће, као чар усана медних,
Ко лелујав, меки сјај висина сферних,
Лебдети и тада сетан осмех једних
Очију бисерних.
Род: лирика
Врста лирике: љубавна уметничка поезија.
Тема текста: «туга једних очију бисерних»
Мотивске целине:
1.сећање на љубав, бескрајну и вечну, буди бол у души, «на плими уздаха немих и бескрајних», сећање на изгубљену љубав исказано је речима – дух јесени, туга, плима уздаха – бисерне очи
2.Ова је љубав била чедна, скривена, више чежња. «чежња наших снова»Љубав је – скупоцена, скривена успомена, пуна нежности и туге.
Боје – плава, мутна, жута.
3.«када звезда моје судбе зађе», у вечности, лебдеће сетан осмех једних очију бисерних.бисерне очи- сјај хладан, леден,
Стилске фигуре
– метафора, поређење – као дух јесени, ко туга, ко лелујав, меки сјај
епитети – лишћа свела, жеља тајних, уздаха немих и бескрајних, тиха сугестија…
Одреди тему и идеју песме.
Можда ти могу помоћи ове речи француско-швајцарског писца:
„На дну сваке душе постоји скривено благо које само љубав може изнети на видело.“
Едуар Род
Одлике лирске поезије: осећајност, субјективност, мелодичност, ритмичност, сажетост израза, стилска изражајна средства...
МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ у песми:
СУГЕСТИЈА – способност и могућност утицаја на вољу једног лица и његове поступке
ЧЕДАН – неискварен, невин, смеран
КРИН – љиљан, врста цвета
УДЕС – несрећан догађај, несрећа
СФЕРНЕ (висине) – односи се на небеске висине, небески свод
СЕТАН – тужан, меланхоличан, потиштен без конкретног разлога
Физичка лепота песникове вољене особе налази се у једном конкретном мотиву. О ком је мотиву реч?
Овај мотив је јасно истакнут и у самом наслову песме.
|
|
Издвој и друге мотиве које јасно примећујеш у песми.
О ком је годишњем добу реч у песми?
Да ли су осећања приказана у песми у складу са атмосфером тог годишњег доба?
Покушај да објасниш симболику очију. Да ли су ове речи о вољеној особи речи песника или лирског субјекта?
Образложи свој одговор.
Шта мислиш где се налази вољена жена којој су посвећени ови стихови?
Запази спојеве речи и слика заснованих на контрасту (високо – ниско, светло − тамно, сјајно – мутно,
небеско – земаљско ).
Размисли о значењу симбола очију.
Обрати пажњу на риму у овој песми.
Поред најупечатљивијег симбола (очи = видљивост, будност, надзор, отвореност, свезнање, изражајност), у овој песми има и других симболичних мотива:
бисер – изузетна вредност, бескрајна савршеност, отменост, сјај и светлост
сфера – бескрај, идеал, сан, бесконачност, недосежност
шкољка – благослов, посвећеност, апстракција, скривеност, бескрај, профињеност и љупкост, тајанственост
Симболике има и у вези са сугестијом приказаном у песми:
сјај – радост, весеље, срећа, откриће, истина, чистота, просвећеност, мудрост
осмех – пријатељство, хармонија, нада, радост
руже – израз љубави, љупкост, лепота
звезде – нада, идеал, сан, бескрај, недостижност
Поред симбола, у овој песми се крију и бројне градације, поређења и епитети. Пронађи их.
Која се стилска фигура крије у синтагми "бисерне очи"?
Многе речи крију симболику у себи. Тако је и са речима БИСЕР и КРИН.
О ком је годишњем добу реч у песми?
Да ли су осећања приказана у песми у складу са атмосфером тог годишњег доба?
Покушај да објасниш симболику очију. Да ли су ове речи о вољеној особи речи песника или лирског субјекта?
Образложи свој одговор.
Шта мислиш где се налази вољена жена којој су посвећени ови стихови?
Запази спојеве речи и слика заснованих на контрасту (високо – ниско, светло − тамно, сјајно – мутно,
небеско – земаљско ).
Размисли о значењу симбола очију.
Обрати пажњу на риму у овој песми.
Поред најупечатљивијег симбола (очи = видљивост, будност, надзор, отвореност, свезнање, изражајност), у овој песми има и других симболичних мотива:
бисер – изузетна вредност, бескрајна савршеност, отменост, сјај и светлост
сфера – бескрај, идеал, сан, бесконачност, недосежност
шкољка – благослов, посвећеност, апстракција, скривеност, бескрај, профињеност и љупкост, тајанственост
Симболике има и у вези са сугестијом приказаном у песми:
сјај – радост, весеље, срећа, откриће, истина, чистота, просвећеност, мудрост
осмех – пријатељство, хармонија, нада, радост
руже – израз љубави, љупкост, лепота
звезде – нада, идеал, сан, бескрај, недостижност
Поред симбола, у овој песми се крију и бројне градације, поређења и епитети. Пронађи их.
Која се стилска фигура крије у синтагми "бисерне очи"?
Многе речи крију симболику у себи. Тако је и са речима БИСЕР и КРИН.
Бисер се најчешће везује за воду и представља симбол жене. Сакрива се у шкољци па није чудно што је редак, а из те реткости произилази чистота и драгоценост која се везује за њега. У тесној је вези са лепотом, а зна се да је лепота нешто за чим се целог живота трага и ужива у њој.
Бисер одувек постоји у митовима и легендама. Према једној легенди, сматра се да сјај бисера потиче од бљеска муње или капи росе које падају у шкољку.
Грци и Римљани су ценили бисере. Женско име Маргарита постоји од тих давних времена, а настало је према грчком имену за бисере.
Постоји и латинска сентенца „Margaritas ante porcos“. Шта је сентенца и које је значење ове сентанце откриј сам.
У грчкој митологији за бисер је везана Афродита, грчка богиња љубави и лепоте. Наиме, она се и родила из шкољке попут бисера. У источним културама бисер представља симбол племенитости, богатства, мудрости и части, па је то разлог што се увек налази на краљевским крунама. Јапанци у бисеру виде симбол срећем, а код Индијаца је везан за бројно потомство.
У исламу бисер представља невиност и неисквареност.
У средњем веку се бисери почињу везивати за љубав према Богу и помињу се и у Новом завету. У неким народима су бисери представљали својевремено лек против меланхолије и лудила.
Арапи су предњачили у употреби бисера у медицинске сврхе још у 8. веку.
У народној књижевности се у описима женске лепоте увек зуби упоређују са бисерима. Сети се и бисерних врата у митолошкој песми „Вила зида град”.
Често бисери симболизују и сузе. Отуда, ваљда, веровање да их невеста не треба носити на дан венчања.
У многим књижевним делима помињу се бисери.
Холандски сликар Јоханес Вермер, о чијим се делима мало зна, насликао је чувени портрет "Девојка са бисерном минђушом" по којој је написана књига, а затим снимљен и филм.
Размисли о значењу изреке "Бацати бисере пред свиње".
Бисер одувек постоји у митовима и легендама. Према једној легенди, сматра се да сјај бисера потиче од бљеска муње или капи росе које падају у шкољку.
Грци и Римљани су ценили бисере. Женско име Маргарита постоји од тих давних времена, а настало је према грчком имену за бисере.
Постоји и латинска сентенца „Margaritas ante porcos“. Шта је сентенца и које је значење ове сентанце откриј сам.
У грчкој митологији за бисер је везана Афродита, грчка богиња љубави и лепоте. Наиме, она се и родила из шкољке попут бисера. У источним културама бисер представља симбол племенитости, богатства, мудрости и части, па је то разлог што се увек налази на краљевским крунама. Јапанци у бисеру виде симбол срећем, а код Индијаца је везан за бројно потомство.
У исламу бисер представља невиност и неисквареност.
У средњем веку се бисери почињу везивати за љубав према Богу и помињу се и у Новом завету. У неким народима су бисери представљали својевремено лек против меланхолије и лудила.
Арапи су предњачили у употреби бисера у медицинске сврхе још у 8. веку.
У народној књижевности се у описима женске лепоте увек зуби упоређују са бисерима. Сети се и бисерних врата у митолошкој песми „Вила зида град”.
Често бисери симболизују и сузе. Отуда, ваљда, веровање да их невеста не треба носити на дан венчања.
У многим књижевним делима помињу се бисери.
Холандски сликар Јоханес Вермер, о чијим се делима мало зна, насликао је чувени портрет "Девојка са бисерном минђушом" по којој је написана књига, а затим снимљен и филм.
Размисли о значењу изреке "Бацати бисере пред свиње".
Крин или љиљан представља неостварену љубав. Познат је и као Богородичин цвет јер представља невиност. Често се доводи и у везу са Месецом, ноћи и сновима. Љиљани су и често коришћени у хералдици.
Питање: да ли више верујеш мени или својим очима, говори о поверењу.
Једна од многих мудрих изрека које ћеш пронаћи када прочиташ роман „Мали Принц“ је: „Човек само срцем добро види, суштина се очима не да сагледати. “. Како би то објаснио?
Да ли си чуо за изреке:
Далеко од очију, далеко од срца. Како си разумео?
Језик љубави налази се у очима. (латинска изрека)
За крај размисли о речима владике Николаја Велимировића:
"Поглед је као лампа којом ми улазимо у туђу душу да је испитамо и познамо. Када слепцу гледамо у лице, узалуд тражимо тачку сусрета, и осећамо при томе неку мистерију која нас мори као када чујемо жубор неке понорнице под ногама, или када видимо кућу без прозора."
(Николај Велимировић)
Ова симболична песма Симе Пандуровића отвара многа питања и носи бројна значења.
Можда ће ти у одгонетању помоћи прилог "Школеплус":
Питање: да ли више верујеш мени или својим очима, говори о поверењу.
Једна од многих мудрих изрека које ћеш пронаћи када прочиташ роман „Мали Принц“ је: „Човек само срцем добро види, суштина се очима не да сагледати. “. Како би то објаснио?
Да ли си чуо за изреке:
Далеко од очију, далеко од срца. Како си разумео?
Језик љубави налази се у очима. (латинска изрека)
За крај размисли о речима владике Николаја Велимировића:
"Поглед је као лампа којом ми улазимо у туђу душу да је испитамо и познамо. Када слепцу гледамо у лице, узалуд тражимо тачку сусрета, и осећамо при томе неку мистерију која нас мори као када чујемо жубор неке понорнице под ногама, или када видимо кућу без прозора."
(Николај Велимировић)
Ова симболична песма Симе Пандуровића отвара многа питања и носи бројна значења.
Можда ће ти у одгонетању помоћи прилог "Школеплус":
ВОЛЕО САМ ВАС
Александар Сергејевич Пушкин
За руски језик се каже да је створен за поезију. Прочитај песму Александра Пушкина "Волео сам Вас" и послушај песму на руском језику и размисли зашто се тако каже.
ВРТ
Жак Превер
Ако је руски језик - језик поезије, француски је створен за љубав. Послушај Индилу и "Dernière Danse".
СИМОНИДА
Милан Ракић
МИЛАН РАКИЋ
(1876-1938)
Рођен је 1876. године у Београду. Завршио је студије права у Паризу. По повратку са студија ступио је у дипломатску службу, у којој је био скоро до смрти као посланик наше државе у иностранству. Ракић се својим првим песмама јавио у „Српском књижевном гласнику” 1902. Написао је мало, свега око педесет песама и рано је престао да пише. Са Шантићем, Ракић је најуспелије обновио нашу родољубиву поезију, на сасвим оригиналан начин, без пренемагања и национал изма. Његово је родољубље отмено и племенито, језик беспрекорно чист и крепак. Умро је у Загребу 1938.Објавио је за живота само две збирке: „Песме“ 1903, и „Песме“ 1912. Ракићеве песме с косовском тематиком настале су тачно у периоду који је песник с повременим кратким прекидима провео у конзулату у Приштини, од 1905. до 1911. године. Потресен страдањем Српског народа на Косову и Метохији и небригом државе за свој род, написаће стихове пуне лепоте и дивљења према светињама на тим просторима и према постојаности људи који опстају у најтежим условима.
Осам Ракићевих песама је инспирисано заветним косовским искуством:
Минаре (1905),
На ГазиМестану, Симонида и Божур (1907),
Јефимија и Кондир (1910),
Напуштена црква и Наслеђе (1911).
Сем "Божура" и "Наслеђа" (које су први пут објављене у збирци "Нове песме", Београд 1912), и "Јефимије" (која је, заједно са песмом "Кондир", штампана у "Српско-хрватском алманаху") све друге песме објављене су у "Српском књижевном гласнику".
Осам Ракићевих песама је инспирисано заветним косовским искуством:
Минаре (1905),
На ГазиМестану, Симонида и Божур (1907),
Јефимија и Кондир (1910),
Напуштена црква и Наслеђе (1911).
Сем "Божура" и "Наслеђа" (које су први пут објављене у збирци "Нове песме", Београд 1912), и "Јефимије" (која је, заједно са песмом "Кондир", штампана у "Српско-хрватском алманаху") све друге песме објављене су у "Српском књижевном гласнику".
Симонида Немањић (рођена 1294.године, умрла после 1345.године) била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и пета супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина. Након склапања мира између српског краља Милутина и византијског цара Андроника II (1299.године), Андроник је понудио Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између две државе. Симонида је била позната по својој лепоти, њена фреска у манастиру Грачаница је једна од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска је делимично упропашћена, па тако на слици Симонида нема очи. Симонида је умрла после 1345. године као монахиња.
OСНОВНИ МОТИВ песме „Симонида” јесте фреска Симониде у Грачаници. Грачаница је задужбина краља Стефана Уроша другог Милутина (1253 – 1321) који је владао од 1282. До 1321. Године. Овај манастир се са црквом Успење Богородице налази на Косову, недалеко од Приштине. На једном зиду манастира стоји фреска на којој је приказана Симонида, која је као девојчица и византијска принцеза, удата за краља Милутина. За време робовања под Турцима манастир је неко време био напуштен. У народу је постојало веровање да прах узет са очију ликова са фресака може да лечи оболеле очи. По неким тумачењима то може да буде разлог због ког је оштећена ова фреска. Спада у најоригиналнија остварења српске средњовековне уметности. Зидно сликарство је добро очувано. На високом уметничком нивоу престављена је лоза Немањића. Истичу се портрети краља Милутина и краљице Симониде. Године 1539. Грачаница добија штампарију и у њој се штампају књиге.
Краљица Симонида је четврта жена краља Милутина. Била је кћер византијског цара Андроника II Палеолога и још као девојчицу верили су је за српског краља. После смрти краља Милутина замонашила се и живела у Цариграду. О њој је певао и песник Милутин Бојић у драмском делу „Краљева јесен".
Краљица Симонида је четврта жена краља Милутина. Била је кћер византијског цара Андроника II Палеолога и још као девојчицу верили су је за српског краља. После смрти краља Милутина замонашила се и живела у Цариграду. О њој је певао и песник Милутин Бојић у драмском делу „Краљева јесен".
"Гледам те тужну, свечану, и белу '' - епитет- описујe како песник види Симониду. Он се диви њеној лепоти, а своју тугу види на њеној слици. Ужаснут због злодела арбанаса, он види Симониду као прелепу, али тужну младу жену.
ГЛАВНИ МОТИВ песме: је фреска.
Фрескосликарство је најтежа техника у сликарству. Ова техника се изводи на влажном малтеру, а сам израз је у вези са изразом „buon fresco” што значи добра, права фреска.
РОД: лирика
ВРСТА: родољубива (са елементима дескриптивне песме)
ТЕМА: осећања лирског субјекта која га обузимају пред оштећеном Симонидином фреском у Грачаници
ИДЕЈА: је садржана у песниковој жељи да овековечи значај културног наслеђа за српски народ.
Лирски субјекат је дирнут лепотом фреске што га наводи на непосредно обраћање портрету српске краљице: „Ископаше ти очи, лепа слико”. У овим речима садржана је сва песникова туга.
АПОСТРОФА – стилска фигура којом се непосредно обраћа неживим бићима. У песми се помиње рука варварина који ипак није у потпуности уништио фреску. Зашто?
Које је значење речи ВАРВАРИН?
песничке СЛИКЕ:
1. Симонидине ископане очи на фресци
2. И варварин је устукнуо пред Симонидином лепотом
3. Симонидина груба судбина и вечно трајање на каменом стубу
4. Очи као угашене звезде
5. Сјај Симонидиних очију буди дубока осећања у лирском субјекту
ВЕРСИФИКАЦИЈА:
-пет строфа од по четири стиха (катрени),
-стих је о једанаестерац.
СТИЛСКА ИЗРАЖАЈНА СРЕДСТВА:
епитети: отмено лице и уста, златна круна на глави, краљевски вео, коса густа која тешко пада, мирно носи своју горку судбину, тужна Симонида...
поређење: Симонидине очи песник пореди са сјајем угашених звезда у свемиру.
ПОРУКЕ:
Симонидина уништена фреска представља судбину српског народа. Нико не може остати равнодушан пред лепотом уметничког дела. Лепоту уметничких дела не могу уништити време и људске невоље и поступци. Крадљивца више привлачи лепота него злато. (Вилијам Шекспир)
Сети се приповетке „Аска и вук“. Закључи какав је свевременски значај и улога уметности у нашим животима.
ГЛАВНИ МОТИВ песме: је фреска.
Фрескосликарство је најтежа техника у сликарству. Ова техника се изводи на влажном малтеру, а сам израз је у вези са изразом „buon fresco” што значи добра, права фреска.
РОД: лирика
ВРСТА: родољубива (са елементима дескриптивне песме)
ТЕМА: осећања лирског субјекта која га обузимају пред оштећеном Симонидином фреском у Грачаници
ИДЕЈА: је садржана у песниковој жељи да овековечи значај културног наслеђа за српски народ.
Лирски субјекат је дирнут лепотом фреске што га наводи на непосредно обраћање портрету српске краљице: „Ископаше ти очи, лепа слико”. У овим речима садржана је сва песникова туга.
АПОСТРОФА – стилска фигура којом се непосредно обраћа неживим бићима. У песми се помиње рука варварина који ипак није у потпуности уништио фреску. Зашто?
Које је значење речи ВАРВАРИН?
песничке СЛИКЕ:
1. Симонидине ископане очи на фресци
2. И варварин је устукнуо пред Симонидином лепотом
3. Симонидина груба судбина и вечно трајање на каменом стубу
4. Очи као угашене звезде
5. Сјај Симонидиних очију буди дубока осећања у лирском субјекту
ВЕРСИФИКАЦИЈА:
-пет строфа од по четири стиха (катрени),
-стих је о једанаестерац.
СТИЛСКА ИЗРАЖАЈНА СРЕДСТВА:
епитети: отмено лице и уста, златна круна на глави, краљевски вео, коса густа која тешко пада, мирно носи своју горку судбину, тужна Симонида...
поређење: Симонидине очи песник пореди са сјајем угашених звезда у свемиру.
ПОРУКЕ:
Симонидина уништена фреска представља судбину српског народа. Нико не може остати равнодушан пред лепотом уметничког дела. Лепоту уметничких дела не могу уништити време и људске невоље и поступци. Крадљивца више привлачи лепота него злато. (Вилијам Шекспир)
Сети се приповетке „Аска и вук“. Закључи какав је свевременски значај и улога уметности у нашим животима.
- Не чини другима што не желиш себи (Исус)
- Жели људима оно што желиш себи (Мухамед)
- Онај ко, тражећи срећу, тлачи и повређује друга бића, која такође желе срећу, неће достићи срећно одредиште (Буда)
МАНАСИЈА
Васко Попа
|
|
|
Форма песме која подсећа на зидине које окружују манастир Манасију.
Зашто се иконописац не плаши коњице ноћи која му се приближава?
Како је зограф успео да сагледа вечност?
Да ли је сваком човеку могуће да се приближи бесмртности уз помоћ стваралаштва?
Шта је потребно да бисмо успели да надиђемо себе и своју природу?
Светогорски дани и ноћи, Миодраг Павловић
Шта знаш о Светој гори?
Шта знаш о Светом Сави?
„Небо“
Стеван Раичковић
Стеван Раичковић (1928-2007) био је песник, писац за децу, есејиста. Најзначајнија збирка песама му је Камена успаванка, збирка сонета. Значајне су и збирке песама Песма тишине, Балада о предвечерју.
Сети се неких његових дела:
БАЈКА О ЗРНУ ПЕСКА (пети разред)
ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ (пети разред)
БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ (шести разред)
ХВАЛА СУНЦУ, ЗЕМЉИ, ТРАВИ (шести разред)
Стеван Раичковић у збирци песама Песма тишине, објављеној 1952. године пева о "простору око нас што шуми". У лирској мисаоној песми Небо, обојеној сетом, казује своја промишљања о животу, свету. У овој песми космичком миру и реду супротстављен је унутрашњи човеков немир, стално трагање за идеалом, нечим лепшим и бољим.
БАЈКА О ЗРНУ ПЕСКА (пети разред)
ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ (пети разред)
БАЈКА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ (шести разред)
ХВАЛА СУНЦУ, ЗЕМЉИ, ТРАВИ (шести разред)
Стеван Раичковић у збирци песама Песма тишине, објављеној 1952. године пева о "простору око нас што шуми". У лирској мисаоној песми Небо, обојеној сетом, казује своја промишљања о животу, свету. У овој песми космичком миру и реду супротстављен је унутрашњи човеков немир, стално трагање за идеалом, нечим лепшим и бољим.
У песми Небо Стеван Раичковић је сликовито и симболично приказао човеково вечно трагање за лепотом, која је смисао живота. Плаво је боја која дочарава удаљеност идеала, симболише пријатељство, чистоту и блискост, а круг духовност, док је голуб симбол мира, чежње за слободом, вечног трагања, идеала, неухватљивог. Спајајући апстрактно, које је представљено небом, и конкретно, које је представљено голубом, настаје поетска слика као флуид лепе тишине, трагања и самоће. Тај огромни простор плавог није празнина јер је у човеку остала нада и жеља за трагањем. Човек у кругу са голубом је симбол вечног кретања у непроменљивом.
ВЕТАР
Иван В. Лалић
“Ветар”
Иван В. Лалић
Књижевни род: лирика
Врста лирике: мисаона (рефлексивна) уметничка поезија
Тема песме: сећања на детињство (немир, страхови, потреба за заштитом)
Мотивске целине:
1. Успомене дечака – лирског субјекта, исказане су кругом симбола – ветар је централни симбол живота, промена, стварности. Ветар је „сав зелен“ потекао из шума Маљена, Дечак је опкољен њиме, сва су врата закључана, „Ветар је под прозором“, мајка дечака штити од утицаја живота.
Он је сигуран у њеном окриљу док је још мали. Ветрови живота шибају и бичују. Немир дечака је слутња несигурне будућности.
Мајка је симбол заштитничке руке, брижности и љубави. Она осећа страшан утицај ветра и ноћи и труди се да из дечаковог живота уклони све страшно.
Ноћ је симбол свега злог, страшног, непознатог од чега је дечак заштићен у кући.
2. Дечакова молитва, лирски субјекат исказан лирским Ја – 1. лицем једнине, у којој се он обраћа анђелима, који треба да сачувају његов сан и његов живот.
3. Преплићу се прошлост и будућност, дечак је одрастао и сећања на сигурност у родном дому намећу мисао о људској кратковекости и пролазности.
Стилске одлике
– слободни стих (настао је у другој половини 19. века, као израз побуне против традиционалних метричких облика, односно против прописаних и прихваћених правила у грађењу стихова. У поезију слободним стихом улазе ритам и мелодија свакодневног живог говора.
Облици казивања
Ентеријер: опис унутрашњег простора
Као одело одраслих.
А мајка носи свећу,
На степеницама пажљиво заклања пламен руком
Екстеријер: опис спољашњег простора
Јер ноћ је велика и ветар је под прозором
И падају шишарке, и месец ће да буде
ТАБЛА
ПОДНЕ
Јован Дучић
|
|
